Јордан

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хашемитска Краљевина Јордан
المملكة الأردنية الهاشمية‎ (арапски)
Крилатица: Бог, домовина, краљ
(арап. الله، الوطن، الملك)[1]
Химна: Краљевска химна Јордана
(арап. السلام الملكي الأردني)
Положај Јордана
Главни градАман
Службени језикарапски][2]
Владавина
КраљАбдулах II
Председник ВладеОмар Разаз
Историја
НезависностОд Друштва народа
25. маја 1946.
Географија
Површина
 — укупно92.342 km2(110)
 — вода (%)~0,01
Становништво
 — 2014.[4][5]9.531.712[3](104)
 — густина62 ст./km2
Економија
ВалутаЈордански динар
 — стоти део валуте‍100 пиастер‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2 до +3
Интернет домен.jo
Позивни број+962

Јордан (арап. الأردن), или званично Хашемитска Краљевина Јордан (арап. المملكة الأردنية الهاشمية‎) арапска је држава на Блиском истоку [6]. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и југу, и Израелом/Палестинском Управом на западу. Са Израелом/Палестинском Управом дели обале Мртвог мора, а обале залива Акаба са Израелом/Палестинском Управом, Саудијском Арабијом и Египтом.[7] Јордан се стратешки налази на размеђи Азије, Африке и Европе.[8] Главни град, Аман, најмногољуднији је град у Јордану, као и економско, политичко и културно средиште земље.[9]

Јордан је релативно мала, полусушна земља, готово без излаза на море, с површином од 89.342 km2 (34.495 sq mi) и популацијом која броји 10 милиона, што је чини 11. арапском земљом по броју становника. Сунитски ислам, који исповеда око 95% становништва, доминантна је религија и коегзистира са аутохтоном хришћанском мањином. Јордан је више пута називан „оазом стабилности” у турбулентном региону. Он је углавном непогођен насиљем које је захватило регион након Арапског прољећа 2010.[10] Већ од 1948. године Јордан је прихватио избеглице из више суседних земаља у сукобу. Према попису из 2015. године, у Јордану је процењено 2,1 милион палестинских и 1,4 милиона сиријских избеглица.[3] Краљевство је такође уточиште хиљадама ирачких хришћана који су избегли од прогона Исламске државе.[11] Иако Јордан наставља да прима избеглице, недавни велики прилив из Сирије значајно је оптеретио националне ресурсе и инфраструктуру.[12]

Јордан је класификован као земља „високог хуманог развоја“ са економијом „горњег средњег дохотка“. Јорданска економија, једна од најмањих економија у региону, привлачна је страним инвеститорима по основу квалификоване радне снаге.[13]] Земља је значајно туристичко одредиште, које такође привлачи медицински туризам због добро развијеног здравственог сектора.[14] Ипак, недостатак природних ресурса, велики проток избеглица и регионална превирања коче економски раст.[15]

Историја

Политика

Јордан је уставна монархија базирана на уставу проглашеном 8. јануара 1952. Извршна власт је додељена краљу и његовом савету министара. Краљ потписује и извршава све законе. Његово право на вето могу да премосте две трећине гласова у оба дома Народне скупштине. Он поставља и може да разрешује све судије декретом, одобрава измене устава, проглашава рат и командује оружаним снагама. Одлуке кабинета, судске пресуде и новчанице се издају у његово име. Савет министара предводи премијер, а поставља их краљ, који може да разреши чланове кабинета на захтев премијера. Кабинет је одговоран Комори представника Јордана у вези са питањима опште политике и може бити приморан на оставку двотрећинским изгласавањем „неповерења“ од стране овог тела.

Законодавна власт почива на дводомној народној скупштини. 120 посланика представничког дома се бира на општим изборима за четворогодишњи мандат, а краљ може да их распусти. Девет места је резервисано за хришћане, дванаест за жене, и три за Черкезе и Чечене. Чланове сената (њих 60) поставља краљ на осмогодишње мандате.

Устав предвиђа три категорије судова - цивилне, религиозне и посебне. Административно, Јордан је подељен у 12 гувернерата. Сваким од њих управља гувернер кога поставља краљ. Они су једина власт за сва подручја власти и развојне пројекте у својим областима.

Краљ Хусеин је владао Јорданом од 1953. до 1999, преживевши више изазова својој владавини. Окончао је ванредно стање 1991. и легализовао политичке странке 1992. године. 1989. и 1993, Јордан је одржао парламентарне изборе. Због контроверзних промена изборног закона, исламистичке партије су бојкотовале изборе 1997. године.

Краљ Абдулах II је наследио оца након његове смрти у фебруару 1999. Абдулах је брзо почео да ради на реафирмисању мировног споразума са Израелом, и на односима са Сједињеним Државама. Током своје прве године на власти, Абдулах је вратио фокус владине пажње на економске реформе.

Услед разних фактора, као што су структурне економске тешкоће и отвореније политичко окружење, дошло је до појаве спектра политичких партија. Крећући се ка већој независности, скупштина Јордана је истраживала оптужбе за корупцију против неколико личности из режима и постала је главни форум у коме се изражавају различита политичка мишљеса, укључујући и исламистичка. Иако краљ Абдулах представља главну власт у Јордану, и скупштина игра важну улогу.

Географија

Мапа Јордана

Положај

Јордан је блискоисточна земља. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и југу и Израелом на западу. Укупна дужина граница је 1619 km. Јордан излази и на залив Акабу и Мртво море. Дужина обале износи 26 km.

Геологија и рељеф

Јордан се састоји углавном од сувог пустињског платоа на истоку, са вишим областима на западу. Долина Велике пукотине реке Јордан одваја Јордан од Израела. Највиша тачка у земљи је Џабал Рам (1734 м), а најнижа је Мртво море (-408 м). Јордан се сматра делом "колевке човечанства".

Воде

Клима

Клима у Јордану је сува и врућа, јер је земља углавном пустињска. Међутим, западни део земље прима веће количине падавина током кишне сезоне од новембра до априла. Просечна темпертура у Аману је 7,2 °C у јануару и 25,4 °C у јулу. Просечна годишња количина падавина је 465 мм.

Флора и фауна

Петра

Становништво

Међу значајнијим градовима су престоница, Аман на северозападу, Ирбид и Аз Зарка на северу.


Административна подела

Административно, Јордан је подељен у 12 покрајина (мухафаза), којима управљају гувернери које поставља краљ. Они су једина власт за сва подручја власти и развојне пројекте у својим областима.

Вади Рум, јужни Јордан

Привреда

Градови у Јордану

Референце

  1. ^ Temperman, Jeroen (2010). State-Religion Relationships and Human Rights Law: Towards a Right to Religiously Neutral Governance. Brill. стр. 87. ISBN 978-90-04-18148-9. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2017. Приступљено 12. 6. 2018. 
  2. ^ „Jordanian Constitution”. Hashemite Kingdom of Jordan Constitutional Court. Hashemite Kingdom of Jordan Constitutional Court. Приступљено 31. 8. 2020. 
  3. 3,0 3,1 Ghazal, Mohammad (22. 1. 2016). „Population stands at around 9.5 million, including 2.9 million guests”. The Jordan Times. Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2018. Приступљено 12. 6. 2018. 
  4. ^ Национална агенција за статистику [1]
  5. ^ „Population clock”. Jordan Department of Statistics. Приступљено 21. 5. 2020. 
  6. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  7. ^ McColl, R. W. (14. 5. 2014). Encyclopedia of World Geography. Infobase Publishing. стр. 498. ISBN 9780816072293. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  8. ^ Teller, Matthew (2002). Jordan. Rough Guides. стр. 173, 408. ISBN 9781858287409. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2016. Приступљено 9. 4. 2016. 
  9. ^ Al-Asad, Mohammad (22. 4. 2004). „The Domination of Amman Urban Crossroads”. CSBE. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2016. Приступљено 8. 6. 2016. 
  10. ^ Dickey, Christopher (5. 10. 2013). „Jordan: The Last Arab Safe Haven”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2015. Приступљено 12. 10. 2015. 
  11. ^ Vela, Justin (14. 2. 2015). „Jordan: The safe haven for Christians fleeing ISIL”. The National. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2015. Приступљено 12. 10. 2015. 
  12. ^ „2015 UNHCR country operations profile – Jordan”. UNHCR. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2014. Приступљено 12. 10. 2015. 
  13. ^ El-Said, Hamed; Becker, Kip (11. 1. 2013). Management and International Business Issues in Jordan. Routledge. стр. 88. ISBN 9781136396366. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2016. Приступљено 15. 6. 2016. 
  14. ^ „Jordan second top Arab destination to German tourists”. Petra. Jordan News. 11. 3. 2016. Архивирано из оригинала на датум 12. 3. 2016. Приступљено 12. 3. 2016. 
  15. ^ „Jordan's Economy Surprises”. Washington Institute. Washington Institute. 29. 6. 2015. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2017. Приступљено 9. 4. 2016. 

Литература

  • Salibi, Kamal S. (1998). The Modern History of Jordan. London: I. B. Tauris. ISBN 978-1860643316. 
  • Taylor, Jane (2001). Petra and the Lost Kingdom of the Nabataeans. I. B. Tauris. ISBN 978-1-86064-508-2. 
  • Ashton, Nigel (2008). King Hussein of Jordan: A Political Life. Yale University Press.  excerpt
  • El-Anis, Imad H. (2011). Jordan and the United States : the political economy of trade and economic reform in the Middle East. London: Tauris Academic Studies. ISBN 9781848854710.  case studies of trade in textiles, pharmaceuticals, and financial services.
  • Goichon, Amélie-Marie. Jordanie réelle. Paris: Desclée de Brouwer (1967–1972). 2 vol., ill.
  • Robins, Philip (2004). A history of Jordan. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521598958. 
  • Ryan, Curtis R. (2002). Jordan in transition : from Hussein to Abdullah. Boulder, CO: Lynne Rienner Publishers. ISBN 9781588261038. 
  • Teller, Matthew (1998). The Rough Guide to Jordan. London: Rough Guides.  Sixth edition 2016.

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.