Карл Барт

Иди на навигацију Иди на претрагу
Карл Барт
Bundesarchiv Bild 194-1283-23A, Wuppertal, Evangelische Gesellschaft, Jahrestagung.jpg
Карл Барт
Датум рођења(1886-05-10)10. мај 1886.
Место рођењаБазел
Швајцарска
Датум смрти10. децембар 1968.(1968-12-10) (82 год.)
Место смртиБазел
Швајцарска
Пољематематика
За друга значења, погледајте Барт.

Карл Барт (нем. Karl Barth; Базел, 10. мај 1886Базел, 10. децембар 1968) био је швајцарски математичар и протестантски теолог.

Младост и школовање

Отац му је био професор Новог завета на теолошком факултету у Берну. После студија у Берну, Берлину, Тибингену и Марбургу ступио је на свештеничку дужност у Женеви (1909—1911) где је провео наредних десет година.

Наука

Карл Бат је сарађивао са Фредриком Тејлором и веома добро упознао основе његове филозофије научног управљања. Нешто касније је увео систем научног управљања у Franklin Motor Car Company (1908—1912). Ефекти су били изненађујући – подигао је производњу за више од десет пута. Барт је предавао научно управљање на универзитетима у Чикагу и на Харварду у периоду од 19111922. године. Звали су га „ортодоксни представник научног управљања“, пошто је био уско оријентисан само на неке, пре свега математичке аспекте менаџмента.

Каријера и доба рата

Суочен са ратним збивањима од 19141918. г. приступио је радикалном преиспитивању теолошких начела и изложио их у делу Der Romerbrief (1919). По доласку Хитлера на власт и почетка Црквене борбе (1933), Б. је “залутао” у конфесионалну Цркву. Био је један од састављача Бременске деклације из 1934. г. по питању конфесионалне Цркве. Напао је нацизам иако је исповедање вере било слободно - човек није могао да остане незаинтересован у таквим околностима. Одбивши да положи заклетву о верности пред Хитлером, остао је без своје функције после чега је напустио Немачку, а 1935. постао је професор теологије у Базелу. 1939. Одузета му је докторска титула у Минстеру .

Учење

Његово интересовање највише су заокупљале теме о односу модерне филозофије религије према науци, култури, уметности, као и њеним симпатијама према мистицизму. Због тога је мислио да је потребно филозофију религије и саму религију вратити на постулате Реформације. Требало је вратити се на учење библијских пророка, чији су највернији интерпретатори били теолози Реформације, по Б, мишљењу. На њега су утицали Кјеркегор, Достојевски, Овербек. Од Пада па наовамо, по Бартовом мишљењу, читав човеков живот је грешан, његови интелектуални, морални и емоционални капацитети искварени, тако да у таквом друштву филозофски системи као што су Шлајермахеров или Хегелов нису применљиви. Оставио је велики утицај на британску теологију 30-их година. Неки га сматрају највећим протестантским теологом XX в.

Дела

Најзначајнија дела су му : Das Wort Gottes und die Theologie, Die Theologie und die Kirche, Credo…

Литература о К. Барту

  • R.B. Ho le, The Teaching of Karl Barth, 1930; J. MacConnachie, The Significanse of Karl Barth, 1931.

Види још

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.