Квартар

Иди на навигацију Иди на претрагу
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум


Квартар је најмлађи геолошки период кенозоишке ере на геолошкој временској скали према дефиницији Међународне комисије за стратиграфију (ICS).[1] Овај период је почео завршетком епохе плиоцена, односно завршетком неогена (периоде) пре 2,588 ± 0,005 милиона година и траје и дан данас.[1] У оквиру квартара издвојене су две геолошке епохе: плеистоцен, од 2,588 милиона година до пре 11,7 хиљада година и холоцен од пре 11,7 година, при чему холоцен траје и дан данас.[1]

Назив квартар (у значењу - четврти) први је употребио 1829. године Деноаје, истражујући седименте у басену реке Сене у Француској, а 1839. Лејл уводи назив плеистоцен. Немачки научници су користили термине дилувијум и алувијум. 1922. П. Павлов уводи термин антропоген. Неформални термин „касни квартар” се односи на задњих 0,5–1,0 милиона година.[2]

Квартарни период се типично дефинише цикличним растом и распадањем континенталних ледених плоча повезаних са Миланковићевим циклусима и пратећим климатским и еколошким променама које су се догодиле.[3][4]

Појава човека

Ово је време када се појављују преци данашњих људи. (Сматра се да се током терцијара, пре око 50 милиона година појавио адапис, 40-35 милиона - некролемур, 35-30 милиона - бранисела, а аустралопитеци се појављују у доба Плиоцена)

Датовање

Постоји неколико метода датовања квартара:

Поређење геолошке епохе, периода и фосилних налаза

милиони година геолошка епоха периода фосили
3,000 милиона година АРХАЈСКА ЕРА ЕОЗОИК непоуздани тргови живота пред крај периода
600 милиона година ПАЛЕОЗОЈСКА (примарна) ЕРА
  • прве водене животиње, нема кичмењака
  • живот још у води,
  • први водени кичмењаци
  • први остаци сувоземаца
  • појава првих гмизаваца
200 милиона година МЕЗОЗОИК (секундарна ера)
  • царство првих гмизаваца, појава првих птица
  • непоуздани трагови првих сисара, водоземци се повлаче
70 милиона година ТЕРЦИЈАР (КЕНОЗОИК)
  • 50. милиона година - адапис
  • 40-35 милиона год. - некролемур
  • 35-30 милиона год - бранисела,
1,87 милиона година ТЕРЦИЈАР
0,01 милиона година КВАРТАР

Живот током квартара

Квартарна флора

Глацијална (бореална) флора - мочварна вегетација тундре, на узвишењима, жбунасте цветнице на челу са "бореалном ружом“ (лат. Dryas octopetala), поларном врбом (лат. Salix polaris) и брезом (лат. Betula nana). Јужно од тундри су маховинасте и травнате степе, а још јужније - појас шума. Топли терцијарни реликти после леденог доба очували су се на југу Кавказа: лат. Rhododendron laponicum расте у тропској Сијера Невади и североисточној црноморској области, у закавказју. У Алпима и у средњој Европи задржао се до око пре 100.000 година.

Квартарна фауна

Мали је број морских мекушаца који је узумро у квартару. Неке врсте промениле су географско распростирање, на пр. лат. Corbicula fluminalis, крајем средњег плеистоцена (пре око 128.000 год), повукла се из Европе Дунавом до Каспијског басена.

Сисари:

Представници хладне климе:

Пећински сисари:

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Cohen, K.M.; Finney, S.C.; Gibbard, P.L.; Fan, J.-X. „International Chronostratigraphic Chart 2013” (PDF). stratigraphy.org. ICS. Приступљено 15. 6. 2014. 
  2. ^ Earthquake Glossary - Late Quaternary U.S. Geological Survey
  3. ^ Denton, G.H.; Anderson, R.F.; Toggweiler, J.R.; Edwards, R.L.; Schaefer, J.M.; Putnam, A.E. (2010). „The Last Glacial Termination”. Science. 328 (5986): 1652—1656. CiteSeerX 10.1.1.1018.5454Слободан приступ. PMID 20576882. doi:10.1126/science.1184119. 
  4. ^ Lowe, J.J.; Walker, M.J.C. (1997). Reconstructing Quaternary Environments. Routledge. ISBN 978-0582101661. 

Спољашње везе

Ера:
Кенозоик
Периоде:
Палеоген
Неоген
Квартар
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.