Грци
| Έλληνες | |
|---|---|
| |
| Укупна популација | |
| 14—17 милиона[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Грчка
| 10.141.350 (попис 2011)[2][3] |
 САД | 1.390.439[4]–3.000.000 (процена 2009)[5] |
 Кипар | 650.000 (процена 2011)[6][7][8] |
 Турска и земље Блиског истока(Сирија, Либија, Египат) | око 400.000 |
 Аустралија | 700.000[9] |
 Албанија | 400.000 |
 Немачка | 370.000 |
 Велика Британија | 400.000 |
 Канада | 250.000[10] |
 Аргентина | 100.000 |
 Русија | 97.827 (250.000)[11] |
 Украјина | 91.500 (250.000)[12] |
 Јужноафричка република | 80.000 |
 Бразил | 50.000 |
 Чиле | 50.000 |
 Белгија | 15.742 |
 Казахстан | 12.703 |
 Холандија | 12.500 |
 Јерменија | око 6.000[13] |
| Језици | |
| грчки језик | |
| Религија | |
| православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Индоевропљани | |
Грци или Хелени (грч. Ελληνες [Ellines] — Елини; антгрч. Ελληνες [Hellenes] — Хелени (арх. Јелини), модерно [Ellenes] — Елени), индоевропски су народ, који претежно живи у Грчкој (где чини око 98% становништва) и на Кипру (где чини око 77% становништва).
Грци су потомци древних Грка, народа који се сматра утемељивачем савремене европске цивилизације. Почетак грчке цивилизације означава микенска култура (после 1450. године п. н. е.). У Хомерско доба (12 – 8 века п. н. е.), Грци су основали велики број колонија на обалама Средоземља.
За грчку историју је веома значајно време владавине Александра Македонског (336 - 323. године п. н. е.). Иако пореклом није био Грк, Александар Македонски је одгојен у духу грчке културе, коју је проширио до источних граница свог светског царства.[тражи се извор] После распада Александровог царства настају хеленистичке државе, које касније падају под власт Римљана.
Источно римско односно Византијско царство, које је постало самостално 395. године, суштински је представљало грчку државу. Последњи остаци Царства долазе под турску власт падом Цариграда 1453. године. Модерна грчка држава (тадашња Грчка) основана је 1828. године, док Кипар постаје независна држава тек 1961. године.
Грци су већином православне вероисповести, а говоре грчким језиком, који се сматра посебним огранком индоевропске породице језика. Грка укупно има око 12.618.000, од тога у Грчкој 10.231.000, у САД 720.000, на Кипру 632.000. У Србији према попису из 2011. године живи 725 Грка.
Види још
Референце
- ^ Gibney 2005, стр. 273.
- ^ „2011 POPULATION AND HOUSING CENSUS” (PDF). HELLENIC STATISTICAL AUTHORITY. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 09. 2015. Приступљено 17. 08. 2015.
- ^ „Information from the 2001 Census: The Census recorded 762.191 persons normally resident in Greece and without Greek citizenship, constituting around 7% of total population. Of these, 48.560 are EU or EFTA nationals; there are also 17.426 Cypriots with privileged status” (PDF). Aei.pitt.edu. Приступљено 01. 03. 2014.
- ^ „American FactFinder”. Factfinder.census.gov. Приступљено 01. 03. 2014.
- ^ „Greece (08/09)”. United States Department of State. август 2009. Приступљено 01. 11. 2009.
- ^ Cole 2011, стр. 92.
- ^ Where are the Greek communities of the world? | protothemanews.com
- ^ [https://web.archive.org/web/20170629213400/https://instagloss.com/topic/Greek_Cypriot Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 29, 2017) (на језику: енглески)]]
- ^ „Попис 2006 г”. Censusdata.abs.gov.au. Приступљено 15. 03. 2013.
- ^ „Попис 2008-04-13”. 2.statcan.ca. 08. 03. 2013. Приступљено 15. 03. 2013.
- ^ NUPI — Centre for Russian Studies 2002 год. Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 29, 2005) (на језику: енглески), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Попис 2001 год”. 2001.ukrcensus.gov.ua. Приступљено 15. 03. 2013.
- ^ „Попис 2002 г.” (PDF). Приступљено 15. 03. 2013.
Литература
- Cole, J. (2011). Ethnic Groups of Europe: An Encyclopedia. Ethnic Groups of the World Series. Abc-Clio Incorporated. стр. 92. ISBN 9781598843026.
- Gibney, Matthew J. (2005). Immigration and asylum: from 1900 to the present. ABC-CLIO. стр. 273. ISBN 978-1-57607-796-2.
