Главна страна

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сјајан чланак

Карло V, цар Светог римског царства

Карло V, цар Светог римског царства

Карло V Хабзбуршки, такође Карлос I од Шпаније (24. фебруар 1500. Гент, Фландрија21. септембар 1558. манастир Јусте, Шпанија) био је један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург. Огромно подручје које је добио у наследство, била је последица уједињавања династија и њихових земаља по бројним рођачким линијама.

Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева, Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту, Канарска острва и Западне Индије (како су се у то доба звале америчке колоније).

Карло V је био последњи немачки цар који је гајио средњовековни сан о универзалној монархији. Овој његовој амбицији су се супротставили француски владари Франсоа I и Анри II, продор Османског царства у централну Европу, али и верски потреси који су погодили Европу, 1517, са појавом Реформације. Уморан и обесхрабрен, одрекао се својих владарских прерогатива и повукао у манастир.

Добар чланак

Драгутин Калор Милодановић

Влајковић прелази Дрину с добровољцима, међу којима се налазио и Д. К. Милодановић, илустрација из великог ислустрованог календара „Орао“ (1877)

Калор, односно Драгутин Милодановић (Суботица, 1847Београд, 25. фебруар / 9. март 1883), био је буњевачко-српски новинар, уредник и издавач „Мисечне кронике“ (187273), а потом и „Суботичког гласника“ (187376). Као добровољац узео је учешћа у српско-турским ратовима 1876—78, да би се по окончању ратног дејства скрасио у Београду, у којем је остао до краја живота (1883).

Како преноси Душан Петровић, аутор Милодановићеве биографије, Милодановић је био једна врло симпатична појава: одушевљени патриота, који је правилно схватио потребе буњевачког племена. Он се својски искрено старао, често упркос недаћама које су му у раду сметале, да задовољи потребама својих сународника.

Изабрана слика

PONTIAC Phaeton модел 6-28 из 1928. године. Налази се у колекцији Музеја мотоцикала у Панчеву. (пуна величина: 4.272 × 2.848 *)

PONTIAC Phaeton модел 6-28 из 1928. године. Налази се у колекцији Музеја мотоцикала у Панчеву.
(пуна величина: 4.272 × 2.848)

Недавни догађаји

Вести

Новоизабрани патријарх СПЦ Порфирије
На данашњи дан

26. фебруар

Последице подметања бомбе у Светском трговинском центру
Занимљивости

Да ли сте знали

Венецијанска гондола
  • ... да Италијани Микија Мауса зову Тополино, а да му је првобитно име било Мортимер?
  • ... да је до 2002. године важио закон по коме би Монако престао да буде суверена држава, aко би кнежевска кућа Грималди остала без наследника?
  • ... да све венецијанске гондоле у Италији морају да буду офарбане у црно, осим ако припадају неком државном званичнику?
  • ... да је Данијел Питер први произвео млечну чоколаду, али је свој рецепт продао Анрију Нестлеу?
  • ... да слонове кљове спадају у секутиће?
  • ... да је Лав Троцки убијен у Мексику цепином?

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 55,9 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 643.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 280.025 корисника отворило налог, а од тога је 930 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.