Исламска декларација

Иди на навигацију Иди на претрагу
Исламска декларација
Islamska deklaracija.jpg
Исламска декларација
Настанак и садржај
АуторАлија Изетбеговић
Језиксрпскохрватски
Издавање
Датум
издавања

1970.
Тип медијатврд повез
Превод
Датум
издавања

1990.

Исламска декларација, је назив књиге коју је објавио Алија Изетбеговић 1970. године, а поновно објављена 1990. године у Сарајеву. Књига представља виђење Алије Изетбеговиће ислама и модернизације. Поднаслов књиге је „Један програм исламизације муслимана и муслиманских народа“.

Изетбеговић је идеолог панисламизму, који је приступио организацији „Млади муслимани“ између 1941. и 1947. године, пре него што га комунистички режим није илегизовао. Ова књига је касније коришћена против њега и других панисламиста на суђењу 1983. године, кода је осуђен на 13 година затворске казне за „напад на социјализам“, и „жељу да се гради Исламска држава у Босни“. Казна је касније редукована, а Изетбеговић је 1988. године пуштен на слободу.

Књига је преведена на арапски и у Кувајту је продана у 100.000 примерака.

Нема модернизације без корена у Курану

Исламска декларација даје општа гледишта на односе ислама и политике, покушавајући да мири западни тип напредка исламске традиције, и у којој је исламска Босна и Херцеговина не помиње. Главна идеја је да Куран дозвољава модернизацију, али постоје ограничења. За Изетбеговића је пример Турске и Кемала Ататурка негативан јер се губе исламски корени, заустављајући економску стагнацију, а Јапан позитиван јер је култура компатибилна са модернизацијом и економског раста.[1]

Исламски поредак, друштво и систем

Основне идеје књиге своде се на то да су модерна друштва, настала у западној Европи, на основама хришћанске вере и културе и да такве не одговарају људима исламске вере. Међутим, за разлику од савремених друштава и система, насталих најпре у западној Европи, где је јасно извршена секуларизација између државних и верских институција, књига „Исламска декларација“ не види могућност да се створи друштво, у коме преовладавају људи муслиманске вере, а да може функционисати са дистинкцијом између државних и верских институција. Тако да, као супротност једном модерном поретку једне државе, у књизи се дефинише „исламски поредак“; као супротност данашњим друштвима дефинише се „исламско друштво“ а државном систему „исламски систем“.

Исламски поредак је дефинисан као „јединство вјере и закона, одгоја и силе, идеала и интереса, духовне заједнице и државе, добровољности и присиле“.

Ослонци исламског поредка је исламска власт и исламско друштво. „Исламско друштво без исламске власти је недовршено и немоћно; исламска власт без исламског друштва је утопија или насиље." При чему је ислам више од религије, он је „интегрални начин живота“.

Муслиманско друштво је дефинисано као „заједница састављена од муслимана“.

А за дефинисање исламског система каже: „Ниједан систем није нити исламски нити неисламски. Он је само по људима који га чине."

Однос између „исламске вере“ и „неисламских институција": „Нема мира ни коегзистенције између исламске вјере и неисламских институција."

Пут до исламског поредка води преко исламског препорода: „исламски препород не може започети без вјерске, али се не може успјешно наставити идовршити без политичке револузије."

Панисламизам

За разлику од данашњих друштава насталих на идејама једне нације и национализмом као продуктом који ствара националну државу, исламско друштво не могу да стварају идеје нације и национализма. Исламски одговор на национализам је панисламизам.

Национализам је антиисламски покрет: „У муслиманско свијету без ислама нема ни патриотизма“.

По Изетбеговићу ислам је идеологија муслиманске заједнице, а панисламизам њена политика: „Ислам садржи принцип умета, тј. тежњу за уједињењем свих муслимана у јединствену заједницу -вјерску, културну и политичку“.

Циљ муслимана и муслиманских заједница треба да буде „панисламизам“ тј. наднационална заједница која окупља муслиманске заједнице.

Однос према „Исламској декларацији“

Настанак овакве књиге и избор његовог писца за главног представника једног народа у мултинационалној држави као што је Босна и Херцеговина изазвале су страхове немуслимана у БиХ који су на Исламску декларацију гледали као на јасан политички програм који жели да створи исламска земљу.

Према генералу Манојловићу:[2]

Референце

  1. ^ Pinson, Banac & Mottahedeh 1996, стр. 147–148.
  2. ^ „&nbsp[[Категорија:Ботовски наслови]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 1. 2009. Приступљено 28. 3. 2010.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.