Балтичке државе

Иди на навигацију Иди на претрагу
Положај балтичких земаља на карти Европе

Балтичке државе је појам којим се означавају три бивше совјетске републике, сада независне државе Естонију, Летонију и Литванију.[1]

Иако се разликују по националном саставу, пореклу (угро-финско према балтичко-словенском), вери (према југу су римокатолици, према северу су протестанти), заједничка судбина у 20. веку их је по многочему зближила:

Становништво

Све балтичке државе заједно имају око 6 милиона становника.

Овде живе представници различитих група народа. Најбројнији су народи балтичког и угро-финског порекла. Народи из балтичке групе су најбројнији (66,8 %) а после њих следе народи угро-финске групе (33,2 %). У свим балтичким земљама постоји значајан број Словена (нарочито Руса).[5]

Референце

  1. ^ „Baltic Cooperation | Ministry of Foreign Affairs”. vm.ee. Архивирано из оригинала на датум 6. 5. 2017. Приступљено 19. 7. 2019. 
  2. ^ Smele, John (1996). Civil war in Siberia: the anti-Bolshevik government of Admiral Kolchak, 1918–1920. London: Cambridge University Press. стр. 305. 
  3. ^ Calvo, Carlos (2009). Dictionnaire Manuel de Diplomatie et de Droit International Public et Privé. The Lawbook Exchange, Ltd. стр. 246. ISBN 9781584779490. 
  4. ^ Beissinger, Mark R. (2009). „The intersection of Ethnic Nationalism and People Power Tactics in the Baltic States”. Ур.: Adam Roberts; Timothy Garton Ash. Civil resistance and power politics: the experience of non-violent action from Gandhi to the present. Oxford & New York: Oxford University Press. стр. 231—246. ISBN 978-0-19-955201-6. 
  5. ^ „Home – Oficialiosios statistikos portalas”. osp.stat.gov.lt. 

Види још

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.