Гласинац

Иди на навигацију Иди на претрагу

Гласинац (Гласиначка висораван и Гласиначко поље) је висораван на подручју општине Соколац у источном делу Републике Српске, на планини Романији, са пространим пољем површине 22 km², дужине 7 km, на надморској висини изнад 800 метара. Гласинац је у далекој прошлости био раскршће важних путева који су спајали долине река Босне и Дрине. Висораван се састоји од пространих ливада и пашњака, карактеристичним за источни део Босне, чије је дно махом састављено од тврдих непропустљивих стена. Гласиначка висораван окружена је четинарским шумама и врховима Романије, Боговићке планине, Градине, Рабра, Црног врха, Копита, Кратеља

На овом подручју налазе се и значајна археолошка налазишта. Познато налазиште су и средњовековне некрополе, као што је некропола у месту које се данас зове Црквина, недалеко од раскршћа у Подроманији. По предању, ту је била црква са гробљем. Стећци су разноврсних облика, а неки су са орнаментима.

Овде је била Битка на Гласинцу (1878).

Археологија

Гласиначка култура око 300. године п. н. е.

Гласинац је археолошко налазиште европског значаја, познато од краја XIX века. Истраживање је започело (188691. на Гласиначком пољу, а било је касније проширено до Праче и Дрине, па је археолошки појам (гласиначко подручје), знатно шири од географског. Евидентирано је око 50 праисторијских градина и више од 1.200 тумулуса (гробних хумки), концентрисаних у групе и некрополе, од којих су најважније: Талине, Лазе, Кусаче, Чаворине, Потпећине, Читлук, Маравићи, Плање, Брезје, Илијак, Русановићи, Госиња, Осово, Бранковићи, Сјеверско, Претежан део тумулуса је истражен, а од градина ископаване су Кусаче, Кошутица, Кадића брдо, Илијак, Лозник и неке друге.

Истраживањац су водили Ђорђе Стратимировић, Ћиро Трухелка, Вејсил Ћурчић, и највише Фрањо Фиала, а у новије време Боривој Човић и Б. Говедарица.

Хронологија налазишта

Хронологију гласиначких налаза израдили су Алојз Бенац и Боривој Човић. Најстарије насељавање на Гласинцу пада у енеолитско доба. Затрим следе:
- Рано бронзано доба Гласинац I: 1800 до 1500. п. н. е.; становништво су номадски сточари, хетерогеног порекла, прилично малобројни.
- Средње бронзано доба Гласнац II: 1500 до 1300. п. н. е. насељеност је ретка, као и раније.

- Касно бронзано доба Гласнац III: 1300 — 800. п. н. е. настаје стабилизација, насељава се више градина, а број становника расте.

Највећи процват пада у жељезно доба
- Гласинац IV: 800 до 500. п. н. е. и
- Гласинац V: 500. п. н. е. до 250. п. н. е. из којег потиче највише градина и гробова и тада се дефинитивно кристалише гласиначка култура жељезног доба.

По све географском простирању она је много шира од гласиначког подручја, јер обухвата још и југозападну Србију, источну Херцеговину и Црну Гору, а Мати-култура у североној и средњој Албанији управо је јужни огранак гласиначке културе.

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.