Детерминизам

За детерминисту, универзум је сличан сату, јер ако знаш све варијабиле и правила може да знаш шта ће се десити у будућности.

Детерминизам (лат. determinatus, значи одређен, ограничен) је филозофско учење по којем је све што постоји повезано каузалним, узрочно-последичним везама, материјалне или нематеријалне природе. Према овој доктрини, нема случајности, произвољности, нити слободног чина у универзуму, већ је све унапред одређено претходном историјом збивања.

Уопштено, детерминазам је схватање о укупној одређености свих појава, свега догађања. У природнима наукама детерминизам је претпоставка опште узрочне везе свих збивања у свету. У етици детерминизам је правац који заступа апсолутно одређење воље и деловања спољашњим и унутрашњим узроцима или мотивима, којима се искључује свака могућност слободне воље.

Врсте детерминизма су:

• емпиријски детерминизам који заговара овисност хтења појединца о унутрашњем искуству и мотивацијама;

• метафизички детерминизам који сврстава та хтења у каузалну (узрочну) повезаност са целином света;

• теолошки детерминизам који тврди да хтење овиси о божијој вољи;

• социјални детерминизам који каже да је однос индивидуе и друштва условљен општим друштвеним односима и закономерностима, одгојем, образовањем, средином у којој индивидуа живи, итд);

• телеолошки детермиизам који раздваја и одређује условљеност по сврхама, циљевима, нормама и принципима хтења;

• механички детерминизам проматра и схвата хтење и деловање као производ спољашњих фактора и надражаја, и

• психолошки детерминизам који хтење и деловање појединца тумачи као непосредни резултат унутрашњих, такозваих психичких диспозиција човековог „ја”, карактера, унутрашњег устројства, личности и др., тзв. аутодетерминизам.

Спољашње везе

• Детерминизам и филозофија слободе