Илија (пророк)

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Свети Илија са учеником.

Илија или Елаја (хебр. אליהו [Eliyahu])[1][2][3] је био израелски пророк из 9. века п. н. е. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Животопис

Био је родом из Ароноба из града Тесвита.[4] По предању, када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.

Тадашњи цар Ахав, под утицајем своје жене Језавеље, беше напустио веру Мојсијеву и почео да слави туђе богове.[5] Пророк Илија супротставио се цару пребацивши му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова. Чинио је чуда кроз која је Бог показивао Израиљцима своју праведност. Због неправди коју је цар чинио народу и грамзивости Илија му је прорекао да ће њему и његовој жени пси лизати крв после смрти, што се и обистинило.

„Пророк Илија ишао је по Ханану у пратњи свог ученика Јелисија. Кад стигоше у Јерихон, на очи педесет других пророка, удари плаштом по Јордану и вода се раздвоји на две стране. Кад пређоше на другу обалу, подиже се грдан вихор, огњена кола са огњеним коњима раставише их и у вихору однесоше Илију на небо“. Свети Илија, према томе, није умро већ је жив отишао на небо.

Пророци

Пророци нису имали ничег заједничког са врачима. Они нису живели од прорицања будућности и врачања. То су били мудраци, народни учитељи, како би данас рекли — друштвени и политички радници. Они су стварали и проповедали више религиозне концепције засноване на личној моралној одговорности човека пред Богом. Пророци су истицали етичке вредности религије, у којој нису важни ритуал и церемонија, а чија суштина је у томе да људи буду у души праведни и богобојни. Својим радом пророци су утрли пут настанку хришћанства.

Свети Илија код Срба

Свети Илија као Перун Громовник.

Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. По народној традицији, Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се он вози по небу и облацима. На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо, или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зреца на брду Камил или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Међутим након пропасти Краљевине Југославије и доласка комуниста на власт слава је престала да се поштује. Године 1992. свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца[6].

Дан Светог пророка Илије се обележава 20. јула по јулијанском календару, а 2. августа по грегоријанском календару.[7]

Види још

Референце

  1. ^ Coogan, Michael David (2006). The Old Testament: A Historical and Literary Introduction to the Hebrew Scriptures. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 304. ISBN 9780195139105. 
  2. ^ Sperling, S. David (2007). „Elijah”. Ур.: Skolnik, Fred. Encyclopaedia Judaica. 6 (2 изд.). Thomson Gale. стр. 331. ISBN 978-0-02-865934-3. 
  3. ^ Barton, John; Muddiman, John (2007). The Oxford Bible Commentary. Oxford, England: Oxford University Press. стр. 246. ISBN 9780199277186.  entry "Elijah"
  4. ^ „Свети пророк Илија”. СПЦ. Приступљено 5. 2. 2020. 
  5. ^ „Св. пророк Илија”. Православна црква. Приступљено 5. 2. 2020. 
  6. ^ РТС: Данас је Свети Илија (02.08.2011.), Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ „Свето пророк Илија”. Црквени календар. Приступљено 5. 2. 2020. 

Литература

  • Enoch. All the books of Enoch (Enoch 1, Enoch 2, Enoch 3). 
  • Elijah: Prophet of Carmel, by Jane Ackerman, ICS Publications, 2003. ISBN 0-935216-30-8
  • HadžiMuhamedović, S. Waiting for Elijah: Time and Encounter in a Bosnian Landscape. New York and Oxford: Berghahn Books. ISBN 978-1-78533-856-4
  • Miller, J. M. and J. H. Hayes. A History of Ancient Israel and Judah. Louisville, KY: Westminster John Knox Press, 2004. ISBN 0-664-22358-3
  • Bialik, H. N. and Y. H Ravnitzky. eds. The Book of Legends: Sefer Ha-Aggadah. New York: Schocken Books, 1992. ISBN 0-8052-4113-2
  • Ginzberg, Lewis. Legends of the Bible. Philadelphia: Jewish Publication Society of America, 1956.
  • Schwartz, Howard. Tree of Souls: The Mythology of Judaism. Oxford: Oxford University Press, 2004. ISBN 0-19-508679-1
  • Wolfson, Ron and Joel L. Grishaver. Passover: The Family Guide to Spiritual Celebration. Woodstock, VT: Jewish Lights Publishing, 2003. ISBN 1-58023-174-8
  • Aronin, Ben and Shay Rieger. The Secret of the Sabbath Fish. Philadelphia: Jewish Publication Society of America, 1978. ISBN 0-8276-0110-7
  • Goldin, Barbara. Journeys with Elijah: Eight Tales of the Prophet. New York: Harcourt Brace, 1999. ISBN 0-15-200445-9
  • Jaffe, Nina. The Mysterious Visitor: Stories of the Prophet Elijah. New York: Scholastic Press, 1997. ISBN 0-590-48422-2
  • Jaffe, Nina. The Way Meat Loves Salt: A Cinderella Tale from the Jewish Tradition. New York: Holt Publishing, 1998. ISBN 0-8050-4384-5
  • Silverman, Erica. Gittel's Hands. Mahwah, NJ: BridgeWater Books, 1996. ISBN 0-8167-3798-3
  • Sydelle, Pearl. Elijah's Tears: Stories for the Jewish Holidays. New York: Holt Publishing, 1996. ISBN 0-8050-4627-5
  • Thaler, Mike. Elijah, Prophet Sharing: and Other Bible Stories to Tickle Your Soul. Colorado Springs, CO: Faith Kids Publishing, 2000. ISBN 0-7814-3512-9
  • Scheck, Joann. The Water That Caught On Fire. St. Louis, Missouri: Concordia Publishing House: ARCH Books, 1969. (59-1159)
  • Mission of Elijah: 37:123–126, 37:127–128
  • Praise for Elijah: 6:85, 37:129–132

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.