Интегрално бошњаштво

(преусмерено са Бошњачки интегрализам)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Интегрално бошњаштво, односно бошњачки интегрализам је политички појам, којим се означавају поједини екстремни облици бошњачког национализма, оличени у две посебне равни, од којих је прва етнополитичка, а друга етнорелигијска. Етнополитички аспект интегралног бошњаштва се огледа у тези о "изворном" етничком бошњаштву целокупног становништва Босне, уз отворено оспоравање етничке посебности босанских Срба и босанских Хрвата, за које поборници интегралног бошњаштва тврде да представљају посрбљени, односно похрваћени део становништва Босне. На другој страни, етнорелигијски аспект интегралног бошњаштва огледа се у тези о етничком бошњаштву свих јужнословенских муслимана са простора бивше Југославије, уз отворено оспоравање етничке посебности Горанаца, Торбеша, преосталог дела етничких Муслимана, као и Срба муслиманске вере, а такође и Хрвата муслиманске вере. Поменути аспекти интегралног бошњаштва, као екстремни видови савременог бошњачког национализма, представљају велики изазов за саму бошњачку политичку заједницу, а првенствено за умерени, односно грађански и либерално оријентисани део бошњачких првака, који се залажу за поштовање начела етничке и верске толеранције.[1][2][3][4]

Концепт интегралног бошњаштва, односно бошњачког интегрализма, треба разликовати од концепта босанског интегрализма, којим се заговара стварање интегралне босанске нације.[5]

Антисрпство и антихрватство

Сафвет Башагић (1870-1934), један од првих заговорника бошњачког интегрализма

Једна од основних одлика бошњачког интегрализма огледа се у изразитој нетрпељивости према српству и хрватству на просторима Босне и Херцеговине. Творац таквог идеолошког обрасца био је аустроугарски политичар Бењамин Калај, који се залагао за стварања посебне бошњачке нације, као "једине изворне" нације на босанским просторима'.[6] Аустроугарска власт је за такву политику свеопште бошњакизације успела да придобије део босанског беговата, а један од првих заговорника бошњачког интегрализма био је Сафвет Башагић (1870-1934), који је припадао радикалном крилу бошњачког националног покрета, чија се идеологија огледала у отвореном порицању нацоналне посебности босанско-херцеговачких Срба и Хрвата. О размерама Башагићевог екстремизма и шовинизма сведоче стихови које је испевао 1891. године, а који су објављени у сарајевском листу "Бошњак", под покровитељством тадашњих аустроугарских окупационих власти у Босни и Херцеговини:

"Znaš Bošnjače, nije davno bilo,
Sveg mi sv'jeta! nema petnaest ljeta,
Kad u našoj Bosni ponositoj
I junačkoj zemlji Hercegovoj,
Od Trebinja do brodskijeh vrata
Nije bilo Srba ni Hrvata.
A danas se kroza svoje hire
Oba stranca ko u svome šire.[7]

Види још

Референце

Литература

Сољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.