Бизамски пацов

Иди на навигацију Иди на претрагу

Бизамски пацов
Muskrat Foraging.JPG
Ondatra zibethicus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Ondatrini

Gray, 1825
Род:
Ondatra

Link, 1795
Врста:
O. zibethicus
Биномијално име
Ondatra zibethicus
(Linnaeus, 1766)
Verbreitungsgebiet Bisamratten.jpg
Ареал бизамског пацова

     природно подручје врсте      подручје где је врста уведена

Бизамски пацов или маскат (лат. Ondatra zibethicus) једина је врста рода Ondatra и племена Ondatrini, а припада породици хрчкова (Cricetidae). Ову животињу први пут је 1766. године описао шведски природњак Карл Лине. Маскат је семиакватични глодар средње величине који је аутохтон за Северну Америку и уведена врста у деловима Европе, Азије и Јужне Америке. Маскат обитава у мочварама у широком опсегу клима и хабитата. Он врши важан утицај на екологију мочвара,[2] и извор је хране и крзна за људе.

Маскат је највећа врста у потпородици Arvicolinae, која обухвата 142 друге врсте глодара, углавном волухарице и леминге. Маскати се сматрају пацовима у генералном смислу, јер су они глодари средње величине са адаптивним животним стилом и сваштоједном исхраном. Они међутим нису чланови рода Rattus.

Опис

Бизамски пацов једе шаргарепу

Овај глодар по величини спада у групу крупних хрчкова. Јединке су дугачке између 35 и 40 cm без репа (сам реп може бити дугачак и до 25 cm), док поједини примерци могу бити и дужи. Обично теже од 500 до 800 g, међутим неки достижу масу и преко једног килограма. Крзно бизамског пацова је густо, глатко и има одсјај. На леђима је тамно-смеђе, са стране црвенкасто, а по стомаку сиво-смеђе. Ова животиња има робусну форму тела, очи су јој мале и округласте, а ушне шкољке кратке и скривене у дебелом крзну. Меснате усне, прекривене крзном, могу се преклапати иза секутића, те спречити улазак воде приликом роњења. Бизамски пацов има здепасте, петопрсне екстремитете са кратким стопалом. Задње ноге су снажније развијене, са јаким канџама и пловном кожицом између прстију. Дугачки реп прекривен је рожним љуспицама.[3]

Распрострањеност и станиште

Бизамски пацов аутохтона је врста на подручју Северне Америке. Јавља се од севера Канаде и југа Аљаске до Сједињених Држава, изузев у сушним деловима Тексаса и Флориде. 1905. године ова врста бива интродукована на простору данашње Чешке Републике, а касније се проширила на територију готово читаве Европе и једним делом Азије. На простору Србије, бизамски пацов забележен је у северним и централним деловима земље, ређе у јужним (део слива Јужне Мораве и Власине). Има га дуж свих већих и мањих водотка у Подунављу, Посавини, Великом Поморављу, дуж Тисе и канала ДТД у Војводини. Такође је примећен на Лиму, Ибру, Тимоку и Западној Морави. Ондатра је потенцијално инвазивна врста у Србији, јер се верује да представља компетицију воденој волухарици (лат. Arvicola amphibius), те да изазива велику штету када се пренамножи.

Овај глодар своје животно станиште проналази поред канала, рибњака и других водених површина. Активан је, углавном, током ноћи и већи део живота проводи у води, те је с тога изузетан пливач. Живи у великим породичним заједницама, градећи склоништа са хранилиштима, бројним тунелима и пролазима, са улазом који је најчешће испод воде. Ова врста је изузетно територијална, а пречник њене територије износи око 60 м.[3]

Начин живота

Бизамски пацов не гомила храну, нити хибернира током зиме, те с тога стално мора бити у покрету. Креће се воденим токовима, па се самим тим брзо шири територијом коју насељава. Као што је већ речено, овај глодар живи у великим заједницама. Период парења почиње у марту, женке носе 27 дана, а једна женка може да окоти 7-8 младунаца. Паре се и коте 3 до 4 пута годишње. Што се исхране тиче, углавном преферирају храну биљног порекла (једу све делове биљака), али је заступљена и исхрана храном животињског порекла (икра, јаја, жабе...).

Напоменуто је да су ове животиње изузетно територијалне, те уколико се осете угроженим, веома добро могу бранити своју територију. Када се нађу у клопци, могу бити јако опасни борци.

Угроженост

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[4]

Популациони тренд

Популација ове врсте је стабилна, судећи по доступним подацима.[4]

У људској историји

Амерички индијанци су дуго сматрали да је бизамски пацов веома важна животиња. Нека племена су предвиђала нивое снежних падавина током зиме посматрајући величину и временски распоред изградње маскатових склоништа.[5] У неколико митова о стварању аутохтоних индијанаца, маскати роне на дно примордијалног мора да донесу блато од кога је Земља направљена, након што друге животиње нису успеле да остваре тај задатак.[6] Маскати су понекад били извор хране у Северној Америци.[7] У североисточном делу Мичигена, дугогодишњи опроштај дозвољава католицима да конзумирају маскрате током појединих црквених празника кад је конзумирање меса, изузев рибе, забрањено. Та традиција потиче из раног 19. века.[8]

Зимске капе Краљевске канадске коњичке полиције су направљене од маскратовог крзна.[9]

Референце

  1. ^ Cassola, F. (2016). Ondatra zibethicus. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T15324A22344525. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T15324A22344525.en. Архивирано из оригинала на датум 17. 05. 2019. Приступљено 2. 6. 2018. 
  2. ^ Keddy, P.A. (2010). Wetland Ecology: Principles and Conservation. (2nd edition) Cambridge, UK:Cambridge University Press.
  3. 3,0 3,1 Бизамски пацов - ekosub.rs
  4. 4,0 4,1 Црвена листа (на језику: енглески)
  5. ^ Smith, Murray (мај 1982). „Science for the Native Orientated Classroom”. Journal of American Indian Education. Arizona State University. 21 (1). Архивирано из оригинала на датум 16. 6. 2010. Приступљено 8. 1. 2010. 
  6. ^ Musgrave, P. (2007). How the Muskrat Created the World, Muskrat.com Accessed 11 November 2007.
  7. ^ Apicius (2012). Cookery and Dining in Imperial Rome. Courier Corporation. стр. 205. ISBN 978-0-486-15649-1. 
  8. ^ Lukowski, Kristin (8. 3. 2007), „Muskrat love: Friday Lent delight for some OKed as fish alternative”, Catholic News Service, Catholic.org, Архивирано из оригинала на датум 26. 3. 2013, Приступљено 31. 3. 2013 
  9. ^ „RCMP Muskrat Hat”. williamscully.ca. William Scully Ltd. 9. 2. 2005. Приступљено 9. 6. 2015. 

Литература

Спољашње везе


The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.