Главна страна

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сјајан чланак

Војничев рукопис

Цветна илустрација на страници 32, f16v

Војничев рукопис (енгл. Voynich manuscript; рус. Рукопись Войнича) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе. Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.

Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање.

Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата. Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација с освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.

Ханс П. Краус је Војничев рукопис донирао Универзитету Јејл, тачније Јејловој Библиотеци ретких књига и рукописа Бејнеке, године 1969, где је тренутно каталогизован под приступним бројем „MS 408”. Августа 2016. године је објављено да је библиотека Бејнеке договорила са издавачком кућом Силое израду 898 нумерисаних факсимила — верних реплика рукописа за комерцијалну продају. Такође, у новембру 2016. године Јејлова универзитетска штампарија објавила је комерцијално издање са тврдим повезом и есејима.

Добар чланак

Октавијан Август

Октавијан Август

Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; Рим, 23. септембар 63. п. н. е.Нола, 19. август 14) оснивач је Римског царства и био је први римски цар, који је владао од 27. године. п. н. е. до своје смрти 14. године н. е.

Рођен у старој, богатој коњичкој породици плебејаца из рода Октавија, Август је 44. п. н. е. постхумно усвојен од стране својег ујака Гаја Јулија Цезара после Цезарове смрти. Заједно са Марком Антонијем и Марком Лепидом формирао је Други тријумвират који је победио цезарове убице. Након њихове победе код Филипа, тријумвири су међу собом поделили Римску републику и владали као војни диктатори. Тријумвират се на крају распао због конкурентних амбиција његових чланова: Лепид је прогнан и одузет му је положај, а Антоније је извршио самоубиство након пораза од Октавијана у бици код Акција 31. п. н. е.

Иако је био први цар, у његово време углавном су сачуване све институције Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж (како сам каже у Делима божанског Августа), а не на аутократски или диктаторски лични режим. Август је почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт, 27. године п. н. е. Augustus на латинском значи узвишени (мисли се у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева који су владали након њега. Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји. Током свог дугог живота и спектакуларне каријере, он је зауставио осипање Римске републике и на новој, чвршћој основи успоставио нови облик власти који се одржао следећих три стотине година. Овај нови поредак, принципат, обезбедио је Риму низ царева који су владали у снажној држави, која није имала праву конкуренцију у тадашњем свету.

Изабрана слика

Слика „Гуслар“ коју је 1952. године створио српски сликар Петар Лубарда (1907–1974). Платно припада зенитном периоду уметниковог стваралаштва. То је остварење које заједно са композицијама „Косовски бој“ (1953), „Нарикаче“(1953) и „Коњи“ (1952) припада посебном тематском циклусу посвећеном евокацији српске националне прошлости, теми која је интензивно заокупљала Лубардину пажњу. У систему симболичких представа митске прошлости, фигура Гуслара симболизује централну мушку фигуру смрти, насупрот, рецимо, женској фигури смрти која се појављује на остварењу „Нарикаче“. Слика се чува у Музеју савремене уметности у Београду. (пуна величина: 543 × 600 *)

Слика „Гуслар“ коју је 1952. године створио српски сликар Петар Лубарда (1907–1974). Платно припада зенитном периоду уметниковог стваралаштва. То је остварење које заједно са композицијама „Косовски бој“ (1953), „Нарикаче“(1953) и „Коњи“ (1952) припада посебном тематском циклусу посвећеном евокацији српске националне прошлости, теми која је интензивно заокупљала Лубардину пажњу. У систему симболичких представа митске прошлости, фигура Гуслара симболизује централну мушку фигуру смрти, насупрот, рецимо, женској фигури смрти која се појављује на остварењу „Нарикаче“. Слика се чува у Музеју савремене уметности у Београду.
(пуна величина: 543 × 600)

Недавни догађаји

Вести

Здравко Кривокапић
На данашњи дан

24. септембар

битка код Широјаме
Занимљивости

Да ли сте знали

Грб ФНРЈ (1943—1963)

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,7 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 638.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 271.667 корисника отворило налог, а од тога су 834 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.