Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Војничев рукопис

Војничев рукопис (енгл. Voynich manuscript; рус. Рукопись Войнича) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе. Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.

Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање.

Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата. Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација с освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.

Ханс П. Краус је Војничев рукопис донирао Универзитету Јејл, тачније Јејловој Библиотеци ретких књига и рукописа Бејнеке, године 1969, где је тренутно каталогизован под приступним бројем „MS 408”. Августа 2016. године је објављено да је библиотека Бејнеке договорила са издавачком кућом Силое израду 898 нумерисаних факсимила — верних реплика рукописа за комерцијалну продају. Такође, у новембру 2016. године Јејлова универзитетска штампарија објавила је комерцијално издање са тврдим повезом и есејима.

Добар чланак

Октавијан Август

Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; Рим, 23. септембар 63. п. н. е. — Нола, 19. август 14) оснивач је Римског царства и био је први римски цар, који је владао од 27. године. п. н. е. до своје смрти 14. године н. е.

Рођен у старој, богатој коњичкој породици плебејаца из рода Октавија, Август је 44. п. н. е. постхумно усвојен од стране својег ујака Гаја Јулија Цезара после Цезарове смрти. Заједно са Марком Антонијем и Марком Лепидом формирао је Други тријумвират који је победио цезарове убице. Након њихове победе код Филипа, тријумвири су међу собом поделили Римску републику и владали као војни диктатори. Тријумвират се на крају распао због конкурентних амбиција његових чланова: Лепид је прогнан и одузет му је положај, а Антоније је извршио самоубиство након пораза од Октавијана у бици код Акција 31. п. н. е.

Иако је био први цар, у његово време углавном су сачуване све институције Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж (како сам каже у Делима божанског Августа), а не на аутократски или диктаторски лични режим. Август је почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт, 27. године п. н. е. Augustus на латинском значи узвишени (мисли се у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева који су владали након њега. Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји. Током свог дугог живота и спектакуларне каријере, он је зауставио осипање Римске републике и на новој, чвршћој основи успоставио нови облик власти који се одржао следећих три стотине година. Овај нови поредак, принципат, обезбедио је Риму низ царева који су владали у снажној држави, која није имала праву конкуренцију у тадашњем свету.

Изабрана слика

Слика „Гуслар“ коју је 1952. године створио српски сликар Петар Лубарда (1907–1974). Платно припада зенитном периоду уметниковог стваралаштва. То је остварење које заједно са композицијама „Косовски бој“ (1953), „Нарикаче“(1953) и „Коњи“ (1952) припада посебном тематском циклусу посвећеном евокацији српске националне прошлости, теми која је интензивно заокупљала Лубардину пажњу. У систему симболичких представа митске прошлости, фигура Гуслара симболизује централну мушку фигуру смрти, насупрот, рецимо, женској фигури смрти која се појављује на остварењу „Нарикаче“. Слика се чува у Музеју савремене уметности у Београду.
(пуна величина: 543 × 600)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19:

23. септембар — Алекса Бечић из партије Демократска Црна Гора изабран је одлуком нове већине за председника Скупштине Црне Горе.
19. септембар — Тадеј Погачар из Словеније победник је 107. издања бициклистичке трке Тур де Франс.
13. септембар — Доминик Тим и Наоми Осака су победници Отвореног првенства САД у тенису у појединачној конкуренцији.
13. септембар — Демонстранти су запалили зграду Владе у либијском граду Бенгазију протестујући због тешких услова живота и корупције.
12. септембар — Бахреин и Израел успоставили су званичне дипломатске односе.
11. септембар — У поплавама које су захватиле Судан погинуло је више од стотину људи, а поплављено је више од 100.000 кућа.
4. септембар — У Вашингтону је потписан економски споразум којем су присуствовали делегације председника Доналда Трампа, председника Србије Александра Вучића и председника Владе привремених институција у Приштини Авдулаха Хотија.
30. август — На Парламентарним изборима у Црној Гори победиле су опозиционе странке окупљене око Здравка Кривокапића (на слици), Алексе Бечића и Дритана Абазовића.
28. август — Јапански премијер Шинзо Абе најавио повлачење са функције због лошег здравственог стања.

Остале вести

На данашњи дан

24. септембар

622 — Мухамед и његови следбеници су окончали своју хиџру од Меке до Медине како би избегли верски прогон.
1841 — Султан од Брунеја је предао Саравак британском авантуристи Џејмсу Бруку.
1863 — У Београду је основана Велика школа која је имала филозофски, правни и технички факултет.
1877 — Јапанска царска војска је поразила Саига Такаморија и самураје клана Сацума у бици код Широјаме (на слици), пресудној бици побуне Сацума.
1986 — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио је Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској.
1990 — Источна Немачка је формално напустила Варшавски пакт.
1993 — Нородом Сиханук је поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија.
2015 — Најмање 1100 особа је погинуло и још 934 особе су повређене током стампеда током хаџилука у Саудијској Арабији.

Остали догађаји:

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је грб ФНРЈ имао пет буктиња?
... да мачке могу произвести преко 100 гласовних звукова, док пси могу само око 10?
... да је Александар Карађорђевић први Србин који је летео авионом?
... да је Антарктик једини континент на којем нема гмизаваца?
... да лоптица за голф има 336 јамица?
... да је реч јуриш персијског порекла, на персијском јуреш и значи брзи напад?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 54,7 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 638.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 271.667 корисника отворило налог, а од тога су 834 активна. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.