Вимблдонски турнир

Иди на навигацију Иди на претрагу
Вимблдонски турнир
Wimbledon logo.png
Вимблдонски турнир
Детаљи о турниру
Држава одржавањаУједињено Краљевство Уједињено Краљевство
ГрадВимблдон, Лондонска општина Мертон
Стадионсвеенглески клуб за тенис на трави и крокет
Подлогатрава
Новчане награде38.000.000 £ (2019)[1]
Жреб
— Појединачно128
(М: 128 квалификације)[2]
(Ж: 96 квалификације)[3]
— Парови64
(М: 16 квалификације)[2]
(Ж: 16 квалификације)[3]
— Мешовити48
Гренд слем турнири
Централни терен

Тениски турнир у Вимблдону (енгл. The Championships, Wimbledon) је најстарији, према многим мишљењима и најугледнији гренд слем турнир у тенису.[4][5][6][7][8] Одржава се сваког јуна или јула (почиње шест недеља пре првог понедељка у августу) у Свеенглеском клубу у Вимблдону, у Лондону, почев од 1877, и трећи је по реду гренд слем турнир у години после отвореног првенства Аустралије и Француске. Од када је Отворено првенство Аустралије пребачено на тврду подлогу 1988, Вимблдон је остао једини велики турнир у тенису који се још увек игра на оригиналној подлози, трави, због чега је и игра добила своје оригинално име, „тенис на трави“.
Турнир је једини гренд слем који се игра на трави. Играју се мушки и женски мечеви у појединачној конкуренцији, као и у паровима, и мешовитим паровима (мушко-женски пар). Такође, играју се турнири за јуниоре (појединачно и у паровима). Додатна категорија такмичења је за тенисере преко 35 и преко 45 година.

На Вимблдонском турниру за све играче важе одређена правила понашања и облачења. Такође, ту су и гледаоци који једу јагоде са кремом, као и присуство и подршка краљевске породице. Турнир је такође познат и по томе што нема спонзора за оглашавање на теренима. Године 2009. на централном терену уграђен је покретни кров, како би се избегли прекиди мечева због кише.

Историјат

Спенсер Гор, победник инагурационог Вимблдон шампионата.

Почеци

Свеенглески клуб за тенис на трави и крокет је основан 1868, првобитно „Свеенглески клуб за крикет“. Његов први терен био је код Ворпл улице у Вимблдону.[9]

Године 1876. тенис на трави, игра коју је осмислио Волтер Клоптон Вингфилд око годину раније првобитно позната као „сферистика“, придодата је активностима клуба. У пролеће 1877, клуб је променио име у „Свеенглески клуб за тенис на трави и крикет“ и потврдио је ту промену имена покретањем првог шампионата у тенису на трави. Нови кодекс правила, који је заменио онај који је вршио Клуб за крикет Марлибен, осмишљен је поводом овог догађаја. Правила су слична данашњим, осим детаља попут висине мреже, стубова и удаљености сервис линије од мреже.

Први вимблдонски турнир почео је 9. јула 1877. године. Одржано је само такмичење за мушкарце у појединачној конкуренцији а победио је Спенсер Гор, бивши играч рекетима Харов школе, од укупно 22 учесника. Финалу је присуствовало око 200 гледалаца а улазница је износила један шилинг.[10]

Травната поља била су смештена тако да је главни терен био у средини, док су други били смештени око њега, од тога потиче и име „централни терен“.[a] Име је задржано када је клуб премештен 1922. на садашњу локацију код Черч пута, иако више није важила прича о његовом положају. Ипак, 1980. четири нова терена додељена су у комисију на северни део поседа, што је значило да је Централни терен још једном тачно дефинисан. На отварању новог терена бр. 1 1997. истакнут је овај опис.

Даме Шампионат, 1884. Прва награда додељена Мод Вотстон, била је сребрна корпа са цвећем вредна 20 гвинеја.

До 1882, активност клуба је скоро искључиво била ограничена на тенис на трави и те године реч 'крикет' била је изузета из назива. Ипак, из сентименталних разлога, обновљена је 1899.

Од 1884. одржава се такмичење за жене у појединачној конкуренцији, као и за мушке парове. Парови за жене и мешовити парови такмиче се од 1913. године. До 1922, прошлогодишњи победник могао је да игра само финале против такмичара који би се квалификовао за финале. Као и на осталим гренд слем турнирима, на Вимблдону су се до 1968. такмичили најбоље рангирани аматерски играчи. Ниједан Британац није у појединачној конкуренцији победио од 1936, када је то учинио Фред Пери, све до 2013. и тријумфа Ендија Марија, док ниједна Британка није освојила турнир након Вирџиније Вејд 1977, иако су Анабел Крофт и Лора Робсон победиле на шампионату у конкуренцији за девојчице 1984, односно 2008. Први телевизијски пренос реализован је 1937.

21. век

Централни терен са отвореним кровом на Вимблдону 2010.

Вимблдон се сматра главним тениским турниром па је приоритет клуба да сачува престиж који турнир има. С том намером 1993. представљен је дугорочни план у циљу побољшања услова за праћење и одигравање мечева.[12]

Прва фаза (1994—1997) је завршена 1997, када је саграђен нови терен број 1 у Ејоранџи парку, и један нови медијски центар, две додатна травната терена и тунел испод брда који повезује Черч роуд и Самерсет роуд.

Друга фаза (1997—2009) подразумевала је отклањање комплекса терена број 1, како би се направио пут за нову Миленијум зграду, чиме би био обезбеђен велики простор за играче, штампу, званичнике и чланове, и проширење западне трибине централног терена за још 728 места.

Трећа фаза (2000—2011) завршена је изградњом улазне зграде, места за особље клуба, музеја, банке и билетарнице.[13]

Нови покретни кров саграђен је за такмичење које је одржано 2009. године. Те године по први киша није одложила мечеве на Централном терену. Клуб је тестирао нови кров догађајем познатим као Прослава Централног терена у недељу, 17. маја 2009, на коме су пријатељске мечеве играли и Андре Агаси, Штефи Граф, Ким Клајстерс и Тим Хенман. Први меч у такмичењу који је у потпуности игран под новим кровом био је између Ендија Марија и Станисласа Вавринке 29. јуна 2009, у којем је победио Мари. Енди Мари је такође учествовао у мечу на Вимблдону, који је завршен у 11:02 победом против Маркоса Багдатиса на централном терену у трећем колу турнира из 2012. године. Финале из 2012. у конкуренцији мушкараца између Роџера Федерера и Марија било је прво финале играно под кровом, постављеним током трећег сета.[14]

Нови терен број 2 са капацитетом од 4000 места саграђен је на месту старог терена број 13 за такмичење одржано 2009. године. Терен број 3 са 2000 места саграђен је на месту старијих терена број 2 и 3.[15]

Дешавања

Вимблдон се састоји од пет главних дешавања, пет јуниорских дешавања и пет уз позивницу.[16]

Главни догађаји

Пет главних догађаја, и број играча (или тимова у случају парова) су:

  • Појединачно: мушкарци (128)
  • Појединачно: жене (128)
  • Пар: мушкарци (64)
  • Пар: жене (64)
  • Пар: мешовито (48)

Јуниорски догађаји

Пет јуниорских догађаја и број играча или тимова су:

  • Појединачно: дечаци (64)
  • Појединачно: девојчице (64)
  • Пар: дечаци (32)
  • Пар: девојчице (32)
  • Пар: онеспособљени (12)

Нема мешовитих парова на овом нивоу.

Догађаји уз позивницу

Пет догађаја уз позивницу и број парова су:

  • Парови: позвани мушкарци (8 парова разигравање)[17]
  • Парови: старији позвани мушкарци (8 парова разигравање)[18]
  • Парови: жене (8 парова разигравање)
  • Парови: мушкарци у инвалидским колицима.[19]
  • Парови: жене у инвалидским колицима. (4 пара)[19]

Формати мечева

Мечеви за мушкарце појединачно или у пару играју се на пет сетова; сви други догађаји играју се на три сета. Тајбрејк се игра ако резултат достигне 6-6 у било ком сету осим у петом (ако се игра на пет сетова) или у трећем (на три сета), у том случају игра се на предност од два гема.

Сви догађаји су по принципу једне елиминације,[20] осим за мушкарце, старије мушкарце и жене са позивницом који се играју по Бергеровом систему.

Све до 1922, победници такмичења од претходне године (осим за женске парове и мешовите парове) били су аутоматски пласирани у финале (тада познато изазовна рунда). Због тога су многи добитници задржавали титуле узаступним годинама, како су они могли да одмарају док су се њихови противници играли од почетка такмичења. Од 1922, победник из претходне године је требало да игра све рунде, као и други конкуренти.

Рекорди

Рекорд Период Тенисер(и) Број Година победе
Мушкарци од 1877.
Освајач највише титула у мушкој појединачној конкуренцији Пре 1968: Уједињено Краљевство Вилијам Реншо 7 1881–86, 1889.
Након 1968: Швајцарска Роџер Федерер 8 2003–2007, 2009, 2012, 2017.
Освајач највише титула у низу у мушкој појединачној конкуренцији Пре 1968: Уједињено Краљевство Вилијам Реншо (у његово време, победник претходног турнира играо је само у финалу. То је промењено 1922. године) 6 1881–86.
Након 1968: Шведска Бјерн Борг
Швајцарска Роџер Федерер
5 1976–80.
2003–07.
Освајач највише титула у конкуренцији мушких парова Пре 1968: Уједињено Краљевство Реџиналд Доерти
Уједињено Краљевство Лоренс Доерти
8 1897–1901, 1903–05.
Након 1968: Аустралија Тод Вудбриџ 9 1993–97, 2000 (са Марком Вудфордом), 2002–04. (са Јонасом Бјоркманом)
Освајач највише титула у низу у конкуренцији мушких парова Пре 1968: Уједињено Краљевство Реџиналд Доерти
Уједињено Краљевство Лоренс Доерти
5 1897–1901.
Након 1968: Аустралија Тод Вудбриџ
Аустралија Марк Вудфорд
5 1993–97.
Освајач највише титула у конкуренцији мешовитих парова (мушкарци) Пре 1968: Аустралија Кен Флечер
Сједињене Америчке Државе Вик Сејшас
4 1963, 1965, 1966, 1968. (са Маргарет Корт)
1953–56 (3 са Дорис Харт, 1 са Ширли Фрај Ирвин)
Након 1968: Аустралија Овен Дејвидсон
Индија Леандер Паес
4 1967, 1971, 1973, 1974 (са Били Џин Кинг)
1999 (са Лисом Рејмонд, 2003 (са Мартином Навратиловом, 2010 (са Каром Блек), 2015. (са Мартином Хингис)
Освајач највише титула (укупно: појединачно, мушки и мешовити парови) Пре 1968: Уједињено Краљевство Лоренс Доерти 13 1897–1906. (5 појединачно, 8 мушки парови)
Након 1968: Аустралија Тод Вудбриџ 10 1993–2004. (9 мушки парови, 1 мешовити парови)
Жене од 1884.
Освајачица највише титула у женској појединачној конкуренцији Пре 1968: Сједињене Америчке Државе Хелен Вилс 8 1927–30, 1932, 1933, 1935, 1938.
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 9 1978, 1979, 1982–1987, 1990.
Освајачица највише титула у низу у женској појединачној конкуренцији Пре 1968: Француска Сизан Ланглан 5 1919–1923.
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 6 1982–1987.
Освајачица највише титула у конкуренцији женских парова Пре 1968: Сједињене Америчке Државе Елизабет Рајан 12 1914 (са Агатом Мортон), 1919–23, 1925 (са Сизан Ланглан), 1926 (са Мери Браун), 1927, 1930 (са Хелен Вилс), 1933, 1934. (са Симон Матје)
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 7 1976 (са Крис Еверт), 1979 (са Били Џин Кинг), 1981–84, 1986. (са Пем Шрајвер)
У обе ере: Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг 10 1961, 1962 (са Карен Хенц Сасмен), 1965 (са Маријом Буено), 1967, 1968, 1970, 1971, 1973 (са Роузи Касалс), 1972 (са Бети Стоув), 1979. (са Мартином Навратиловом)
Освајачица највише титула у низу у конкуренцији женских парова Пре 1968: Француска Сизан Ланглан
Сједињене Америчке Државе Елизабет Рајан
5 1919–23.
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
Сједињене Америчке Државе Пем Шрајвер

Белорусија/Савез Совјетских Социјалистичких Република Наташа Зверева

4 1981–84.

1991 (са Ларисом Нејланд), 1992–94. (са Ђиђи Фернандез)

Освајач највише титула у конкуренцији мешовитих парова (жене) Пре 1968: Сједињене Америчке Државе Елизабет Рајан 7 1919, 1921, 1923 (са Рандолфом Лисетом), 1927 (са Френком Хантером), 1928 (са Патриком Спенсом), 1930 (са Џеком Крафордом), 1932. (са Енрикеом Мајером)
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 4 1985 (са Полом Макнамијем), 1993 (са Марком Вудфордом), 1995 (са Џонатаном Старком), 2003. (са Леандером Паесом)
Освајачица највише титула (укупно: појединачно, женски и мешовити парови) Пре 1968: Сједињене Америчке Државе Елизабет Рајан 19 1914–1934. (12 појединачно, 7 мешовити парови)
Након 1968: Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 20 1976–2003. (9 појединачно, 7 женски парови, 4 мешовити парови)
У обе ере: Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг 20 1961–1979. (6 појединачно, 10 женски парови, 4 мешовити парови)
Остали рекорди
Рекорд Тенисер(и) Број Година
Највише добијених мечева (мушкарци) Швајцарска Роџер Федерер 95 1999–2019. (опен ера)
Највише добијених мечева (жене) Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 120 1973–1994, 2004. (опен ера)
Најбољи проценат победа (мушкарци) Шведска Бјерн Борг 92,72% (51:4) 1973–1981. (опен ера)
Најбољи проценат победа (жене) Немачка Штефи Граф 90,36% (75:8) 1984–1999. (опен ера)
Освојена титула без изгубљеног сета (мушкарци) Уједињено Краљевство Френк Хедоу
Сједињене Америчке Државе Дон Баџ
Сједињене Америчке Државе Тони Траберт
Сједињене Америчке Државе Чак Макинли
Шведска Бјерн Борг
Швајцарска Роџер Федерер
18:0

21:0


20:0
1878.
1938.
1955.
1963.
1976.
2017.
Највише добијених гемова у финалу Сједињене Америчке Државе Енди Родик 39 2009.
Највише одиграних мечева (мушкарци) Француска Жан Боротра 223
Највише узастопних учешћа на турниру (мушкарци) Уједињено Краљевство Артур Гор 30[21] 1888–1922.
Највише одиграних мечева (жене) Чехословачка/Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова 326
Највише узастопних учешћа на турниру (жене) Уједињено Краљевство Вирџинија Вејд[22] 26 1960–1985.
Највише пораза у финалима (мушкарци или жене) Уједињено Краљевство Бланш Бингли Хилард
Сједињене Америчке Државе Крис Еверт
7 1885, 1887, 1888, 1891, 1892, 1893, 1901.
1973, 1978, 1979, 1980, 1982, 1984, 1985.
Најниже рангирани победник (мушкарци или жене) Хрватска Горан Иванишевић 125. позиција 2001.
Победник са позивницом организатора (мушкарци или жене) Хрватска Горан Иванишевић 2001.
Најниже рангирана победница Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс 31. позиција (23. носилац)
Најмлађи победник Западна Немачка Борис Бекер 17 година, 227 дана 1985.
Најмлађа победница (појединачно) Уједињено Краљевство Лоти Дод 15 година, 285 дана 1887.
Најмлађа победница (женски парови) Швајцарска Мартина Хингис 15 година, 282 дана 1996.
Најстарији победник Уједињено Краљевство Артур Гор 41 година, 182 дана[21] 1909.
Победници и у јуниорској и у сениорској конкуренцији Шведска Бјерн Борг
Аустралија Пет Кеш
Шведска Стефан Едберг
Швајцарска Роџер Федерер
1972.
1982.
1983.
1998.
1976–80.
1987.
1988, 1990.
2003–07, 2009, 2012, 2017.
Победнице и у јуниорској и у сениорској конкуренцији Сједињене Америчке Државе Карен Ханц Сусман
Уједињено Краљевство Ен Хејдон
Швајцарска Мартина Хингис
Француска Амели Моресмо
1960.
1956.
1994.
1996.
1962.
1969. (под венчаним презименом Џоунс)
1997.
2006.
Најдуже мушко финале (по времену) Србија Новак Ђоковић и
Швајцарска Роџер Федерер
4 сата, 57 минута 2019.
Најдужи мушки меч (по времену) Сједињене Америчке Државе Џон Изнер и
Француска Никола Маи
11 сати, 5 минута 2010.
Најдуже мушко финале (по гемовима) Швајцарска Роџер Федерер и
Сједињене Америчке Државе Енди Родик
77 гемова 2009.
Најдужи мушки меч (по гемовима) Сједињене Америчке Државе Џон Изнер и
Француска Никола Маи
183 гема 2010.
Најдуже женско финале (по времену) Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт и
Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс
2 сата, 45 минута 2005.
Најдужи женски меч (по времену) Сједињене Америчке Државе Чанда Рубин и
Канада Патриша Хи-Буле
3 сата, 45 минута[23] 1995.
Најдуже женско финале (по гемовима) Аустралија Маргарет Корт и
Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг
46 гемова 1970.
Добијен сет без изгубљеног поена (златни сет) Казахстан Јарослава Шведова
(3. коло, противница Италија С. Ерани, први сет)
15 минута[24] 2012.

Досадашњи победници (појединачна конкуренција)

Представљени су само победници од 1968. За потпунији списак видети: мушкарци и жене појединачно.

Година Мушкарци Жене
1968. Аустралија Род Лејвер[b] Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг[c]
1969. Аустралија Род Лејвер (2) Уједињено Краљевство Ен Хејдон Џоунс
1970. Аустралија Џон Њуком Аустралија Маргарет Смит Корт[d]
1971. Аустралија Џон Њуком (2) Аустралија Ивон Гулагонг
1972. Сједињене Америчке Државе Стен Смит Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг (2)
1973. Чехословачка Јан Кодеш Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг (3)
1974. Сједињене Америчке Државе Џими Конорс Сједињене Америчке Државе Крис Еверт
1975. Сједињене Америчке Државе Артур Еш Сједињене Америчке Државе Били Џин Кинг (4)
1976. Шведска Бјерн Борг Сједињене Америчке Државе Крис Еверт (2)
1977. Шведска Бјерн Борг (2) Уједињено Краљевство Вирџинија Вејд
1978. Шведска Бјерн Борг (3) Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
1979. Шведска Бјерн Борг (4) Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (2)
1980. Шведска Бјерн Борг (5) Аустралија Ивон Гулагонг Коли (2)
1981. Сједињене Америчке Државе Џон Макенро Сједињене Америчке Државе Крис Еверт Лојд (3)
1982. Сједињене Америчке Државе Џими Конорс (2) Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (3)
1983. Сједињене Америчке Државе Џон Макенро (2) Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (4)
1984. Сједињене Америчке Државе Џон Макенро (3) Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (5)
1985. Западна Немачка Борис Бекер Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (6)
1986. Западна Немачка Борис Бекер (2) Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (7)
1987. Аустралија Пет Кеш Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (8)
1988. Шведска Стефан Едберг Западна Немачка Штефи Граф
1989. Западна Немачка Борис Бекер (3) Западна Немачка Штефи Граф (2)
1990. Шведска Стефан Едберг (2) Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова (9)
1991. Немачка Михаел Штих Немачка Штефи Граф (3)
1992. Сједињене Америчке Државе Андре Агаси Немачка Штефи Граф (4)
1993. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас Немачка Штефи Граф (5)
1994. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас (2) Шпанија Кончита Мартинез
1995. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас (3) Немачка Штефи Граф (6)
1996. Холандија Рихард Крајичек Немачка Штефи Граф (7)
1997. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас (4) Швајцарска Мартина Хингис
1998. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас (5) Чешка Јана Новотна
1999. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас (6) Сједињене Америчке Државе Линдси Давенпорт
2000. Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас (7) Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс
2001. Хрватска Горан Иванишевић Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс (2)
2002. Аустралија Лејтон Хјуит Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс
2003. Швајцарска Роџер Федерер Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс (2)
2004. Швајцарска Роџер Федерер (2) Русија Марија Шарапова
2005. Швајцарска Роџер Федерер (3) Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс (3)
2006. Швајцарска Роџер Федерер (4) Француска Амели Моресмо
2007. Швајцарска Роџер Федерер (5) Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс (4)
2008. Шпанија Рафаел Надал Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс (5)
2009. Швајцарска Роџер Федерер (6) Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс (3)
2010. Шпанија Рафаел Надал (2) Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс (4)
2011. Србија Новак Ђоковић Чешка Петра Квитова
2012. Швајцарска Роџер Федерер (7) Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс (5)
2013. Уједињено Краљевство Енди Мари Француска Марион Бартоли
2014. Србија Новак Ђоковић (2) Чешка Петра Квитова (2)
2015. Србија Новак Ђоковић (3) Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс (6)
2016. Уједињено Краљевство Енди Мари (2) Сједињене Америчке Државе Серена Вилијамс (7)
2017. Швајцарска Роџер Федерер (8) Шпанија Гарбиње Мугуруза
2018. Србија Новак Ђоковић (4) Немачка Анџелик Кербер
2019. Србија Новак Ђоковић (5) Румунија Симона Халеп

Види још

Напомене

  1. ^ Централни терен још увек није постојао током првих четири године такмичења.[11]
  2. ^ Освојио је две титуле пре 1968.
  3. ^ Освојила је две титуле пре 1968.
  4. ^ Освојила је две титуле пре 1968.

Референце

  1. ^ „The Championships Wimbledon, Prize Money per Programme” (PDF). Wimbledon – official site. Приступљено 28. 6. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „2019 Wimbledon – drawsheet”. ITF Tennis. Приступљено 17. 7. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „2019 Wimbledon – drawsheet”. ITF Tennis. Приступљено 17. 7. 2019. 
  4. ^ Clarey, Christopher (7. 5. 2008). „Traditional Final: It's Nadal and Federer”. The New York Times. Приступљено 17. 7. 2008. »Federer said[:] 'I love playing with him, especially here at Wimbledon, the most prestigious tournament we have.'« 
  5. ^ Will Kaufman & Heidi Slettedahl Macpherson, ур. (2005). „Tennis”. Britain and the Americas. 1 : Culture, Politics, and History. ABC-CLIO. стр. 958. ISBN 978-1-85109-431-8. »this first tennis championship, which later evolved into the Wimbledon Tournament ... continues as the world's most prestigious event.« 
  6. ^ „Djokovic describes Wimbledon as "the most prestigious event". BBC News. 26. 6. 2009. Приступљено 14. 9. 2010. 
  7. ^ Ryan Rudnansky (25. 6. 2013). „Wimbledon Tennis 2013: Why Historic Tournament Is Most Prestigious Grand Slam”. bleacherreport. Приступљено 25. 6. 2013. 
  8. ^ Monte Burke (30. 5. 2012). „What Is The Most Prestigious Grand Slam Tennis Tournament?”. Forbes. Приступљено 25. 6. 2013. 
  9. ^ Prichard, DMC (1981). The History Of Croquet. Cassell. ISBN 978-0-304-30759-3. 
  10. ^ Atkin, Ron. „1877 Wimbledon Championships”. Wimbledon.org. Архивирано из оригинала на датум 02. 11. 2013. Приступљено 31. 10. 2013. 
  11. ^ Little 2011, стр. 9,102
  12. ^ „Long Term Plan”. AELTC. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 31. 10. 2013. 
  13. ^ Историја Вимблдон шампионата, Keith Prowse
  14. ^ Претходно су три финала играна у понедељак због кише: 1919, 1922. и 2001. (http://www.all-about-tennis.com/wimbledonmenstrivia.html).
  15. ^ „Wimbledon 2011: Court Three opens for business”. BBC. Приступљено 31. 10. 2013. 
  16. ^ „Competing”. Wimbledon.org. 
  17. ^ Мушкарци који су прикладни за позивницу за пар имају 35 година или више.
  18. ^ Мушкарци који су прикладни за позивницу за пар имају 45 година или више.
  19. 19,0 19,1 Не постоји старосна граница за такмичење у паровима у инвалидским колицима.
  20. ^ Код турнира који се играју по принципу једне елиминације играч или тим који је изгубио је елиминисан са турнира
  21. 21,0 21,1 „Arthur Gore – profile”. International Tennis Hall of Fame. Приступљено 28. 6. 2019. 
  22. ^ „Wimbledon 2014: Britain's Jamie Delgado smashes record with 23rd consecutive All England Club appearance”. The Telegraph. 25. 6. 2014. Приступљено 28. 6. 2019. 
  23. ^ „Schiavone-Kuznetsova Epic Is Second-Longest Ever Women’s Match”. World Tennis Magazine. 23. 1. 2011. Приступљено 28. 6. 2019. 
  24. ^ „Wimbledon 2012: Yaroslava Shvedova claims 'golden set' as Sara Errani makes unwanted history”. The Telegraph. 30. 6. 2012. Приступљено 28. 6. 2019. 

Литература

Спољашње везе

Претходник:
Отворено првенство Француске
Гренд слем
јун–јул
Наследник:
Отворено првенство САД
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.