Владимир Стојковић

Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Стојковић
Vladimir Stojković 2018.jpg
Лични подаци
Пуно име Владимир Стојковић
Датум рођења (1983-07-29)29. јул 1983.(36 год.)
Место рођења Лозница, СФР Југославија
Висина 1,96 m[1]
Маса 94 kg[1]
Позиција голман[2]
Клупске информације
Тренутни клуб
Партизан
Број 88
Јуниорска каријера
Лозница
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2004 Црвена звезда 2 (0)
2003 Леотар 4 (0)
2004—2005 Земун 34 (0)
2005—2006 Црвена звезда 22 (0)
2006—2007 Нант 10 (0)
2007 Витесе 8 (0)
2007—2011 Спортинг Лисабон 9 (0)
2009 Хетафе 5 (0)
2010 Виган 4 (0)
2010—2011 Партизан 26 (0)
2011—2013 Партизан 60 (1)
2014 Ерготелис 11 (0)
2014—2016 Макаби Хаифа 66 (0)
2016—2017 Нотингем форест 20 (0)
2017— Партизан 76 (0)
Репрезентативна каријера**
1999 СР Југославија до 16 1 (0)
2001 СР Југославија до 19 2 (0)
2004—2006 Србија и Црна Гора до 21 24 (0)
2008 Олимпијски тим Србије 3 (0)
2006—2018 Србија 84 (0)
* Датум актуелизовања: 17. април 2020.
** Датум актуелизовања: 17. април 2020.

Владимир Стојковић (Лозница, 28. јул 1983) је српски фудбалски голман који тренутно наступа за Партизан и репрезентацију Србије.

Биографија

Рођен је у Лозници. Његова мајка Коса Стојковић била је атлетска репрезентативка Југославије, у бацању диска.

Каријера

Почео је да брани у родној Лозници за истоимену екипу. Са 17 година је прешао у Црвену звезду. Тада је први голман Црвене звезде био Владимир Дишљенковић, па Стојковић није успео да се избори за место у тиму. Бранио је само на једној званичној утакмици, пре него што је отишао на шестомесечну позајмицу у Леотар из Требиња. Након истека позајмице, отишао је у Земун у којем је провео две сезоне.

Када је Владимир Дишљенковић, лета 2005. отишао у украјински Металург из Доњецка, Стојковић се вратио у Црвену звезду. Тадашњи тренер, Валтер Зенга, чешће је на почетку сезоне указивао шансу искуснијем Ивану Ранђеловићу. Током сезоне Стојковић се изборио за место стандардног чувара мреже. Најбољу утакмицу сезоне Стојковић је одиграо против Роме, када је одбранио једанестерац Антонију Касану. Те сезоне је Звезда освојила дуплу круну, али у утакмици финала купа против ОФК Београда, Стојковић није бранио. Према гласинама, пред сам почетак меча је дошао у сукоб са тадашњим председником Драганом Стојковићем.

Током лета 2006. године је из Црвене звезде прешао у француски Нант, уз обештећење од око 3 милиона евра. Након добрих првих неколико утакмица, форма му је знатно опала. Неколико примљених голова након његових грешака коштале су га места у стартној постави. Након доласка Фабијана Бартеза у клуб, отишао је у холандски Витесе на позајмицу.

У португалски Спортинг је прешао 11. јула 2007. уз обештећење од 1,5 милиона евра Нанту.[3] Стојковић је тада потписао петогодишњи уговор. Након неколико утакмица се повредио. На голу га је заменио млади Руи Патрисио, који је искористио шансу и наставио да буде први голман и након Стојковићевог опоравка од повреде. Незадовољан тиме што није у првом плану, дошао је у сукоб са тренером Паулом Бентом, након чега је изгубио и место и на клупи. Током лета 2008. појавиле су се информације да би Стојковић могао да пређе у Евертон, али од тог трансфера на крају није дошло.

У јануару 2009. одлази на позајмицу у шпански Хетафе, где је искористио повреду Аргентинца Оскара Устарија и бранио на пет мечева. Током лета 2009. појавила се могућност да се врати у Црвену звезду као позајмљен играч, заједно са саиграчем из Спортинга Миланом Пуровићем, али до договора два клуба ипак није дошло.

Дана 27. августа 2010. године објављено је да је Стојковић потписао једногодишњи уговор о позајмици са прваком српске лиге Партизаном, само неколико дана пошто је успео да се пласира у Лигу шампиона.[4] Уговор између Спортинга и Партизана је такав да Стојковић 45.000 евра месечно добија 80% од португалског тима а осталих 20% од српског, што значи да би он за 10 месеци био плаћен од Спортинга 360.000 евра, а од Партизана 90.000.[5]

У Партизану се задржао до јануара 2014. када је потписао за грчки Ерготелис.[6] За три и по године у Партизану, Стојковић је освојио 3 титуле и 1 куп, а у сезони 2012/13. се нашао у идеалном тиму сезоне у Суперлиги Србије.[7] Постигао је и један гол. То се десило у августу 2012. против БСК Борче, са беле тачке у победи Партизана од 7–0.[8] Треба напоменути да је Стојковић одбранио пенал Аршавину против Арсенала у Лиги шампиона.[9] На крају 2013. године, Стојковић је проглашен за најбољег играча Партизана у 2013. години.[10][11]

Након пола године у Грчкој, Стојковић прелази у Макаби Хаифу[12] где проводи наредне две сезоне и осваја куп Израела у сезони 2015/16.

У лето 2016. Стојковић се враћа у Енглеску и потписује за друголигаша Нотингем форест.[13] Дана 11. септембра је дебитовао, против Астон Виле и оставио врло добар утисак.[14] Од тада је бранио на свакој утакмици до краја године. Дана 30. децембра, Нотингем је изгубио 3–1 на гостовању од Њукасла. Стојковић је лоше бранио на тој утакмици, и од тада је испао из стартне поставе. До краја сезоне је бранио само на једној утакмици (против Фулама у фебруару).

Уследио је повратак у Партизан, 15. августа 2017. године Стојковић се званично вратио у Хумску потписавши једногодишњи уговор о позајмици након чега би требало да му истегне уговорна обавеза према Нотингем форесту. На званичном представљању на стадиону Партизана Стојковић је поново задужио црно–бели дрес са бројем 88.[15] Свој нови деби на голу Партизана Стојковић је имао у двомечу плеј–офа за Лигу Европе против мађарског Видеотона који са клупе предводи бивши тренер Партизана Марко Николић. Партизан је укупним тријумфом од 4:0 био успешнији и самим тиме изборио још једно учешће у групној фази Лиге Европе што ће бити одлична прилика за ново доказивање Владимира Стојковића и у европским утакмицама. Повратнички деби на голу Партизана у утакмицама домаћег првенства Стојковић је имао 27. августа 2017. када је на стадиону Рајко Митић био најбољи актер 155. вечитог дербија против домаћина Црвене звезде у мечу који је завршен поделом бодова 0:0.[16][17] Тиме је наставио традицију несавладивости од стране противничких играча у првенственим дерби мечевима рачунајући наступе и у Звезди и у Партизану. Једини коме је "успело" да га савлада био је тадашњи саиграч из Партизана Милан Обрадовић у 145. вечитом дербију.[18] Дана 23. јануара 2018. године Стојковић је потписао нови четворогодишњи уговор са Партизаном по којем би у Хумској могао да остане и до краја каријере.[19][20]

Репрезентација

Учествовао је на два Европска првенства за играче до 21 године и освојио је једну сребрну медаљу. На Европском првенству 2005. у Немачкој је са репрезентацијом стигао до финала у којем су поражени од Италије, али је Стојковић тада био резерва Николи Милојевићу и није улазио у игру. На Европском првенству 2006. у Португалу је био капитен репрезентације у одсуству суспендованог Данка Лазовића. Репрезентација је тада испала у полуфиналу, у утакмици коју је Украјина добила након извођења једанестераца.

Био је у саставу А селекције за Светско првенство 2006. на коме је био резерва Драгославу Јеврићу. Тек након доласка Хавијера Клементеа на клупу репрезентације, добио је прилику да дебитује. Било је то 16. августа 2006. када је Србија победила Чешку са 3-1 у пријатељској утакмици. Након смене Клементеа, био је стандардан и код Мирослава Ђукића, који га је уврстио и у састав репрезентације за Летње олимпијске игре 2008. у Пекингу. Место првог чувара мреже је задржао и код Радомира Антића, упркос томе што није први голман своје екипе.

Дана 18. јуна 2010. у утакмици групе Д против репрезентације Немачке на Светском првенству 2010. у Јужној Африци, Владимир је одбранио пенал Подолског, чиме је допринео победи Србије од 1:0, а на крају меча је проглашен играчем утакмице.

Током квалификација за Европско првенство у Украјини и Пољској 2012. селектор Владимир Петровић шансу је указивао Бојану Јоргачевићу и Жељку Бркићу, док Стојковића није било у тиму након чувеног скандала у Ђенови. Оно што није хтео да уради тадашњи селектор Владимир Петровић урадио је његов привремени наследник Радован Ћурчић – годину дана после покушаја линча, позвао је Стојковића за пријатељске мечеве са Мексиком и Хондурасом. У квалификацијама за Светско првенство 2014. у Бразилу, квалификацијама за Европско првенство 2016. у Француској и квалификацијама за Светско првенство 2018. у Русији поново постао незаменљив на голу Орлова.

Статистика

Клупска

Ажурирано 17. априла 2020.[21][22][23][24][25]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Црвена звезда 2001/02.[1] Прва лига СР Југославије 1 0 1 0
2002/03.[26] 1 0 0 0 1 0
Леотар (позајмица) 2003/04.[27] Премијер лига Босне и Херцеговине 4 0 4 0 8 0
Земун 2003/04.[28] Прва лига Србије и Црне Горе 6 0 6 0
2004/05.[29] 28 0 28 0
Укупно 34 0 34 0
Црвена звезда 2005/06.[30] Прва лига Србије и Црне Горе 22 0 6 0 28 0
Укупно 24 0 6 0 30 0
Нант 2006/07.[31] Прва лига Француске 10 0 1 0 11 0
Витесе (позајмица) 2006/07.[32] Ередивизија 8 0 6 0 14 0
Спортинг Лисабон 2007/08.[33] Прва лига Португалије 9 0 1 0 2 0 2 0 1 0 15 0
2008/09.[34] 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
2009/10.[35] 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Укупно 9 0 1 0 2 0 2 0 1 0 15 0
Хетафе (позајмица) 2008/09.[36] Прва лига Шпаније 5 0 5 0
Виган (позајмица) 2009/10.[37] Премијер лига 4 0 2 0 6 0
Партизан (позајмица) 2010/11.[38] Суперлига Србије 26 0 4 0 6 0 36 0
Партизан 2011/12.[39] 25 0 3 0 4 0 32 0
2012/13.[40] 21 1 0 0 7 0 28 1
2013/14.[41] 14 0 3 0 2 0 19 0
Ерготелис 2013/14.[42] Суперлига Грчке 11 0 11 0
Макаби Хаифа 2014/15. (en) Премијер лига Израела 35 0 2 0 4 0 41 0
2015/16. (en) 31 0 4 0 2 0 37 0
Укупно 66 0 6 0 6 0 78 0
Нотингем форест 2016/17.[43] Чемпионшип 20 0 0 0 1 0 21 0
Партизан 2017/18.[44] Суперлига Србије 23 0 2 0 10 0 35 0
2018/19.[45] 30 0 5 0 7 0 42 0
2019/20.[46] 23 0 0 0 12 0 35 0
Укупно 162 1 17 0 48 0 227 1
Каријера 357 1 26 0 10 0 60 0 7 0 460 1

Репрезентативна

Ажурирано 17. априла 2020.[25][22][47]
Србија
Године Наступа Голова
2006. 6 0
2007. 8 0
2008. 7 0
2009. 8 0
2010. 8 0
2011. 1 0
2012. 4 0
2013. 8 0
2014. 9 0
2015. 6 0
2016. 6 0
2017. 7 0
2018. 6 0
Укупно 84 0

Контроверзе

Инциденти у Ђенови

Ни 100 милиона, то је кад нешто мрзиш, мрзиш... Не мрзиш, него кад ниси опредељен за то, значи кад ти је крв црвено-бела, не можеш да играш за Партизан.

—Изјава Владимира Стојковића у емисији Прслук[48]

Већина контроверзи у Стојковићевој каријери везује се за његово гостовање у емисији Прслук, заједно са певачицом Даром Бубамаром. Стојковић, који је тада бранио за Црвену звезду, на питање водитеља Сандра Марковића да ли би прешао у редове вечитог ривала, одговорио је да не постоји новац за који би то урадио. Међутим, неколико година касније, као стандардни репрезентативни чувар мреже и играч под уговором са лисабонским Спортингом, Стојковић је у јесен 2010. године прешао у Партизан.[49] Након пласмана црно-белих у групну фазу Лиге шампиона, том клубу је приступио у оквиру споразума о једногодишњем уступању.[50]

Добро знате моју прошлост. У Партизану сам из професионалних разлога. Дошао сам да помогнем клубу и докажем да сам број један, одлуку сам донео самостално.

—Владимир Стојковић приликом потписа за Партизан[51]

Непосредно по његовом повратку у Србију, појавила се информација да је од челника новог клуба затражио свакодневно полицијско обезбеђење како би заштитио себе и породицу.[52] Он је, међутим, негирао да жели физичку заштиту, већ од застрашивања у медијима и преко друштвених мрежа.[53] Убрзо након свега, портпарол Црвене звезде, Марко Николовски саопштио је да је Стојковић искључен из чланства тог клуба.[54] Пред утакмицу са репрезентацијом Италије, у Ђенови, средином октобра исте године, медији су пренели да је Стојковића напала група навијача Црвене звезде и да је због тога одбио да чува гол Србије на том сусрету.[55]

Говорећи о догађају, Стојковић је касније изнео детаље напада, приликом ког су хулигани ушли у аутобус са репрезентативцима Србије и покушали физички обрачун са њим. Према његовим речима, група њих је опколила возио у коме је екипа била смештена, чекајући Зорана Тошића, који је заборавио пасош. Када су успели да отворе врата, убацили су димне бомбе и услед смањене видљивости користили бакље за осветљење. Остали играчи, на челу са Дејаном Станковићем и Николом Жигићем, испречили су се на средини аутобуса, те се конфликт тиме и окончао.[56] Нереди су се наставили за време утакмице, која је због тога и прекинута, а касније је регистрована службеним резултатом у корист домаће екипе.[57]

Према писању листа Блиц, један од могућих разлога за нападе на Стојковића, а касније и прекид поменуте утакмице, био је и облик Стојковићевог уговора са Партизаном. Инциденти и претње Стојковићу доведени су у везу са криминалним круговима, те наглашено да је незадовољство настало због изостанка процената на које су појединци рачунали, јер је прелазак у тај клуб реализован у виду позајмице.[58] Такође, према писању медија, присталице Црвене звезде су упутиле отворене претње смрћу свом некадашњем голману. Иако се спекулисало да ће Стојковић тражити клаузулу у уговору да не брани против Црвене звезде, он је такве наводе одбацио већ по доласку у Партизан.[59] Током 139. вечитог дербија, на северној трибини Стадиона Црвене звезде истицани су транспаренти против Стојковића, а певала се и песма Предрага Гојковића Цунета, Јаничар.[60] Након минималне победе Партизана, голом Алмамија Мореире, Стојковић је испред јужне трибине стадиона, где су били смештени навијачи гостујућег клуба, показао мајицу са натписом Опростите ми моју ружну прошлост.[61] Поруку је образложио тиме да се његов однос према Црвеној звезди после инцидената у Ђенови променио и да је своју даљу каријеру посветио Партизану.[62]

Стојковић наредних годину дана није добијао позиве у репрезентативну екипу,[63] а у састав се вратио у новембру 2011, када га је вршилац дужности селектора, Радован Ћурчић, уврстио у тим на утакмици са Мексиком.[64] Вређања на рачун Стојковића и његове породице наставила су се и наредних година.[65] Навијачи Црвене звезде су га погрдно прозвали Мустафа, према лику из филма Бој на Косову, Богоју, који је променио име и веру.[66][67][68][69][70]

Изјава о враћању пасоша

Срамно, срамно... Ево, први пут ме срамота што сам Србин, што је неко упропастио овако леп фудбалски догађај. Одрећи ћу се сутра српског пасоша, видећете! Не могу да издржим, не могу да се контролишем. Ово је срамно, ово никад у животу нисам видео да се деси, поготову на дербију. И тај гол, а кунем вам се да није, не можеш то да свираш на дербију. Мораш 300 посто да будеш сигуран, он није могао да види лопту од мене под број један, а ја сам био унутра и извадио сам лопту пре него што је ушла, а мора да уђе цела.

—Изјава Владимира Стојковића након 158. вечитог дербија[71]

Почетком новембра 2016. године, више физичких лица је ухапшено због преваре у вези са продајом плацева на Чукарици.[72] Њима је на терет стављено да су током 2015. и 2016, користећи фалсификовану документацију, продали више парцела на подручју те општине Владимиру Стојковићу, који је поднео захтев за одштету од 23 милиона динара. Процес је окончан 2019, док је главни починилац осуђен на 19 месеци затворске казне.[73]

Гостујући у емисији медијске куће Балкан инфо, крајем августа 2018, Стојковић је говорио о детаљима из своје каријере и инцидентима који су се догодили у Ђенови.[74] Након 158. вечитог дербија, на ком је Ричмонд Боаћи постигао споран погодак за изједначење и коначних 1 : 1, Стојковић је дао изјаву за телевизију Арена спорт, која је преносила сусрет. Рекао је да је незадовољан развојем догађаја и судијском одлуком да призна погодак, те да ће се наредног дана одрећи српског пасоша.[75]

Фудбалски клуб Партизан је поводом тога издао саопштење у ком је наведено да је Стојковић изјаву дао у афекту, сматрајући да је његов тим оштећен на утакмици, директним судијским одлукама. Наглашено је да он не може и не жели да се одрекне своје државе и да је заслужан за два пласмана Србије на Светско првенство.[76]

Навијачи Црвене звезде су због изјаве касније додатно прозивали чувара мреже Партизана, те су му на наредним међусобним сусретима два клуба скандирали Врати српски пасош, Мустафа! На то им је одговарао поздравом са три прста.[77][78][79]

Почетком 2019. године, Стојковић је дао интервју за француски лист So Foot, у ком је рекао да је био у контакту са челницима Црвене звезде, те да је желео да се врати у клуб, али да га је руководство матичног клуба више пута одбило. Партизан је, према његовим речима, тада био могућност да настави каријеру, пошто се у претходним клубовима није изборио за статус стандардног чувара мреже.[80]

Након Светског првенства 2018. године у Русији, Владимир Стојковић више није позиван на репрезентативна окупљања.[81] Он је касније рекао да верује да је тадашњем селектору Младену Крстајићу наређено да њега изостави из тима, али да су млађи голмани у националном тиму, Марко Дмитровић и Предраг Рајковић, одлични и да репрезентација има перспективу на тој позицији.[82]

По завршетку каријере Саше Илића и изостанка Мирослава Вулићевића из такмичарског погона, Стојковић је у сезони 2019/20. изабран за капитена Партизана.[83] У интервјуу за Спорт24, почетком фебруара 2020, Стојковић је навео да се никада није бојао, иако је током живота прошао многе тешке тренутке. Рекао је да се омраженост према њему у делу јавности ни након 10 година није стишала, али да је навикао да живи са тим.[84]

Трофеји

Црвена звезда

Спортинг Лисабон

Партизан

Макаби Хаифа

Репрезентација

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 „Стојковић, Владимир”. srbijafudbal.com. Приступљено 14. 4. 2020. 
  2. ^ „Stojković, Vladimir”. utakmica.rs. 7. 12. 2013. Приступљено 17. 4. 2020. 
  3. ^ „Портрет без рама: Владимир Стојковић”. 17. 10. 2010. 
  4. ^ Vladimir Stojković u Partizanu, Приступљено 14. 4. 2013.
  5. ^ Partizan je pravi klub za mene; Press, 29 August 2010
  6. ^ Владимир Стојковић у Ерготелису!
  7. ^ „PROGLAŠEN JELEN SUPER TIM”. jelenfootball.com. 1. 6. 2013. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2017. Приступљено 16. 8. 2017. 
  8. ^ „Stojković strelac za Partizan” [Stojković scored a goal for Partizan]. Mondo. 
  9. ^ „Late goals earn Arsenal the points at Partizan”. uefa.com. 
  10. ^ „Grobari izabrali: Stojke je najbolji!”. mondo.rs. 25. 12. 2013. Приступљено 9. 5. 2020. 
  11. ^ „Harizmatični ’88’ osvojio nagradu i navijačka srca”. partizan.rs. 26. 12. 2013. 
  12. ^ „Stanojević vodi Stojkovića u Makabi! Ugovor na dve godine, plata pola miliona evra”. mozzartsport.com. 
  13. ^ „Stojković zvanično u Notingemu”. Б92. 24. 8. 2016. 
  14. ^ „Stojković briljirao u remiju Foresta (VIDEO)”. mondo.rs. 11. 9. 2016. 
  15. ^ „Повратак Владимира Стојковића у Партизан”. partizan.rs. 
  16. ^ „Звезда пропустила шансу да победи Партизан: Стојковић сачувао првака”. novosti.rs. 
  17. ^ „Владимир Стојковић: Очекивали смо "прљаву" утакмицу”. zurnal.rs. 
  18. ^ „Трансформација једног голмана: Од несавладивог до неуништивог! (ВИДЕО)”. mozzartsport.com. 
  19. ^ „Можда и највеће појачање Партизана: Стојковић на четири године!”. mozzartsport.com. 
  20. ^ „Владимир Стојковић обновио уговор”. partizan.rs. 
  21. ^ Владимир Стојковић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  22. 22,0 22,1 Владимир Стојковић на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
  23. ^ Владимир Стојковић на ForaDeJogo Уреди на Википодацима
  24. ^ Владимир Стојковић на сајту BDFutbol
  25. 25,0 25,1 Владимир Стојковић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  26. ^ „Crvena Zvezda Beograd Squad 2002-03”. en.eufo.de (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  27. ^ „Leotar Trebinje Squad 2003-04”. en.eufo.de (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  28. ^ „FK Zemun 2003/04”. dekisa.tripod.com. Приступљено 17. 4. 2020. 
  29. ^ „FK Zemun Squad 2004-05”. en.eufo.de (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  30. ^ „Crvena Zvezda 2005-2006”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  31. ^ „Nantes 2006-2007”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  32. ^ „Vitesse Arnhem Squad 2006-07”. en.eufo.de (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  33. ^ „Sporting CP 2007-2008”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  34. ^ „Sporting CP 2008-2009”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  35. ^ „Sporting CP 2009-2010”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  36. ^ „Getafe 2008-2009”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  37. ^ „Wigan Athletic 2009-2010”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  38. ^ „Partizan 2010-2011”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  39. ^ „Licencirani igrači FK Partizan za sezonu 2011/2012”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 11. 2011. Приступљено 17. 4. 2020. 
  40. ^ „Licencirani igrači FK Partizan za sezonu 2012/2013”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2011. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2012. Приступљено 17. 4. 2020. 
  41. ^ „FK Partizan — Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 17. 4. 2020. 
  42. ^ „Ergotelis 2013-2014”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  43. ^ „Nottingham Forest 2016-2017”. footballsquads.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  44. ^ „Stojković, Vladimir — sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 17. 4. 2020. 
  45. ^ „Stojković, Vladimir — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 17. 4. 2020. 
  46. ^ „Stojković, Vladimir — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 17. 4. 2020. 
  47. ^ „Vladimir Stojković”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 17. 4. 2020. 
  48. ^ Љуба Земунац (28. 8. 2010). „Vladimir Stojkovic o partizanu [Sic]”. Prslook. Јутјуб. Приступљено 17. 4. 2020. 
  49. ^ Jovanović, Aleksandar Sale (30. 8. 2010). „(VIDEO) Stojke, čovek od reči!”. Прес. Приступљено 17. 4. 2020. 
  50. ^ „Vladimir Stojković u Partizanu!”. Б92. 27. 8. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  51. ^ Делић, Лазар (30. 8. 2010). „Стојковић: И Дивац је прешао из Партизана у Звезду”. Политика. Приступљено 17. 4. 2020. 
  52. ^ „Vladimir Stojković zatražio policijsku pratnju sa sebe i porodicu”. hellomagazin.rs. 30. 8. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  53. ^ Томковић, В. (30. 8. 2010). „Стојковић: Нећу да ме чувају!”. Вечерње новости. Приступљено 9. 5. 2020. 
  54. ^ „Stojković isključen iz članstva CZ”. Политика. Б92. 1. 9. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  55. ^ „РТС: Срби у Ђенови напали голмана Стојковића”. Радио-телевизија Војводине. 12. 10. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  56. ^ „Intervju - Vladimir Stojković: Moja priča...”. mozzartsport.com. 2. 1. 2018. Приступљено 19. 4. 2020. 
  57. ^ „Srpski navijači prekinuli meč u Đenovi!”. Вести онлајн. 12. 10. 2010. Приступљено 19. 4. 2020. 
  58. ^ Marković-Subota, Tamara; Cvijić, Vuk Z. (19. 10. 2010). „Narko-bos pretio Stojkoviću zbog transfera”. Блиц. Приступљено 17. 4. 2020. 
  59. ^ Tomković, V. (31. 8. 2010). „Vladimir Stojković: Zaštitite me od linča!”. Прес. Приступљено 19. 4. 2020. 
  60. ^ Miloš. „Vladimir Stojković – “Ružna prošlost. sportskasecanja.com. Приступљено 17. 4. 2020. 
  61. ^ Anđelić, A. (24. 10. 2010). Grobari“, oprostite mi moju ružnu prošlost”. Блиц. Приступљено 17. 4. 2020. 
  62. ^ „Stojković: "Đenova me promenila". Новинска агенција Бета. Б92. 23. 10. 2010. Приступљено 17. 4. 2020. 
  63. ^ Т, В. (30. 10. 2011). „Стојковић без позива у репрезентацију”. Вечерње новости. Приступљено 17. 4. 2020. 
  64. ^ Nedeljković, Darjan (11. 11. 2011). „'Orlovi' vade fleke protiv 'sombrerosa'. Прес. Приступљено 17. 4. 2020. 
  65. ^ „Delije: “Šta je to što jedino Čak Noris zna?” – Čije dete nosi Bojana! Bojana: “Ovoj sprdnji nema kraja!. svet.rs. 18. 4. 2011. Приступљено 17. 4. 2020. 
  66. ^ Jovanović, Boris (31. 12. 2011). „Stojković: "Mustafa je baš maštovit nadimak...". sportske.net. Приступљено 17. 4. 2020. 
  67. ^ Бл, М. (5. 3. 2012). „Стојковић: Шта значи “Мустафа. Вечерње новости. Приступљено 17. 4. 2020. 
  68. ^ „Primitivni Stamenković: Stojković je Mustafa”. Курир. 21. 9. 2012. Приступљено 17. 4. 2020. 
  69. ^ „Novo jutro, nova priča! Stojković: Ko me zove „Mustafa“ teško mu je to da izgovori kad vidi kako branim za reprezentaciju”. РТВ Пинк. mozzartsport.com. 26. 9. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  70. ^ „Глумац Урош Ђурић увредио голмана Стојковића: Мустафа је погрешио”. Телеграф. srbin.info. 29. 9. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  71. ^ „Sramota me je što sam Srbin, vraćam pasoš ove zemlje! Stojković besneo posle derbija i spornog gola Zvezde (VIDEO)”. Телеграф. 23. 9. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  72. ^ „PREVARILI GOLMANA ZA 27.000 EVRA Suđenje za prevaru Vladimira Stojkovića počinje sutra”. Танјуг. Блиц. 17. 10. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  73. ^ Б, Н. (5. 3. 2019). „ЛАЖНОМ АДВОКАТУ 19 МЕСЕЦИ РОБИЈЕ: Владимир Ђурковић осуђен због преваре голмана Владимира Стојковића”. Вечерње новости. Приступљено 17. 4. 2020. 
  74. ^ „Tri puta sam molio Zvezdu da se vratim! Stojković o Đenovi, majici 'oprostite mi moju ružnu prošlost' i još mnogo toga...”. espreso.rs. 30. 8. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  75. ^ „Стојковић: Одрећи ћу се српског пасоша”. Радио-телевизија Србије. 23. 9. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  76. ^ „Partizan: Stojković je dao izjavu u afektu”. FoNet. Данас. 24. 9. 2018. Приступљено 19. 4. 2020. 
  77. ^ „(VIDEO) Delije nastavile sa provokacijama golmana Partizana: Vrati srpski pasoš Mustafa”. Ослобођење. 2. 3. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  78. ^ „(VIDEO) VRATI SRPSKI PASOŠ! "Delije" žestoko udarile po Stojkoviću! Evo kako im je uzvratio golman Partizana!”. Информер. 23. 5. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  79. ^ Kovačević, Milena (1. 3. 2020). „“RAT” SE NASTAVIO Delije Stojkoviću: Vrati srpski pasoš!”. maxbetsport.rs. Приступљено 17. 4. 2020. 
  80. ^ „Stojković ponovo govorio o dolasku u Partizan: Zvezda je pustila svog najboljeg vojnika, navijači zbog toga i danas žale!”. So Foot. Телеграф. 2. 1. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  81. ^ „STOJKOVIĆ PROGOVORIO O REPREZENTACIJI: Evo šta je golman Partizana poručio, iako nije dobio poziv! (VIDEO)”. espreso.rs. 23. 8. 2018. Приступљено 17. 4. 2020. 
  82. ^ „Stojković: Krstajiću je zabranjeno da me poziva u reprezentaciju”. mozzartsport.com. 5. 4. 2019. Приступљено 17. 4. 2020. 
  83. ^ Kostić, Katarina (3. 7. 2019). „Stojković kapiten Partizana, Smiljanić zamenik”. Спорт клуб. Приступљено 17. 4. 2020. 
  84. ^ Блажић, М. (5. 2. 2020). „Стојковић: Ђенова није мој најтежи тренутак у животу, рођен сам у гету тако да се нисам бојао”. Вечерње новости. Приступљено 17. 4. 2020. 

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.