Будистичка филозофија

Иди на навигацију Иди на претрагу

Будистичка филозофија је филозофија која узима Будино учење за своју претпоставку. Она се углавном бави метафизичким, феноменолошким и епистемолошким проблемима.

Будино основно гледиште се не сматра ни онтолошким нити метафизичким већ емпиријским.[1] Он генерално није гајио наклоност према спекулативном и религијском мишљењу.[2] Његова полазишна идеја је да свет треба промишљати у појмовима процеса, а не ствари или супстанција.[3] Готама Буда је видео стварност као условно настајање појава; будисти овај приступ сматрају средњим путем између реификације и нихилизма.[4]

Аутентична будистичка философија почиње с Нагарђуном у 2. веку.[5]

Одређене тачке будистичке филозофије су биле предметом спора разних школа будизма. Главни спор у раном будизму био је око тога је ли реалност »празнина« (по Нагарђуниној школи празнине) или неподељена свест (по школи свести).

Темељни појмови

Не-сопство

Након Будине смрти, канонска литература ће још јасније одредити непостојање сопства. Човека чине пет састојака (skandha): тело (rupa), опажање (vedana), осећај (samjna), кармичке силе или отисци (samskara) и свест (vijnana). Ово јединство, које су друге школе налазиле у сопству (atman или điva), будизам открива у току хомологних свесних момената, који се, ипак, стално мења.[6]

На питање да ли је онај ко трпи последице неког дела истовремено и његов извршитељ, Буда одговара да би се, када би било тако, упало у етернализам, тј. увео би се један вечни делатник. Ако би се, насупрот томе, тврдило да је једно делатник, а друго онај што трпи последице, подржало би се укидање делатника. Буда избегава обе крајности и одабира средњи пут, представљен законом о условљеном настанку елемената егзистенције. Кад условљено настајање престане, састојци који сачињавају неку особу — а које кармичке силе држе у споју и прате из живота у живот — такође се заустављају, чиме се и патња окончава.[6]

Филозофске школе

Ране филозофске школе

Непостојање јединствене религије и слобода тумачења стварају повољне услове за развој и повећање броја школа, те из овог тла израста читава шума праваца и струја. Иако се међу школама води жестока дискусија, оне ипак не поричу своју припадност истом стаблу, те се теорије давних струја, које и даље живе, не одбацују као погрешне, већ сматрају делимичним откровењима. Таквост (tathata), неизрециво, неодредиво, несупстанцијално, необјашњива суштина свих дхарми, празнина изложена привидном дуалитету емпиријског, јавља се већ у неким школама малог возила, које посредују између малог и великог возила, као што су махишасака, која претпоставља петочлану таквост.[6]

Тако је отворен пут монизму јогачаре, чији припадници преузимају појам таквост и дају му онтолошку вредност, те од таквости праве синоним космичке свести, која све ствара својом објективацијом, реална по себи, иреална по својој објективацији.[6]

Припадници школе vatsiputriya (персоналисти), претпоставили су постојање личности, иако, када је требало да је дефинишу, нису били у стању да утврде било шта друго до да је она лишена својстава двеју основних категорија будизма, неусловљеног (асамскрта) / условљеног (самскрта).

Школа vaibhašika, по којој елементи, дарма, развијајући се у паралелним низовима, субјективним и објективним, у појединцу и ван њега, постоје у прошлости, садашњости и будућности, при чему су у прошлости могућности, у садашњости чинови, а у будућности лишени тих могућности. Ови елементи се групишу и узајамно условљавају, стварајући разне психофизичке комплексе, које ми називамо појединцима. Ти елементи нису супстанце, већ минимуми, чијим различитим склапањем и комбиновањем настаје егзистенција. Заустављањем карме зауставља се и њихово кретање, чиме се указује нова дарма, нестворена, јер вечно постоји, нирвана.[6]

Присталице школе vibhajyavada, тако назване због тога што се заузимала за прављење дистинкција (vibhajya), биле су мишљења да постоји само садашњост, те су тако припремали терен за школу sautrantika, која не признаје ауторитет ahhidharme (филозофских расправа), тврди да дарме не постоје друкчије до у непосредном испољавању, а њихово трајање своди на временски минимум (kšana).

Школе великог возила

Пошто је тако постојање сопства негирано и на његово место постављен низ момената који паралелно протичу, пошто је реалност сведена на хармоничну сагласност објективних и субјективних елемената, те се на тај начин дошло до закључка да су ови моменти минимуми у простору и времену, створена је претпоставка за настанак махајанског акосмизма. Нагарђуна, који се истиче међу великанима индијске филозофије, ударио је доктринарне темеље великом возилу. Он полази од неких списа за које предање каже да их је Буда открио змијама (нага), а оне су их предале Нагарђуни. Ови списи се називају Prajnaparamita (савршенство мудрости). Та литература уводи у будизам одређене новине, а принципе који су у њој изложени Нагарђуна логички разрађује на систематичан начин.[6]

Референце

  1. ^ David Kalupahana, Causality: The Central Philosophy of Buddhism. The University Press of Hawaii. 1975. стр. 70.
  2. ^ Gunnar Skirbekk, Nils Gilje, A history of Western thought: from ancient Greece to the twentieth century. 7th edition published by Routledge. 2001. стр. 25.
  3. ^ Gunnar Skirbekk, Nils Gilje, A history of Western thought: from ancient Greece to the twentieth century. 7th edition published by Routledge. 2001. стр. 26.
  4. ^ David Kalupahana, Mulamadhyamakakarika of Nagarjuna. Motilal Banarsidass. 2006. стр. 1.
  5. ^ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. 1982. pp. 68-84.

Извори

  • Anderson, Carol (1999), Pain and Its Ending: The Four Noble Truths in the Theravada Buddhist Canon, Routledge 
  • Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions Of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Capriles, Elías, The Four Schools of Buddhist Philosophy: Clear Discrimination of Views Pointing at the Definitive Meaning (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 7. 2011 
  • The Metaphysical Foundations of Buddhism and Modern Science
  • Edelglass, William; Garfield, Jay (2009). Buddhist Philosophy: Essential Readings. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532817-2. 
  • Gombrich, Richard F. (1997), How Buddhism Began, Munshiram Manoharlal 
  • Kalupahana, David J. (1992), The Principles of Buddhist Psychology, Delhi: Sri Satguru Publications 
  • Kalupahana, David J. (1994), A history of Buddhist philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited 
  • Perdue, Daniel (1992). Debate in Tibetan Buddhism. Snow Lion Publications. ISBN 978-0-937938-76-8. 
  • Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism, BRILL 
  • Akizuki, Ryōmin (1990), New Mahāyāna: Buddhism for a Post-modern World, Jain Publishing Company 
  • Analayo (2016), „A Brief Criticism of the ‘Two Paths to Liberation’ Theory” (PDF), Journal of the Oxford Centre for Buddhist Studies, 11: 87—107 
  • Arbel, Keren (2017), Early Buddhist Meditation: The Four Jhanas as the Actualization of Insight, Routledge 
  • Batchelor, Stephen (2012), „A Secular Buddhism”, Journal of Global Buddhism, 13: 87—107 
  • Bronkhorst, Johannes (1998), „Did the Buddha Believe in Karma and Rebirth?”, Journal of the International Association of Buddhist Studies, 21 (1) 
  • Bucknell, Rod (1984), „The Buddhist to Liberation: An Analysis of the Listing of Stages”, The Journal of the International Association of Buddhist Studies, 7 (2) 
  • Bucknell, Roderick S. (1999), „Conditioned Arising Evolves: Variation and Change in Textual Accounts of the Paticca-samupadda Doctrine”, Journal of the International Association of Buddhist Studies, 22 (2) 
  • Buswell, Robert E. (2004), Encyclopedia of Buddhism, Macmillan 
  • Carr, Brian; Mahalingam, Indira (1997), Companion Encyclopedia of Asian Philosophy, London; New York: Routledge, ISBN 978-0-415-03535-4 
  • Conze, Edward (1967), Thirty years of Buddhis Studies. Selected essays by Edward Conze (PDF), Bruno Cassirer 
  • Conze, Edward (2008), Buddhism. A Short History, Oneworld 
  • Cousins, L. S. (1996), „The dating of the historical Buddha: a review article”, Journal of the Royal Asiatic Society, Third Series, 6 (1): 57—63, doi:10.1017/S1356186300014760 
  • Cox, Collett (2004), Mainstream Buddhist Schools. In: Buswell (ed.), "MacMillan Encyclopedia of Buddhism", Macmillan 
  • Davidson, Ronald M. (2003), Indian Esoteric Buddhism, Columbia University Press, ISBN 978-0-231-12618-2 
  • Flood, Gavin; Olivelle, Patrick (2003), The Blackwell Companion to Hinduism, Blackwell 
  • Frauwallner, Erich (1973), „Chapter 5. The Buddha and the Jina”, History of Indian Philosophy: The philosophy of the Veda and of the epic. The Buddha and the Jina. The Sāmkhya and the classical Yoga-system, Motilal Banarsidass 
  • Gethin, R.M.L. (2001), The Buddhist Path to Awakening, Oneworld Publications 
  • Gombrich, Richard (2009), „Chaper 9. Causation and non-random process”, What the Buddha Thought, Equinox 
  • Harrison, Paul (2004), Mahasamghika School. In: Buswell (ed.), "MacMillan Encyclopedia of Buddhism", Macmillan 
  • Harvey, Peter (2015), „The Conditioned Co-arising of Mental and Bodily Processes within Life and Between Lives”, Ур.: Emmanuel, Steven M., A Companion to Buddhist Philosophy, John Wiley & Sons, ISBN 978-1-119-14466-3 
  • Hirakawa (1990), History of Indian Buddhism, volume 1, Hawai'i University Press 
  • Hurvitz, Leon (1976), Scripture of the Lotus Blossom of the Fine Dharma, Columbia University Press 
  • Jones, Dhivan Thomas (2009), „New Light on the Twelve Nidanas”, Contemporary Buddhism, 10 (2), 10 (2): 241—259, doi:10.1080/14639940903239793 
  • Jong, J.W. de (1993), „The Beginnings of Buddhism”, The Eastern Buddhist, 26 (2) 
  • Jurewicz, Joanna (2000), „Playing with Fire: The pratityasamutpada from the perspective of Vedic thought” (PDF), Journal of the Pali Text Society, 26: 77—103 
  • Lindtner, Christian (1997), „The Problem of Precanonical Buddhism”, Buddhist Studies Review, 14: 2 
  • Lindtner, Christian (1999), „From Brahmanism to Buddhism”, Asian Philosophy, 9 (1): 5—37, doi:10.1080/09552369908575487 
  • Lopez, Donald S. (1995), Buddhism in Practice (PDF), Princeton University Press 
  • Matthews, Bruce (1986), Post-Classical Developments In The Concepts of Karma and Rebirth in Theravada Buddhism. In: Ronald W. Neufeldt (ed.), "Karma and rebirth: Post-classical developments", SUNY 
  • Mun-keat, Choong (2000), The Fundamental Teachings of Early Buddhism. A comparative study based on the Sutranga portion of the Pali Sarpyutta-Nikaya and the Chinese Sarpyuktagama, Harrassowitz Verlag 
  • Nakamura (1989), Indian Buddhism, Motilal Banarsidass 
  • Nilakanta Sastri, K. A. (1988), Age of the Nandas and Mauryas, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0466-1 
  • Norman, K.R. (1992), The Four Noble Truths. In: "Collected Papers", vol 2:210-223, Pali Text Society, 2003 
  • Norman, K.R. (1997), A Philological Approach to Buddhism. The Bukkyo Dendo Kybkai Lectures 1994 (PDF), School ofOriental and African Studies (University of London) 
  • Polak, Grzegorz (2011), Reexamining Jhana: Towards a Critical Reconstruction of Early Buddhist Soteriology, UMCS 
  • Potter, Karl H. (1996), Encyclopedia of Indian Philosophies Part VII: Abhidharma Buddhism to 150 A.D., Motilall Banarsidass 
  • Ray, Reginald (1999), Buddhist Saints in India: A Study in Buddhist Values and Orientations, Oxford University Press 
  • Reat, N. Ross (1998), The Salistamba Sutra, Motilal Banarsidass 
  • Schmithausen, Lambert (1981), On some Aspects of Descriptions or Theories of 'Liberating Insight' and 'Enlightenment' in Early Buddhism". In: Studien zum Jainismus und Buddhismus (Gedenkschrift für Ludwig Alsdorf), hrsg. von Klaus Bruhn und Albrecht Wezler, Wiesbaden 1981, 199-250 
  • Schmithausen, Lambert (1986), Critical Response. In: Ronald W. Neufeldt (ed.), "Karma and rebirth: Post-classical developments", SUNY 
  • Schumann, Hans Wolfgang (1997) [1976], Boeddhisme. Stichter, scholen, systemen (Buddhismus - Stifter, Schulen und Systemen), Asoka 
  • Shulman, Eviatar (2008), „Early Meanings of Dependent-Origination”, Journal of Indian Philosophy, 36: 297—317, doi:10.1007/s10781-007-9030-8  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |year= / |date= mismatch (помоћ)
  • Svarghese, Alexander P. (2008), India : History, Religion, Vision And Contribution To The World 
  • Walsh, Maurice (1995), The Long Discourses of the Buddha. A Translation of the Digha Nikaya, Wisdom Publications 
  • Warder, A.K. (2004), Indian Buddhism, 3rd Revised edition, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Wayman, Alex (1971), „Buddhist Dependent Origination”, History of Religions, 10 (3): 185—203, JSTOR 1062009, doi:10.1086/462628 
  • Wayman, Alex (1984), „Dependent Origination - the Indo-Tibetan Vision”, Buddhist Insight: Essays, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0675-7 
  • Wayman, Alex (1990) [1984], „The Intermediate-State Dispute in Buddhism”, Buddhist Insight: Essays, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0675-7 
  • Wayman, Alex (1990), Budddhist Insight. Essays by Alex Wayman, Motilall Banarsidass 
  • Williams, Paul (2000), Mahayana Buddhism: The Doctrinal Foundations, Routledge 
  • Wynne, Alexander (2007), The Origin of Buddhist Meditation, Routledge 
  • Sujato, Bhante (2012), Sects & Sectarianism: The Origins of Buddhist Schools, Santipada, ISBN 9781921842085 
  • Bronkhorst, Johannes (1993), The Two Traditions Of Meditation In Ancient India, Motilal Banarsidass Publ. 
  • Gombrich, Richard F. (1997), How Buddhism Began, Munshiram Manoharlal 
  • Norman, K.R. (1997), A Philological Approach to Buddhism. The Bukkyo Dendo Kyokai Lectures 1994 (PDF), School ofOriental and African Studies (University of London) 
  • Samuel, Geoffrey (2010), The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century, Cambridge University Press 
  • Schmithausen, Lambert (1981), On some Aspects of Descriptions or Theories of 'Liberating Insight' and 'Enlightenment' in Early Buddhism". In: Studien zum Jainismus und Buddhismus (Gedenkschrift für Ludwig Alsdorf), hrsg. von Klaus Bruhn und Albrecht Wezler, Wiesbaden 1981, 199-250 
  • Vetter, Tilmann (1988), The Ideas and Meditative Practices of Early Buddhism, BRILL 
  • Wynne, Alexander (2007), The Origin of Buddhist Meditation, Routledge 

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.