Буква

Иди на навигацију Иди на претрагу

Буква
Gespensterwald6.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Fagus

L.
Врсте

Буква (Fagus) је род листопадног дрвећа који садржи око десет врста високог, листопадног дрвећа. Природна станишта врста из рода букви налазе се у Европи, Азији и Северној Америци.

На основу бројних таксономских проучавања, вршених током 19. и 20. века од стране бројних домаћих и страних стручњака и научника, установљено је да на територији Србије доминира посебна врста, балканска односно мезијска буква (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czecz.). Поред ње јављају се, али са мањом заступљеношћу, европска буква (Fagus sylvatica L.) и источна буква (Fagus orientalis Lipsky).[1]

Изглед

Нарасте до 35 m. Дебљина дебла може бити и преко 1 m прсног промера. Круна је широко заобљена.

Корен је у раним стадијумима раста само осовински, док касније израсту и бројни бочни коренови.

Кора стабла је светлосива (сребрнаста), танка и глатка, док касније добије смеђу обојеност и постане избраздана. Пупољци су 2 cm]] дуги, вретенасти, отклоњени од избојка под углом од 45°. Изданци су сиви су док касније не добију браон до црвенкасту боју, и ретко лентицелама. [2] Срчика избојка је троугласта. Листови су елиптични, дуги 8 cm. Руб листа је таласаст и фино трепавичасто длакав. Распоред листова је спиралан. распоређени сус на дршци. Лист је у младости богат витамином Ц. Цветови су једнополни у ресастим, главичастим цвастима и једнодоми. Мушки су у округлим ресама на дугој стапки, до 20, женски по два цвета у купули, која је обрасла кончастим љускама, и налазе се на кратким дршкама. Купула настаје разрастањем дршке цвасти.

За време цветања купула је мека, после отврдне и постане дрвенаста, а стипуле се претворе у дуге бодљике или љуске. Цвета после листања, у априлу или мају.

Мушки и женски цветови су на овогодишњим изданцима. У купули су два плода, који се зову буквице, смеђи су, троугласти, јестиви у нужди. Плод садржи од 1 до 3 семена. Дозревају у септембру или почетком октобра, а опадају после првих мразева у октобру или почетком новембра. У једном килограму има 3.600 до 6.800 буквица. Клијавост је краткотрајна, око 6 месеци, а износи просечно око 35%. Зрела купула пуца на 4 дела. Буквица има два месната, лепезаста котиледона. Први листови су наспрамни. Опрашивање ветром. Пуним уродом рађа сваке 7. до 12. године. Почиње да плодоноси у старости од 40 до 50 година.[3]

Порекло назива врсте

Назив рода Fagus води порекло од грчке речи fagein, што значи јестив, с обзиром да је плод, жир јестив.[2]

Ареал распрострањености

Буква расте у готово читавој Европи на нижим до високим надморским висинама. Обично гради букове шуме или са храстом мешовите. На Ртњу расте у подножју ове планине зеједно са јелом, па гради мешовите шуме.

Еколошка својства

Букове шуме долазе на свим матичним супстратима (базофилни, неутрофилни, ацидофилни). Засену подноси најбоље од свег листопадног дрвећа. Поник је осетљивији на мраз и сунцожар. Кора је танка, па је осетљива на нагло осветљење.

Добро се закорењује, корен се одлично прилагођава условима тла, отпорна је на ветрове. Тражи свеже тло. Ретко расте у низијама, а успева све до висине од 2000 метара. Може опстати око 300 година.

Употреба и значај

Европска буква (Fagus sylvatica) у јесен
Споменик природе Европска буква на Калемегдану

Буква је пре свега дрво које се користи у грађевинарству и за израду намештаја; затим и као огревно дрво. До половине 19. века дрво букве сматрано је дрветом мањег квалитета у односу на дрво других врста дрвећа. Чак је буква сматрана и коровском врстом. Разлог томе лежи у тада довољним количинама других врста, као и у објективним недостацима буковог дрвета, какви су мала трајност у спољашњим условима и присуство лажне срчевине. Тек развојем технологије заштите дрвета (парење, импрегнирање) буково дрво постаје вредна сировина.[1]

Плод букве, буквица или буков жир, је квалитетна храна за узгој свиња. Квалитетнија је од храстовог жира, јер садржи више масти а мање горких састојака, али је мање квалитетна од зрневља житарица. Као и жиром и буквицама се стока може хранити у шуми, или се оне могу сушити и на тај начин чувати за зиму или пролеће.[4] Јестиве су и семенке.

Буква заузима значајно место међу поборницима употребе самониклог јестивог биља у људској исхрани. Лист се може јести (кад је млад) у несташици друге хране, или као укусна и здрава салата. Буквице није добро јести сирове у већој количини, јер садрже алкалоид фагин. Печењем на температури већој од 100 °C, фагин се распада, па се печени плодови могу јести у неограниченој количини, попут плодова питомог кестена. Плод се такође може користити и као замена за кафу, или млевен, као додатак хлебном брашну. Из плода се може цедити јестиво уље, које је добро и у техници. Уље не садржи фагин, а од килограма плода добија се око пола килограма уља.[5] У припреми хране дрво букве заузима посебно место, јер се сматра да је најбоље гориво за димљење меса и рибе. У ретким случајевима, при конзумирању веће количине, може доћи до тровања и смрти, јавља се мучнина, тремор мишића и ширење зеница.[2]Уколико се конзумирају свежи плодови такоће долази до мучнине и вртоглавице.

Букове шуме су, осим дрвета, значајан извор и остали производи шума, као што је лековито, зачинско и ароматично биље, шумски плодови и гљиве. Посебан значај имају воде у подручју букових шума. Посебан значај имају и заштитне функције букових шума. Њихова улога у заштити пољопривредног земљишта у брдско - планинском подручју немерљива је, а такође су значајне и заштита саобраћајница, здравствено - рекреативна и туристичка функција. Букове шуме имају велики значај и за ловство као привредну делатност. На стаништима букових шума живи значајан број дивљих животиња, међу којима је ловна дивљач веома разнолика. Географија за гајење дивљачи у овим шумама су повољни, како климатске прилике, тако и богатсво вода и велика количина природне хране, нарочито у вегетационом периоду.[1]

Гљиве у шуми Букве

Букова шума је прави рај за гљиве и гљиваре јер дрво букве живи у заједници са многим врстама јестивих, лековитих, ароматичних, условно јестивих и отровних гљива. Неке од тих гљива јесу: Higrophorus cossus, Cortinarius praestans, Higrophorus poetarum, Boletus fechtneri, Boletus aereuus, Leccinum aurantiacum, Pleurotus ostreatus, Russula spp, Agaricus spp, Аmanita spp. и многе друге врсте гљива из групе вргања, пупавки, лисичара и дрвењача.


Детаљније о употреби букве на странама о Мезијској букви, као типично нашој домаћој врсти и Европској букви као врсти која се поред мезијске најчешће јавља на подручју Србије.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Bukva (Fagus sylvatica)”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-01-22. Приступљено 2019-08-25. 
  3. ^ Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 259—261 
  4. ^ „Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja”. Приступљено 24. 1. 2016. 
  5. ^ Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, стр. 80—81 

Литература

  • Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 

Види још

  • Жир
  • Храст
  • Дрво
  • Шума
  • Листопадне шуме
  • Шуме Србије
  • Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
  • Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 259—261 
  • Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, стр. 80—81 

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.