Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Рихард Вагнер

Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22. мај 1813. — Венеција, 13. фебруар 1883) је био немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.

Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме“, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у „Тристану и Изолди“, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза јер обухвата све остале гране уметности и да има потенцијал да „искупи свет“, из ког разлога су га још за живота многи оновремени критичари прогласили за мегаломана.

За све своје опере сам је писао либрето (или, у вагнеровском речнику, „поему“), што је последица веровања у „свеукупну уметност“, а улагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.

Вагнерова дела категоришу се са WWV, што је скраћено од немачког Wagner-Werke-Verzeichniss („Индекс Вагнерових дела“).

Добар чланак

Експедиција 1 (МСС)

Експедиција 1 била је први дуготрајни боравак посаде на Међународној свемирској станици (МСС). Посада експедиције је боравила на станици 136 дана, од новембра 2000. до марта 2001. године. То представља почетак непрекидног боравка људске посаде на МСС који и даље траје. Експедицију 1 је пратила Експедиција 2, која је такође имала три члана посаде.

Званичан почетак мисије је тренутак када се летелица Сојуз ТМ-31 спојила са станицом 2. новембра 2000. године. Током боравка на МСС, чланови експедиције су активирали разне системе станице, распаковали опрему и пребацили намирнице које су биле спаковане у летелици којом су лансирани. Такође су угостили три мисије спејс-шатла (СТС-97, СТС-98, СТС-102) и два брода Прогрес за аутоматско снабдевање. Пошто је ово била прва посета станици, посада је имала много посла, али су сви задаци мисије успешно обављени тако да је она проглашена успешном.

Три мисије спејс-шатла, које су посетиле станицу током ове експедиције, допремиле су оперму, намирнице и кључне компоненте за оперативну употребу свемирске станице. Прва од њих је била СТС-97 и спојила се са МСС почетком децембра 2000. године. У теретном простору шатла налазила се прва компонента система за напајање станице електричном енергијом, велики соларни панели који су повећали производњу енергије пет пута.

Изабрана слика

Бока Которска, Црна Гора
(пуна величина: 3.700 × 1.338)

Недавни догађаји

Вести

16. септембар — Након што се срушио авион у колумбијском граду Попајану, седам колумбијских званичника је погинуло.
16. септембар — Осам особа, укључујући четворо деце, погинуло је у пожару у стамбеној згради у сибирском граду Краснојарску.
15. септембар — Кошаркашка репрезентација Шпаније освојила је титулу светског првака победивши у финалу светског првенства репрезентацију Аргентине.
8. септембар — Женска одбојкашка репрезентација Србије освојила је Европско првенство победом у финалу против Турске са 3 : 2. (на слици најбоља играчица првенства Тијана Бошковић)
8. септембар — Рафаел Надал и Бјанка Андреску су победници на Отвореном првенству САД у тенису у мушкој и женској конкуренцији појединачно.
2. септембар — Најмање 100 особа је ухапшено после серије нереда који су захватили Јужноафричку Републику.
30. август — Променом устава Северне Кореје, Ким Џонг Ун добио је најмоћнија овлашћења у историји те државе.
26. август — Отворен је интегрисани гранични прелаз Прешево—Табановце на граници Србије и Северне Македоније.

Друге вести

На данашњи дан

22. септембар

1499 — Миром у Базелу окончан је Швапски рат између Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска је стекла независност.
1789 — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.
1914 — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа.
1862 — Председник САД Абрахам Линколн је објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863.
1974 — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.
1979 — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда.
1980 — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачко-ирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година.
1993 — Речна баржа је ударила у железнички мост (на слици) код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.

Остали догађаји: 21. септембар ← 22. септембар → 23. септембар

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали?

... да је битка код Солферина подстакла Анрија Динана (на слици) да оснује Црвени крст?
... да је баба руског цара Ивана IV Грозног била Српкиња из породице Јакшића?
... да Шпанија у буквалном преводу значи „земља зечева”?
... да је најстарија скупштина на свету исландски Алтинг који је основан 930. године?

Друге занимљивости

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 51 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,9 милиона на енглеском и преко 624.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 250.269 корисника отворило налог, а од тога је 801 активан. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.