Вишеградска тврђава

Иди на навигацију Иди на претрагу

Вишеградска тврђава подигнута је на висини изнад данашњег Вишеграда, на његовој сјеверној периферији, на мјесту ушћа ријеке Рзав у ријеку Дрину, на њеној десној обали у Републици Српској, БиХ. Функција тврђаве била је осигуравање пријелаза преко Дрине. Просторно је мало али чврсто упориште. Издужене је основе са двије кружне куле на крајевима, које су међусобно повезане бедемима. Његов изглед приказан је на отиску из 1530. који краси путопис Бенедикта Курипешића.[1]

За име Вишеград уобичајено је тумачење да се ради о тврђави на узвишењу која доминира градом.[2] Према Десанки Ковачевић-Којић Вишеград се први пут спомиње у изворима 1407. године.[3] Тврђава је припадала властели Павловићи. Почетком јуна 1433. године један караван са робом је ишао из Дубровника до мјеста Вишеград војводе Радослава Павловића (лат. de Ragusio usque ad locum Visegrad voiuode Radossaui Paulouich).[4] Испод тврђаве развијено је било подграђе које се у изворима спомиње као Подвишеград. У њему је било домаћих трговаца који су се пословали са Дубровником.[5] Идентификација тврђаве понекад је и идентификација за насеље које је формирано испод тврђаве. Тако се априла 1429. године Радиша Стојаковић спомиње да је из Вишеграда, а крајем августа исте године да је из Подвишеграда.[6]

Референце

  1. ^ Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953. година, 12. стр.; Павао Анђелић, Вишеград 2, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 102. стр.; Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 97-98. стр.
  2. ^ Александар Лома даје дефиницију изворног тумачења истичући да се ради о раном слоју именовања код Словена, да је настао према прасловенском моделу по коме је била уобичајена пракса обезбјеђења главне тврђаве (града) подизањем утврђења узводно од њега на истом водотоку, Александар Лома, О имену Вишеград, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 530, 536. и 538. стр.
  3. ^ Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година, 106. стр.
  4. ^ лат. „Vlatchus Nouachouich de Maleseuaç homo voiuode Sandagl super se et bona sua promisit et se obligauit Maroe Miglieuich, Radach Radouzich et sociis presentibus et recipientibus cum decem bonis salmis munitorum omnibus opportunis ad salmizandum de Ragusio usque ad locum Visegrad voiuode Radossaui Paulouich portare pannos et merces dictorum mercatorum saluas et securas ab omni furto et impedimento eo modo, pactorum et condicionibus quibus Dobrauaç Milichieuich aliis mercatoribus promisit et se obligauit. Et hoc precio et mercato yperperorum sex pro qualibet salma mercantiarum portatarum ad dictum locum Visigrad pro parte cuius viagii idem Vlatchus confessus fuit habuisse a dictis mercatoribus yperperos triginta grossorum et reliquino sibi soluere teneantur in Visigrad. Renuntiantes omnes. Judex ser Dobre de Binzola et Nicola Stella testis” (2. јуни 1433. године), Државни архив у Дубровнику, Серија: Diversa Notariae, Свезак: XVIII, Фолија: 42. стр.
  5. ^ Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, 136. стр.
  6. ^ лат. „Ego Radissa Stoiachouich de Vissegrad confiteor quod super me et omnia bona mea obligo me dare et soluere Petro Pantelle ducatos auri viginti septem et yperperos duos usque ad tres menses proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (20. априла 1429. године), Државни архив у Дубровнику, Серија: Debita Notariae, Свезак: XIV, Фолија : 285 verso; лат. „Ego Radissa Stoiacouich de Poduissegrad confiteor quod super me et super omnia mea bona obligo me dare et soluere Radaçio Ostoich ducatos auri decem et septem usque ad unum mensem proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (30. август 1429. године), Исто, Фолија: 327. стр.

Види још

Литература

  • Павле Анђелић, Вишеград 2, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 102. стр.
  • Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953. година, 12. стр.
  • Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година
  • Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година
  • Александар Лома, О имену Вишеград, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 529-540. стр.
  • Ђорђе Стратимировић, Археолошки прилози (Маркова кула у Вишеграду), Гласник Земаљског музеја 3, Сарајево 1891. година, 283–284. стр.
  • Азиз Ресулбеговић-Дефтердаревић, Град Вишеград и околица, Издање писца, Сарајево 1935. година
  • Алија Бејтић, Соколовићев мост на Дрини у Вишеграду, Сарајево 1945. година
  • Владета Петровић, Вишеград, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима - , Завод за уџбенике, Београд 2010. година, 73. стр.

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.