Врлина
Врлина (грч. ἀρετή, лат. virtus) јест морална изврсност личности. То је способност умног деловања у складу са највишим људским и божанским нормама[1]. Појам супротан врлини је порок.
Античке врлине
Према античком схватању, људска врлина је пре свега снага духа, способност ваљаног деловања. Стари Грци су темељним сматрали следеће четири врлине:
- разборитост (лакоћа увиђања шта треба чинити у разним ситуацијама живота)
- праведност (трајно расположење за дати свакоме што му припада)
- умереност (лакоћа управљања тежњама и њихово држање у границама разума)
- храброст (лакоћа савладавања потешкоћа у вршењу добра и подношење кушњи живота).
Хришћанске врлине
У хришћанству, врлина је поштовање божјих закона. Хришћанска традиција обухвата четири „природне” врлине[1]:
- смерност,
- уздржљивост,
- морална чистота и
- праведност.
Њима је Свети Павле додао теолошке врлине: веру, љубав и наду. По хришћанском учењу, врлине нису урођене људима, већ их је Бог дао кроз Христа да би их верници примењивали[1].
Будистичке врлине
„ | Постепено, мало по мало, повремено, као што ковач прочишћава сребро, тако и мудрац треба одстранити мане из самога себе.[2] | ” |
— Сидарта Гаутама |
Будисти сматрају да истинска врлина долази из увида четири племените истине и делања у складу са њима, што се назива племенитим осмоструким путем. Слеђење тог пута подразумева:
- исправне назоре
- исправне намере
- исправан говор
- исправно делање
- исправан живот
- исправан напор
- исправну пажњу
- исправну сабраност
Будистички учитељ Аџан Ча је врлину сматрао основом хармоничног света у којем људи могу живети као истинска људска бића, а не као животиње, и говорио је да се о својој врлини треба старати као што се вртлар стара о својим биљкама.[3]
Списак врлина
Ово су неке од особина које се вреднују као врлине у многим културама:
Референце
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Иван Видановић, Речник социјалног рада
- ^ „Put ispravnosti”. Архивирано из оригинала на датум 18. 07. 2011. Приступљено 07. 01. 2011.
- ^ „Ajahn Chah, Saveti tragaču”. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2009. Приступљено 04. 01. 2009.