Вечност

Иди на навигацију Иди на претрагу
Јерменски симбол вечности

Вечност (ијек. вјечност; гр. αιωνις, лат. aeternus) је свеукупност времена, схваћена као нешто без почетка и краја.[1] Може значити апсолутну безвременост или бесконачно трајање у времену без почетка и краја, што чини разлику између безвремене (интемпоралне) и времените (темпоралне) вечности.[2]

Вечност у филозофији

Централна филозофска расправа води се око тога да ли вечност треба замишљати као нарочито дуг квантитет времена или нешто што поседује извесну црту безвремености.[1] Безвремено поимање вечности је карактеристично за традиционалну филозофију. Вечност је непроменљива, непокретна и увек самој себи идентична садашњост.[2]

Питагорејци сматрају да вечни објекти, као што су бројеви, уживају безвремено постојање. Плотин и неоплатонистичка традиција инсистирају на безвременој интерпретацији Божјег постојања. Божанска безвременост је с ону страну описа, али њено поимање представља циљ мистичке контемплације.[1] Боетије прави разлику измеду трајности и вечности: »Јер наше 'сада', као да протиче, и притом ствара време и непрестаност, док Божанско 'сада' стоји не крећући се, стоји мирно, и ствара вечност« {De Trinitate 4. II).[1]


Вечност у религији

Уроборос, симбол вечног враћања

У хришћанству, вечност се схвата и као конац или крајњи циљ битисања творевине и кретања времена. Вечност је „заустављање кретања“ кроз превазилажење времена на његовом крају. Оригена сматра да је стабилност кретања дата истовремено са довођењем ствари у постојање. Црквени оци држе да временско кретање нема путању круга, него има смисао у вечности стабилног постојања које жели Бог. За свеце, вечност значи „сталност у светости“.[3] За хришћане вечност није прост продужетак егзистенције, него циљ њиховог битисања, живот вечни. „Који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни“. (Јн. 4,14)

Српски патријарх Павле је појам вечности објаснио је на следећи начин:[4]


Вечност као својство Бога

Вечност је сматра својством Бога (Рим. 1,20), који влада творевином и временом (χρονος). Он је постојао пре творевине (Пс. 102; Јн. 17,24; Еф. 1,4) и постоји после света (Откр. 21,1).

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Вечност, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови. Нови Сад: 1999. ISBN 978-86-7047-303-4.
  2. 2,0 2,1 Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница вечност), Плато, Београд, 1997.
  3. ^ Василије Велики, О Светоме Духу, XVI, 38, pp. 379
  4. ^ SVETA GORA: JUČE I DANAS[мртва веза]

Види још

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.