Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци Добри чланци 1000 чланака Потребни чланци Радионица
Гласање за сјајне чланке Гласање за добре чланке Чланци за брисање Потребне слике Сређивање чланака
Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 199 сјајних чланака, од укупно 603.015 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 3030. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографије

Биологија

Географија

Геологија

Друштвене науке

Историја

Књижевност, уметност и забава

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Фудбалска репрезентација Грчке

Грб Фудбалског савеза Грчке

Фудбалска репрезентација Грчке (грч. Η εθνική ομάδα ποδοσφαίρου της Ελλάδας) представља Грчку у међународним фудбалским такмичењима, под управом Фудбалског савеза Грчке. Наступили су три пута на Светском првенству, први пут 1994. године у Сједињеним Америчким Државама. Најбољи резултат репрезентација је остварила пласманом у осмину финала на Светском првенству у Бразилу 2014. године. Меч осмине финала су изгубили од Костарике након извођења једанаестераца, било је 1:1 у регуларном делу.

Прво појављивање Грчке на великим такмичењима је било на Европском првенству 1980. у Италији, али су били без победе до првог сусрета на Европском првенству 2004. у Португалу када су поразили домаћина Португал резултатом 2:1. Грчка је изненађујуће освојила првенство, победивши у четвртфиналу браниоца титуле Французе, фаворизовану Чешку у полуфиналу и Португал у финалу голом Ангелоса Харистеаса. У групној фази су остварили по једну победу, нерешено и пораз. Кладионице су пре првенства Грцима давале врло мале шансе да освоје трофеј. Док су једни оспоравали титулу због одбрамбено оријентисане и неатрактивне игре, други су славили селектора Немца Ота Рехагела, који је постао грчки национални јунак. Рехагел је постао први страни тренер неке репрезентације који је освојио Европско првенство. Тадашњи капитен репрезентације Теодорос Загоракис је био проглашен за најбољег играча финалне утакмице и на првенству.

Грчка је једна од десет националних тимова који су били победници Европског првенства у фудбалу. Поред тог успеха, остварили су један пласман у четвртфинале осам година касније на првенству које је одржано у Пољској и Украјини. Од тријумфа у Португалу 2004, грчка репрезентација се квалификовала на наредна четири од седам завршних такмичења, закључно са Светским првенством 2018. године у Русији.

Године 2005. учествовали су на Купу конфедерација у Немачкој, али без запаженијег резултата. Највиши пласман Грчке на Фифиној ранг-листи је осмо место у априлу 2008. године. Утакмице као домаћин углавном игра на стадиону Караискакис у Пиреју. Највише наступа у репрезентацији има Јоргос Карагунис са 139 одиграних утакмица, а најбољи стрелац је Никос Анастопулос са 29 постигнутих голова.

...даље...

Нада Димић

Нада Димић

Нада Димић (Дивосело код Госпића, 6. септембар 1923Стара Градишка, 23. март 1942), револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Школовање је започела у Госпићу, а потом је прешла у Земун, где је као ученица Трговачке академије, 1938. године постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Била је веома активна у борби револуционарне омладине Београда и учесница омладинских и радничких демонстрација током 1939. и 1940. године. Након једног литерарног рада, у коме је писала против управе школе, била је ухапшена и потом избачена из школе, са забраном уписа у све средње школе у Југославији.

Након напуштања школе, иако млада девојка, посветила се револуционарном раду у Земуну и била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Крајем 1940. године је прешла у Сисак, где је наставила са револуционарним радом. Након окупације Југославије, јуна 1941. године, учествовала је и формирању првог партизанског одреда у Хрватској — Сисачког партизанског одреда, у коме је обављала дужност курира. Радила је и у техници Окружног комитета КПХ за Сисак. Крајем јула 1941. године, преобучена у мушко одело, отишла је у Сисак, како би успоставила прекинуту везу између Одреда и партијске организације у граду, али је том приликом била ухапшена.

Приликом транспорта у Загреб, успела је да попије дотурене медикаменте и отрује се, па је била пребачена у болницу. Уз помоћ загребачке партијске организације и лекара, који су били симпатизери партизана, успела је да побегне из болнице и пребаци се на Петрову гору, септембра 1941. године. Ту је добила задатак да пређе на илегални рад у окупирани Карловац. Била је најпре у Окружном комитету СКОЈ-а, а потом Окружном комитету КПХ за Карловац. Ту је сарађивала са познатим револуционарима и члановима ЦК КП ХрватскеЈосипом Крашом и Иваном Маринковићем.

...даље...

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.