Груде

Иди на навигацију Иди на претрагу
Груде
Panorama-Grude01196.jpg
Груде
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Западнохерцеговачки кантон
ОпштинаГруде
Становништво
 — 2013.3.598
Географске карактеристике
Координате43°22′19″ СГШ; 17°24′52″ ИГД / 43.371944° СГШ; 17.414444° ИГД / 43.371944; 17.414444Координате: 43°22′19″ СГШ; 17°24′52″ ИГД / 43.371944° СГШ; 17.414444° ИГД / 43.371944; 17.414444
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Груде на мапи Босне и Херцеговине
Груде
Груде
Остали подаци
Поштански број3.598
Позивни број039

Груде је градско насеље и сједиште општине Груде смештене на самој граници Босне и Херцеговине и Хрватске, на крајевима плоднога Имотско-бекијског поља, те обухвата простор означен Биоковом на југу, планинским масивима Врана и Чврснице на сјеверу (општина Посушје). Са својих 16.000 становника и површином од 218 km² општина по новој политичкој организацији припада Западнохерцеговачком кантону у склопу Федерације Босне и Херцеговине.

Географија

Близина Јадранског мора даје овом крају благу климу медитеранских обечежја, која због релативне близине планинских масива повремено добија и обележја континенталне климе. На територији општине постоје бројне јаме и пећине карактеристичне за овај камени, крашки предео.

Историја

Црква свете Катарине

Докази о животу на овим просторима потичу још из праисторијских времена. Наиме, на локалитету Равлића пећине, која се налази у Дриновцима, пронађени су трагови живота који потичу из раздобља каснијег неолита. Наравно да је живот на овим просторима текао континуирано, смењивали су се народи, културе, цивилизације. Пролазиле су војске, од римске до Наполеонове.

У каснијим временима на овом тлу била је врло жива присутност Римљана, чија је трговачки пут који је повезивао два велика античка трговачка средишта, Салону и Нарону, пролазио кроз ове крајеве. Недавна археолошка искапавања на локалитету у Горици потврђују да је на овом тлу у античко вријеме постојала значајна античка насеобина.

Крај средњег вијека обележен је османлијском експанзијом и освајањима. Трагови дуготрајне владавине Османлија и данас су присутни у говору овога краја и неким обичајима који су се задржали све до данас. Након тога, долази Аустроугарска.

Два светска рата однела су пуно младих живота и донела глад. Проглашењем независности Републике Босне и Херцеговине, Груде ускоро постају центар Хрватске републике Херцег-Босна, чије се политичко руководство данас налази у Хагу очекујући суђење.

Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Груде је имала 16.358 становника, распоређених у 13 насељених места.

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 16.210 (99,09%) 17.608 (99,10%) 19.111 (99,52%)
Срби 9 (0,05%) 35 (0,19%) 32 (0,16%)
Муслимани [a] 4 (0,02%) 4 (0,02%) 0 (0,00%)
Југословени 5 (0,03%) 40 (0,22%) 5 (0,02%)
остали и непознато 130 (0,79%) 80 (0,45%) 55 (0,28%)
Укупно 16.358 17.767 19.203

Насељена мјеста

Блажевићи, Борајна, Доњи Мамићи, Драгичина, Дриновачко Брдо, Дриновци, Горица, Груде, Јабука, Путешевица, Ружићи, Совићи и Тихаљина.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Груде у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.

Напомене

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.