Кворум

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Гласачки талон против Темистоклеа; кворум од 6.000 био је потребан за остракизам под атинском демократијом, према Плутарху; сличан кворум био је потребан у сљедећем вијеку за одобрења држављанства[1]

Кворум представља најмањи број чланова једне организације чије је присуство на сједници потребно за правоснажно доношење одлука.

Конституисање кворума

Број чланова тијела потребних да кворум буде конституисан зависи од природе тог тијела и јасно и прецизно је дефинисан у актима тог тијела (на примјер: устав, пословник, статут итд.). Кворум, такође, може бити прописан законом.

Кворум је најчешће дефинисан као већина чланова датог тијела — и то, или проста већина (50% гласова + 1 глас) или као двотрећинска већина (⅔ гласова). Ово не мора увијек овако да буде. Могуће је да организација или тијело у својим актима дефинише и кворум који је мањи или већи од наведеног.

Кворум у институцијама власти Босне и Херцеговине

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ

Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине броји 42 представника/заступника. Кворум у овом тијелу дефинисан је као проста већина, што износи 50% + 1 глас, тј. 22 од 42 представника.

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ

Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине броји по пет чланова из реда све три конститутивна народа у Босни и Херцеговини, тј. укупно 15 чланова. Кворум у Дому народа дефинисан је као двотрећинска већина, при чему она важи за сваки од три конститутивна народа, тј. по три члана из реда сваког од три конститутивна народа.

Референце

  1. ^ Sinclair, R. K. (1988). Democracy and Participation in Athens. Cambridge University Press. стр. 114—9. ISBN 0521423899. 
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.