Вера

Luis Salvador Carmona, Алегорија вере (1752–53). Вео симболише немогућност непосредне спознаје.

Вера (ијек. вјера) означава уверење у истинитост неке тврдње без њене провере, односно без логичког расуђивања и закључивања.[1][2]

У свакодневном животу, човек функционише верујући у многе ствари, идеје, људе, и разне вероватне или невероватне догађаје. У теологији, под вером се обично мисли на веру у Бога.

Психологија

У психолошком смислу, вера може да значи однос поверења између две особе или однос поверења појединца према свету.

Религија

Човек који верује у спасење или у изгледнију будућност не долази до таквог става рационалним путем. Мотивација је или спољашња, под утицајем неког ауторитета или унутрашња; потреба, осећање, субјективни став.[3]

За разлику од теолога, верник може да верује у Бога и без нарочитог знања из области теологије. Ипак, то многе вернике не спречава да у својој вери буду фанатични. Такође, вера појединца се разликује од вере у религијском смислу и по томе што вера појединца, такозвана филозофско-утопијска, не мора да буде усмерена искључиво ка Богу, већ ка неким другим идеалима. Црква, међутим, пружа организовану и институционализовану веру. Она представља посредника између људи и божанства, што постиже на различите начине, рецимо преко верских обреда и церемонија. Улога цркве је и да разматра значајна питања вере, али и одлучује о својим члановима, ко и на који начин може да постане њен члан, али и да престане то да буде услед кршења неког моралног кодекса који је сама црква прописала.[3] У Светом писму, вера је дефинисана као производ људских нада, али који је недоступан чулима[4]. За Апостола Павла, вера је спасење сваког човека[5], а за Јеванђелисту Јована, вера је једнака љубави према Христу, али и према свима онима који су од Бога потекли[6].

Логика

У класичној логици, вера се сматра тврдњом, јер износи неку тврдњу или очекивање о стварности за коју се претпоставља да је истинита или лажна (чак и ако то не може практично да се провери, као што је вера у постојање неког божанства). Историјски гледано, филозофске анализе нарави вере проучавале су је кроз појам суда. У томе се посебно истичу Дејвид Хјум и Имануел Кант.

Референце

  1. ^ „Definition of faith in English”. Oxford Living Dictionaries. Oxford University Press. Архивирано из оригинала на датум 25. 09. 2016. Приступљено 1. 3. 2019. 
  2. ^ „Meaning of faith in English”. Cambridge Dictionary. Cambridge University Press. Приступљено 1. 3. 2019. 
  3. ^ а б Митровић, М. & Петровић, С. (1994) Социологија. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд
  4. ^ Посланица Хебрејима 11:1
  5. ^ Посланица Римљанима 1:17
  6. ^ Иванова Посланица 5:1-2

Литература

Спољашње везе