Врлика

Иди на навигацију Иди на претрагу
Врлика
Vrlika i sveti nikola.jpg
Панорама Врлике у подножју тврђаве Прозор
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво
 — 2011..Пад 828
Агломерација (2011.)Пад 2.177
Географске карактеристике
Координате43°54′37″ СГШ; 16°23′51″ ИГД / 43.91021° СГШ; 16.39762° ИГД / 43.91021; 16.39762Координате: 43°54′37″ СГШ; 16°23′51″ ИГД / 43.91021° СГШ; 16.39762° ИГД / 43.91021; 16.39762
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина237,73 km2
Врлика на мапи Хрватске
Врлика
Врлика
Врлика на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЈуре Плазонић
Поштански број21236 Врлика

Врлика је градић у Далмацији, у Сплитско-далматинској жупанији, Република Хрватска.

Географија

Град Врлика се налази на 470 m надморске висине на самом рубу Врличког поља уз државни пут ЗагребСплит, на 66 km од Сплита. У самом граду извире једна од притока ријеке ЦетинеЧесма. Клима је субмедитеранска која се мијеша са континенталном планинском климом што чини Врлику пријатним мјестом за боравак, посебно за људе који имају тешкоће са респиративним болестима.

По овом граду се зове и околни крај, Врличка крајина, која је дио Цетинске крајине.

Историја

Године 1838. је Врлика место са дивном околином, познато по лековитом извору воде, где људи лети масовно свраћају. Тада је то село са 80 кућа, у којима живи 300 становника.[1]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Сињ. У близини Врлике се налази средњовековна тврђава Прозор.

Врлика се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је Врлику протеравајући сво српско становништво.

Други свјетски рат

Спаљивање православне цркве светог Николе 1971. године

Српско коло, новине Срба ијекаваца, доносе чланак о овом догађају [2]:

Православна црква светог Николе у Врлици је најтеже пострадала у миру, за вријеме комунистичке Југославије. Почетком тзв. "Хрватског прољећа" 1971. године указало се потиснуто зло. На Духове 28. маја 1972. године, у поноћ, Храм Светог Николе спаљен је подметнутим пожаром. То су учинила тројица припадника усташке емиграције из Врлике. Црква је обновљена за двије године и освећена 26. маја 1974. године. Срби Врличани свједоче да су тројица усташких палитеља тешко пострадали. Један је неизлечиво оболио, другоме је у саобраћајној несрећи одсјечена глава као на пању, а трећем је син погинуо у саобраћајној несрећи управо испод српске цркве у Врлици. Остало је запамћено да је усташа закукао над мртвим сином: "Свети Нико, ја запалих тебе, ти сажеже мене!"

Овај догађај је помогао да храм не буде опет спаљиван или рушен, у рату деведесетих година 20. вијека.

Становништво

На попису становништва 2011. године, град Врлика је имао 2.177 становника, од чега у самој Врлици 828.[3]

Град Врлика

Број становника по пописима[4]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
5.920 6.226 6.311 7.545 8.727 9.529 9.819 10.382 8.686 8.854 7.366 6.458 6.262 5.621 2.705 2.177

Напомена: Настао из старе општине Сињ.

Врлика (насељено место)

Број становника по пописима[4]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
644 751 733 820 904 881 877 907 681 751 927 836 1.207 1.334 959 828

Напомена: Садржи податке за бивше насеље Кукар које је у 1857., 1880., 1900., 1910. и 1948. исказано као насеље.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Врлика је имало 1.334 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
958 71,81 %
Срби
  
233 17,46 %
Муслимани
  
12 0,89 %
Југословени
  
9 0,67 %
Албанци
  
5 0,37 %
Роми
  
4 0,29 %
Македонци
  
1 0,07 %
Немци
  
1 0,07 %
Чеси
  
1 0,07 %
неопредељени
  
6 0,44 %
непознато
  
104 7,79 %
укупно: 1.334

Цркве

  • Српска православна црква Св. Оца Николаја из 1618. године,
  • Католичка црква Госпе Ружарице из 1898. године,
  • Унијатска црква Свете Тројице из 1844, порушена до темеља 1970.

Види још

Извори

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце

  1. ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  2. ^ Српско коло, број 33., август, pp. 17. Београд. 2018. 
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 22. 04. 2013. 
  4. 4,0 4,1 — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Спољашње везе

Мапа

Фотографије

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.