Зенички затвор
Иди на навигацију
Иди на претрагу
 Поглед на главни улаз затвора | |
| Локација | Зеница |
|---|---|
| Координате | 44°11′37″ СГШ; 17°54′48″ ИГД / 44.193647° СГШ; 17.913352° ИГДКоординате: 44°11′37″ СГШ; 17°54′48″ ИГД / 44.193647° СГШ; 17.913352° ИГД |
| Степен сигурности | затворени тип |
| Популација | 813 (2016) |
| Отворен | 1886. |
| Град | Град Зеница |
| Регион |  Зеничко-добојски кантон |
| Држава | Федерација Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина |
| Веб-сајт | kpzzt |
| Познати затвореници | |
| Иво Андрић, Гаврило Принцип, Војислав Шешељ, Алија Изетбеговић итд. | |
Зенички затвор, или службено Казненопоправни завод затвореног типа Зеница, затвор је затвореног типа у Зеници. Основан је 1886. године и био је највећи затвор у бившој Југославији и тренутно је највећи затвор у Босни и Херцеговини.[1] Затвор је 2016. године имао 813 затвореника.[2]
Код главног улаза налази се каса („Економија”) на којој се могу купити јаја од кокоши о којима се брину затвореници; овде се може купити и неко поврће (млади купус, парадајз, паприке, краставице, шпинат и сл.), а некада су у понуди били и шампињони и друге гљиве које су узгајали исто тако затвореници.[тражи се извор]
Садржај
Затвореници
Аустроугарска (1886—1918)
- Иво Андрић — добитник Нобелове награде за књижевност[3]
- Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић, Мухамед Мехмедбашић и Васо Чубриловић — учесници у Сарајевском атентату
- Младен Стојановић и Сретен Стојановић — чланови Младе Босне
Краљевина Југославија (1918—1941)
- Златко Шнајдер — један од седморице секретара СКОЈ-а
СФРЈ (1945—1992)
- Петар Чула — католички бискуп[4]
- Варнава Настић — православни епископ и светац
- Војислав Шешељ — српски политичар[5]
- Алија Изетбеговић — бошњачки политичар[6]
У популарној култури
- Помиње се у пјесми Зеница блуз, групе Забрањено пушење.
- Помиње се у пјесми К. П. Дом, групе Дубиоза колектив.
- Помиње се у пјесми Зеница, пјевача Ди-џеј Крмка.
Референце
- ^ Mitchel P. Roth, Prisons and prison systems: a global encyclopedia. Greenwood Publishing Group, 2006. (p. 39)
- ^ Kako žive zatvorenici u KPZ Zenica: Kaznu izdržava 813 osuđenika, bjekstva nisu česta - Klix.ba
- ^ „Ivo Andrić u Zenici 1915-17 g.”. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2017. Приступљено 02. 01. 2017.
- ^ Anthony Knežević, A short history of the Croatian nation . Croatian Catholic Union, Lodge "Croatia", 1987. (p. 130)
- ^ KPD Zenica je bila naš Folsom, naša Yuma i Alcatraz
- ^ „Muzej Alija Izetbegović 1925-2003”. Архивирано из оригинала на датум 20. 10. 2016. Приступљено 2. 1. 2017.
Спољашње везе
The article is a derivative under the
Creative Commons Attribution-ShareAlike License.
A link to the original article can be found here and attribution parties
here.
By using this site, you agree to the Terms of Use.
Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.