Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Марко Гобељић

Марко Гобељић (Краљево, 13. септембра 1992) српски је фудбалер који тренутно наступа за Црвену звезду. Важи за универзалног играча, способног да одигра на већем броју позиција на терену.

Гобељић је фудбалом почео да се бави у локалној школи Бубамари 1991, одакле је касније прешао у Слогу. За клуб из родног града као сениор је наступао у периоду од 2010. до 2014. године, а након своје прве сезоне, у којој је са екипом освојио прво место на табели у Српске лиге Запад, пласирао се у други степен фудбалског такмичења, Прву лигу Србије. У том такмичењу је, касније, одиграо 89 утакмица и постигао 6 погодака, док је током сезоне 2013/14. на већем броју утакмица носио капитенску траку. У свом матичном клубу Гобељић је променио већи број позиција на терену, а најчешће је наступао као централни везни играч, или десни бек.

Прешавши у крушевачки Напредак, лета 2014, Гобељић је потписао свој први професионални уговор у каријери. Исте године дебитовао је у Суперлиги Србије, али је по њеном окончању испао из такмичења, након баража за опстанак са екипом Металца из Горњег Милановца. Већ наредне сезоне, клуб је поново изборио пласман у први ранг такмичења, док је Гобељић изабран у тим Прве лиге Србије, према оценама Спортског журнала. Током такмичарске 2016/17. тренери Драган Ивановић и Вук Рашовић Гобељића су најчешће користили у нападу, где је деловао као полушпиц, или крило и на тај начин забележио више голова и асистенција. По један погодак постигао је и против Црвене звезде и против Партизана.

Током 2016. и почетком 2017. године, тадашњи селектор репрезентације Србије, Славољуб Муслин, Гобељића је позивао у национални тим састављен од играча из домаћег такмичења, који је у том периоду наступио на сусретима са екипама Катара и Сједињених Америчких Држава.

Добар чланак

Спомен-парк Крагујевачки октобар

Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, представља спомен комплекс подигнут у знак сећања на недужне жртве Крагујевачког масакра који су починили припадници Вермахта 21. октобра 1941. године. Тог дана немачки окупатори су у Шумарицама стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 ученика kрагујевачких средњих школа и шегрта који су већ радили, као и 15 дечака, чистача обуће, од 12 до 15 година старости. Према подацима историчара и кустоса музеја, покојног Станише Бркића, које је навео у својој књизи „Име и број“ из 2007. године, тог дана је стрељано 2.796 лица (2381 у Крагујевцу и 415 у околним селима).

Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних. Први од њих, назван „Споменик бола и пркоса“ подигнут је 1959. године, док је последњи „Споменик пријатељства“ саграђен 1994. и представља поклон парку од стране градске администрације румунског града Плоештија.

Изабрана слика

Водопади Елакала у државном парку Западна Вирџинија, Сједињене Америчке Државе.
(пуна величина: 4.845 × 3.739)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19:

22. новембар — Данил Медведев из Русије освојио је Завршни мастерс у тенису, пошто је у финалу победио Доминика Тима из Аустрије у три сета.
20. новембар — Владе Србије и Републике Српске прогласиле су три дана жалости на територији Србије и Српске због упокојења Његове светости патријарха српског Иринеја.
15. новембар — Кандидаткиња опозиције Маја Санду победила је на председничким изборима у Молдавији.
14. новембар — Најмање 10 људи је погинуло у пожару који је на северу Румуније захватио болницу у којој се лече и пацијенти оболели од коронавируса.
9. новембар — Оружани сукоби у Нагорно-Карабаху завршени су потписивањем споразума о прекиду ватре у Москви између лидера Јерменије, Азербејџана и Русије.
2. новембар — У терористичким нападима у Бечу погинуло је пет док је рањено више од 17 особа.

Остале вести

На данашњи дан

25. новембар

1120 — Вилијам Аделин, једини законити син енглеског краља Хенрија I се удавио након бродолома Белог брода, што је довело до осамнаестогодишњег грађанског рата.
1795 — Последњи пољски краљ Станислав Поњатовски је био присиљен да абдицира након Трећe деобе Пољске.
1918 — Велика скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Новом Саду донела одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
1936 — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.
1941 — Погинуло је 848 британских морнара када је немачка подморница потопила британски ратни брод "Барам" у Другом светском рату.
1952 — У позоришту у Лондону је први пут изведена Мишоловка Агате Кристи, која непрекидно изводи више од 60 година.
1965 — Војним ударом под вођством генерала Жозефа Мобутуа у Конгу је збачен са власти председник Жозеф Каса-Вубу.
1992 — Парламент Чешке је гласао за поделу Чехословачке на посебне државе Чешку и Словачку од 1. јануара 1993.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да се у Јужној Америци зрно какаа употребљавало као средство плаћања?
... да је Католичка црква 1662. године прогласила чоколаду за магијски напитак и пресудила да није за употребу?
... да једна пчела (на слици) у току целог живота произведе само 1/12 кашичице меда?
... да река Амазон сваке секунде улије у Атлантски океан око 116.000 тона воде?
... да је језик вечерњег лептира дугачак 25 cm и да је, сразмерно величини тела, то најдужи језик на свету?
... да је гуска прва птица припитомљена од стране човека?
... да је „Thriller”, албум Мајкла Џексона, најпродаванији албум свих времена са 110 милиона продатих копија?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 55,2 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 640.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 274.591 корисник отворио налог, а од тога је 870 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.