Врховни совјет Совјетског Савеза

Иди на навигацију Иди на претрагу
Врховни совјет Совјетског Савеза
Верховный Совет СССР
Грб или лого
Врста
Оснивање1938.
ВрстаДводомни систем
ДомовиСовјет националности и Совјет Савеза
Број посланика542 (пред распуштање)
1500 (врхунац)
Избори
Последњи избори4. март 1984. (последњи изравни избори)
Последњи избори25. мај 1990. (први и последњи неизравни избори)
Место одржавања седница
Велика кремаљска палата, Московски кремљ
Знак депутата Верховног Совјета Совјетског Савеза

Врховни совјет Совјетског Савеза (рус. Верховный Совет СССР) био је највиши законодавни орган у Совјетском Савезу и једини који је могао да изгласа амандмане на устав. Врховни совјет је бирао Президијум, формирао Савет министара, Врховни суд и именовао генералног тужиоца Совјетског Савеза. Врховни совјет био је наследник Конгреса совјета и Централног извршног комитета Совјетског Савеза.

Структура

Врховни совјет састојао се од два дома, оба с једнаким законодавним овлашћењима, чији су чланови бирани на четири године:[1]

  • Совјет Савеза, чији су чланови бирани на бази становништва односно један депутат на сваких 300.000 становника Совјетског Савеза.
  • Совјет националности, чији су чланови били заступници сопствених етничких група односно по 32 депутата из сваке конститутивне републике, 11 из сваке аутономне републике, 5 из сваке аутономне области и по један из сваког аутономног округа.

Према совјетским уставима из 1924, 1936. и 1977, Врховни совјет је имао влеику законодовану моћ, али је у стварности био само институција која је спроводила одлуке које би већ изгласала Комунистичка партија Совјетског Савеза. Тек је с применом перестројке и делимично слободним изборима 1989, Врховни совјет задобио веће овласти у држави.

Врховни совјет се након 1989. године састојао од 542 посланика (пре тога их је бројао до 1500). Заседања су такође била учесталија, у просеку од шест до осам месеци годишње.[2]

Председници Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза

Председници Врховног совјета Совјетског Савеза

Напомена:15. марта 1990. већина власти је пребачену у новоосновану канцеларију Председника Совјетског Савеза. Анатолиј Лукјанов је био изабран за председника Врховног совјета да би заменио Михаила Горбачова. Иако је задржао своје име, председник Врховног совјета је сада био председник парламента, а не шеф државе. Стварне извршне власти је задржао Михаил Горбачов.

Види још

Референце

  1. ^ Great Soviet Encyclopedia, 3rd edition, entry on "Верховный Совет СССР", available online here
  2. ^ Peter Lentini (1991) in: The Journal of Communist Studies, Vol. 7, No.1, pp. 69-94

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.