Јура

Иди на навигацију Иди на претрагу
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Јура је геолошка периода мезозоика, која је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо.[1][2] Развијао се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.

Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.

Подела

Већина геолога у свету данас признаје и примењује поделу јуре на три епохе:

Ранији називи епоха у јури су: црна јура (Лијас), мрка јура (Догер) и бела јура (Малм).

Горња јура
  Титон (150.8 ± 4.0 - 145.5 ± 4.0 Ma)
  Кимериџ (155.7 ± 4.0 - 150.8 ± 4.0 Ma)
  Оксфорд (161.2 ± 4.0 - 155.7 ± 4.0 Ma)
Средња јура
  Келовеј (164.7 ± 4.0 - 161.2 ± 4.0 Ma)
  Бат (167.7 ± 3.5 - 164.7 ± 4.0 Ma)
  Бајес (171.6 ± 3.0 - 167.7 ± 3.5 Ma)
  Ален (175.6 ± 2.0 - 171.6 ± 3.0 Ma)
Доња јура
  Тоарс (183.0 ± 1.5 - 175.6 ± 2.0 Ma)
  Пленсбах (189.6 ± 1.5 - 183.0 ± 1.5 Ma)
  Синемур (196.5 ± 1.0 - 189.6 ± 1.5 Ma)
  Хетанж (199.6 ± 0.6 - 196.5 ± 1.0 Ma)

Палеогеографија

За време доње јуре, суперконтинент Пангеа се раздвојио на Северну Америку, Еуразију и Годнвану. Међутим, рани Атлантски и Тетис океани били су релативно уски. У касној јури се јужни континент Гондвана почео распадати те како се Тетис затворио, тако је настао басен Неотетис. Клима је била топла без доказа о глацијацији. Исто као и у тријасу, изгледа да није било копна на половима, исто као ни великих поларних капа. Постоји богатство геолошких података о јури у Европи, где се морски талози могу пронаћи дуж обала. Плитко море (епиконтинентално море) је било смештено у данашњим равницама САД и Канаде. Већина јурских наслага у САД су континенталне. Важне јурске наслаге постоје у Русији, Индији, Јужној Америци, Јапану, Аустралазији и Великој Британији.

Фауна

Водене и морске животиње

За време јуре, „највиши“ облици живота у морима су биле рибе и морски рептили. У ове друге су спадали ихтиосаури, плезиосаури и морски крокодили из породица Teleosauridae и Metriorhynchidae.

У свету бескичмењака, појавило се неколико нових група:

Амонити (ољуштурени главоношци) били су посебно распрострањени и формирали 62 биозоне. Најзначајнији родови: Psiloceras, Arietites, Hidroceras, Pleydelia, Garantiana, Parkinsonia, Macrocephalites, Perisphinetes, Aspidoceras, Ataxioceras и др.

Копнене животиње

Крупни диносаури су били доминантни током јурске периоде. На копну су велики архозаури остали доминантни међу гмизавцима. Јура је била златно доба за сауроподе - Camarasaurus, Diplodocus, Brachiosaurus, и многе остале који су се појавили касније током ове периоде.

У слојевима горње јуре први пут се јављају птице које имају особине гмизаваца и птица - Arhepteryx.

Види још

Референце

  1. ^ Vennari et al. 2014, стр. 374–385.
  2. ^ Jaramillo 2014.

Литература

Спољашње везе

Ера:
Мезозоик
Периоде:
Тријас
Јура
Креда
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.