Зита од Бурбон-Парме

Иди на навигацију Иди на претрагу
Зита од Бурбон-Парме
Zita02502u.jpg
Датум рођења9. мај 1892.
Место рођењаКамајоре
Датум смрти14. март 1989.(1989-03-14) (96 год.)
Место смртиЦицерс
ДинастијаХабзбург-Лорена, династија Бурбон-Парма
ОтацРоберт I, војвода Парме
МајкаМарија Антонија од Португалије
СупружникКарл I од Аустрије
ПотомствоOtto von Habsburg, Adelheid of Austria, Роберт, надвојвода од Аустрије-Есте, Archduke Felix of Austria, Archduke Carl Ludwig of Austria, Archduke Rudolf of Austria, Charlotte of Austria, Елизабета од Аустрије

Зита од Бурбон-Парме (Камајоре, 9. мај 1892 - Цицерс, 14. март 1989) била је супруга Карла I од Аустрије. Била је кћерка војводе Роберта I од Парме и Марије Антоније од Португалије.

Младост

Зита с оцем, мајком и седамнаестеро својих од својих 23 браће и сестара

Била је трећа кћерка и пето заједничко дете Роберта, последњег владајућег војводе Парме, и португалске принцезе Марије Антоније. Њен отац је из првог брака имао дванаестеро деце (шестеро с менталном ретардацијом), те још дванаестеро из другог брака (у којем је рођена и Зита), а Зита је била његово седамнаесто дете. Име је добила по Зити, италијанској светици из 13. века. Била је одгајана у религиозној римокатоличкој породици, те је размишљала о одласку у манастир, где су као редовнице већ живеле њене три сестре.

Брак

Зита и Карло на дан вјенчања

Свог будућег супруга Карла упознала је преко своје тетке Марије Терезије, која је била удовица Карловог деде. Венчали су се 21. октобра 1911. године. Њен супруг је већ тада био сматран будућим царем и краљем, пошто цар Франц Јозеф није имао живих синова, а деца престолонаследника и надвојводе Франца Фердинанда нису била сматрана подобном да наследе круне због скромног порекла њихове мајке Софије. Када је Франц Фердинанд убијен у Сарајеву 1914. године, Зитин супруг је постао престолонаследник.

Први светски рат је за Зиту лично био тежак, пошто су се њена браћа борила на различитим странама. Када се Италија придружила противницима Аустрије, Зитина популарност је нагло пала. Са супругом је имала пет синова и три кћерке.

Царица и краљица

Дана 21. новембра 1916. године умро је цар Франц Јозеф, па је Зита постала царица и краљица као супруга новога цара и краља. Пар је окруњен за краља и краљицу Угарске 30. децембра исте године. Имала је значајног утицаја на свога супруга.

Зитин брат Сиксто је наговорио Карла да потпише сепаратни мир с Француском, због чега је Карло постао изузетно непопуларан. Карло ће убрзо затим изгубити све своје круне.

Живот у егзилу

До 11. новембра 1918. сви народи Аустро-Угарске су прогласиле своје тежње да се одвоје од Аустро-Угарске. Зитин брат је замолио британског краља Џорџа V да организује бекство цара, царице и њихове деце из Беча у Швајцарску, што је Џорџ V и урадио; убиство његових рођака, руског цара Николаја II, царице Александре и њихово петеро деце био је довољан разлог за забринутост за сигурност аустријске царске породице.

Карло је био охрабрен од стране мађарских националиста, па се два пута током 1921. безуспешно покушао вратити на престо Мађарске. Мађарска је остала краљевина, али без краља. Покушаји да се врати на престо барем Мађарске нису му успели због разних фактора, укључујући изостанак подршке од стране регента Миклоша Хортија.

Зита и Карло су 1921. године протерани на португалско острво Мадеира. Њихова деца су остала код Зитине тетке (маћехе Карловог оца) Марије Терезије, а касније су се придружили родитељима. Године 1922. осам месеци трудна царица Зита је остала удовица.

Удовиштво

Гроб царице и краљице Зите

Зита је с дјецом након мужеве смрти живјела у Шпанији код краља Алфонса XIII, а касније су се преселили у Белгију. Из Белгије су побегли када ју је Немачка окупирала током Другог светског рата.

Породица се на крају скрасила у Квебеку који је био пожељан јер се ту говори француски језик који је царска породица познавала. Како су остали без свих примања из Европе, царска породица је пала у сиромаштво. За време Првог светског рата Зита је била царица и краљица, а за време Другог светског рата спремала је ручак од листова маслачка уместо спанаћа.[1]

Зита се у Европу вратила 1952. године, и то у Луксембург, како би се бринула за своју стару мајку. Након што је аустријска влада 1982. године попустила у спречавању Хабзбурзима да улазе у Аустрију, бивша царица се након шест деценију вратила у Аустрију. Кроз следећих неколико година бивша царица се чак појављивала на аустријској телевизији, гдје је изнела мишљење да син цара Франца Јозефаа, престолонаследник Рудолф, и његова љубавница, Марија Вечера, нису починили самоубиство, већ да су навероватније убијени.[1]

Умрла је у Цицерсу, у Швајцарској, у 96. години живота. Сахрањена је у Царској крипти у Бечу заједно с осталим Хабзбурзима.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Louis I of Etruria
 
 
 
 
 
 
 
8. Карло II, војвода од Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. María Luisa of Spain
 
 
 
 
 
 
 
4. Карло III, војвода од Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Виторио Емануеле I
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Тереза од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Марија Тереза од Аустрије-Есте
 
 
 
 
 
 
 
2. Роберт I, војвода Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Шарл X
 
 
 
 
 
 
 
10. Charles Ferdinand, Duke of Berry
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Тереза Савојска
 
 
 
 
 
 
 
5. Louise Marie Thérèse of Artois
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Франц I од Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Каролина од Напуља и Сицилије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Maria Clementina of Austria
 
 
 
 
 
 
 
1. Зита од Бурбон-Парме
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Педро III од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
12. Жоао VI од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
6. Мигел I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Карлос IV од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
13. Карлота Хоакина од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Лујза од Парме
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Антонија од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Charles Thomas, Prince of Löwenstein-Wertheim-Rosenberg
 
 
 
 
 
 
 
14. Constantine, Hereditary Prince of Löwenstein-Wertheim-Rosenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Sophie Luise of Windisch-Graetz
 
 
 
 
 
 
 
7. Adelaide of Löwenstein-Wertheim-Rosenberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Charles Louis, Prince of Hohenlohe-Langenburg
 
 
 
 
 
 
 
15. Agnes of Hohenlohe-Langenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Amalie Henriette of Solms-Baruth
 
 
 
 
 
 

Референце

Литература

  • Brook-Shepherd, Gordon (1991). The Last Empress - The Life and Times of Zita of Austria-Hungary 1893-1989. 

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.