Анатолиј Фирсов

Иди на навигацију Иди на претрагу
Анатолиј Фирсов
Анатолий Фирсов

RUSMARKA-1755.jpg

Личне информације
Држављанство  СССР Русија
Датум рођења (1941-02-01)1. фебруар 1941.
Место рођења Москва (СССР)
Датум смрти 24. јул 2000.(2000-07-24) (59 год.)
Место смрти Химки (Русија)
Висина 176 цм
Тежина 70 кг
Позиција лево крило
Хвата/пуца са десне стране
Игр. каријера 19581973
Трен. каријера 19721980
Репрезентација Застава Совјетског Савеза Совјетски Савез
Сениорски клубови
Год. Клуб
1958−1961
1961−1973
Спартак Москва
ХК ЦСКА
Тренерска каријера
1972−1977
1977−1980
ЦСКА Москва
Легија Варшава
Освојене медаље
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Инзбрук 1964.
Златна медаља — прво место Гренобл 1968.
Златна медаља — прво место Сапоро 1972.
Светска првенства
Златна медаља — прво место Финска 1965.
Златна медаља — прво место Југославија 1966.
Златна медаља — прво место Аустрија 1967.
Златна медаља — прво место Шведска 1969.
Златна медаља — прво место Шведска 1970.
Златна медаља — прво место Швајцарска 1971.

Анатолиј Васиљевич Фирсов (рус. Анатолий Васильевич Фирсов; Москва, 1. фебруар 1941Химки, 24. јул 2000) био је совјетски и руски хокејаш на леду и хокејашки тренер, троструки олимпијски и вишеструки светски првак и један од најбољих светских хокејаша свих времена. Као играч играо је на позицијама левокрилног нападача и центра. Заслужни је мајстор спорта Совјетског Савеза од 1964, члан Куће славних ИИХФ-а и Куће славних руског и совјетског хокеја од 1998. године и члан Комунистичке партије Совјетског Савеза од 1968. године.

Године 1977. дипломирао је на Московској државној академији за физичку културу („МОГИФК”) где је стекао званично знање хокејашког тренера.

Биографија

Као дечак Анатолиј је прво тренирао бенди, а хокејом је почео да се бави тек када је имао 15 година. Године 1958. започео је са такмичарским хокејом након што је постао играч московског Спартака. У Спартаку је провео прве четири сезоне, а након тога прелази у редове тада највећег совјетског клуба московског ЦСКА у коме је доживео највеће успехе у каријери. Играјући за популарне Армејце Фирсов је освојио чак 9 титула националног првака, уз још пет титула победника националног купа и 6 трофеја намењених победнику Купа европских шампиона. У три наврата, у сезонама 1967/68, 1968/69. и 1970/71. проглашаван је за најбољег совјетског играча. У првенствима Совјетског Савеза одиграо је укупно 474 утакмице уз учинак од 346 постигнутих голова.

Био је стандардни члан сениорске репрезентације Совјетског Савеза за коју је константно играо од 1964. до 1972. и у том периоду наступио је на 3 олимпијска турнира и на 6 светских првенстава. На сваком од тих такмичења Фирсов је освојао златне медаље. На ЗОИ 1964. у Инзбруку уврштен је у идеалну поставу олимпијског турнира, а припала су му и појединачна признања за најбољег нападача, за најбољег стрелца и за најефикаснијег играча турнира. На чак 5 светских првенстава уврштаван је у идеалну поставу шампионата, а на СП 1967. проглашен је и за најбољег играча целог турнира. На светским првенствима и олимпијским играма одиграо је укупно 67 утакмица и постигао 66 голова.

Непосредно пред крај играчке каријере започео је да ради као помоћни тренер-играч у ЦСКА и тај посао је обављао све до 1977. године када је постављен на место селектора совјетске јуниорске репрезентације (играчи до 18 година) са којом је исте године као тренер освојио бронзану медаљу на светском првенству. Након тога је три сезоне радио као главни тренер у пољској Легији из Варшаве, а потом је све до смрти радио као тренер у дечијим хокејашким камповима. Године 1998. уврштен је у Кућу славних ИИХФ-а.

Види још

Референце

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.