Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Авион Рафал

Рафал (франц. Rafale) француски је вишенаменски двомоторни борбени авион. Развио га је и производи Марсел Дасо, заједно са својим традиционалним кооперантима. Концепцијски, овај авион се заснива на аеродинамичкој шеми делта крила, блиско спрегнутог са канаром (франц. canard).

Рафал треба да буде ослонац француског националног ваздухопловства и ратне морнарице, као и иностраних традиционалних корисника борбених авиона Марсел Дасо, за дејства са копна и мора, у периоду до 2040. године. Намењен је да равноправно извршава задатке противваздухопловне одбране, премоћи у ваздушном простору и дејства ваздух-земља и ваздух-море.

За разлику од шведског Грипена, Рафал је потпуно национални програм. Француска одлука о програму Рафала је била заснована на интересу да самостално интегришу своје нове технологије у напредни авион, који ће им у наредном периоду заменити постојеће Мираж F-1, Супер Етандар, Мираж 2000, F-8 Крусејдер и SEPECAT Јагуар. Програм је почео са интеграцијом нових технологија у експериментални авион, тзв. демонстратор нових технологија (ACX). Из њега је произашао прототипски развој и серијска производња авиона Рафал, у више варијанти.

Рафал је уведен у оперативну употребу у Француској, а увођење у оперативну употребу озбиљно разматрају и Бразил, Индија, Грчка, Швајцарска, Либија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Катар.

Добар чланак

Елеонора од Аквитаније

Елеонора од Аквитаније (франц. Aliénor d’Aquitaine; франц. Éléonore de Guyenne; енгл. Eleanor of Aquitaine; 1122 или 1124 — 1. април 1204) била је једна од најбогатијих и најмоћнијих жена у западној Европи у раздобљу развијеног средњег века. Пореклом је била из династије Рамнулфида која је владала југозападном Француском. Још као девојчица постала је војвоткиња од Аквитаније, а затим краљица Француске (1137—1152) као супруга Луја VII. Захваљујући другом браку постала је краљица Енглеске (1154—1189) као жена Хенрија II, првог владара из династије Плантагенета. Елеонора је била покровитељка књижевних стваралаца као што су били Вас, Беноа де Ст Маура и Бертран де Вентадорн.

Када је 1137. постала наследница војводства Аквитаније Елеонора је истовремено постала и најпожељнија невеста у Европи. Три месеца пошто је постала војвоткиња, Елеонора се удала за француског престолонаследника Луја, сина њеног законског старатеља краља Луја VI. Као краљица Француске учествовала је у неуспешном Другом крсташком походу. Убрзо након тога, Елеонора је затражила поништење брака, али је папа Евгеније III одбио њене захтеве. Ипак, након што је Лују родила и другу ћерку, француски краљ се сложио са разводом пошто му Елеонора није родила сина ни после петнаест година брака. Брак је био поништен 11. марта 1152. због сродства у четвртом степену. Њихове ћерке су проглашене за закониту децу, Лују је поверено старатељство, а Елеонори су враћене њене земље.

Изабрана слика

Јежеви или прави јежеви су потпородица истоимене породице, чија је основна карактеристика присуство бодљи. За разлику од њих гимнури или чекињави јежеви имају чекиње уместо бодљи. Према традиционалној класификацији сврставани су у ред бубоједа. Постоји 16 врста јежева подељених у пет родова. Живе широм Европе, Азије, Африке и на Новом Зеланду. У Аустралији и Северној Америци нема родних јежева, док су они на Новом Зеланду уведени. Јежеви су се мало изменили у последњих 15 милиона година, а као и други првоеволуирани сисари, прилагодили су се ноћном животу и бубоједном начину исхране.
(пуна величина: 4.800 × 3.200)

Недавни догађаји

Вести

24. март — Олимпијске игре, које је требало да буду одржане у Токију током јула и августа 2020, померене су за 2021. годину због пандемије вируса корона.
22. март — Земљотрес магнитуде 5,5 степени рихтера погодио је Загреб, изазвавши велику материјалну штету.
20. март — У Србији је потврђен први смртни случај због последица вируса корона.
17. март — У Црној Гори потврђени први случајеви вируса корона.
17. март — Председник Фифе Ђани Инфантино изјавио је да се због пандемије вируса корона такмичења Копа Америка и Европско првенство одлажу за 2021. годину.
15. март — Председник Србије Александар Вучић прогласио је ванредно стање на територији целе земље због епидемије вируса корона.
11. март — Светска здравствена организација прогласила је глобалну пандемију због вируса корона.
7. март — Прицкерова награда за архитектуру додељена је ирским архитектама Ивон Фарел (на слици) и Шели Макнамара.

Остале вести

На данашњи дан

1. април

286 — Цар Диоклецијан је уздигао свог војсковођу Максимијана у свог савладара са титулом августа и дао му контролу над западним делом Римског царства.
1572 — Гези су заузели Брил од Шпанаца и стекли прво упориште на копну у Осамдесетогодишњем рату.
1873 — Пароброд РМС Атлантик компаније Вајт стар је потонуо код Нове Шкотске, одневши 547 живота у највећој поморској несрећи до тада.
1924 — Немачки суд је осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја Пивничког пуча.
1939 — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
1946 — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи.
1948 — Војска под командом просовјетске владе у Источном Берлину је започела копнену блокаду Западног Берлина.
1979 — Иран је постао исламска република након референдума, чиме је званично збачен шах Мохамед Реза Пахлави.

Остали догађаји:

Прочитајте

Занимљивости

Да ли сте знали

... да је право име глумца Џона Вејна било Мерион Морисон?
... да је сиријски град Дамаск најстарији непрекидно насељени град на свету?
... да je Наполеон I Бонапарта освојио Италију пре него што је напунио 26 година?
... да осушене банане имају четири пута већу енергетску вредност од свежих?
... да у морској води има 6 милиона тона злата, чак 100 пута више него што га данас поседује човечанство? Ипак, добијање злата на овај начин је скуп и неисплатив поступак.

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 51,5 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 631.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 261.926 корисника отворило налог, а од тога је 1.079 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.