Међународна свемирска станица

Иди на навигацију Иди на претрагу

Међународна свемирска станица
Поглед на Међународну свемирску станицу из орбитера Атлантис, 23. маја 2010. године, на крају мисије СТС-132.
Статистика станице
COSPAR ID1998-067A
Позивни сигналАлфа, Станица
ПосадаПуна посада – 6
(од 2018. биће 7)
Тренутна посада – 6
(Експедиција 48)
Лансиранапрви модул 1998. године
Лансирна рампаБајконур 1/5 и 81/23
СЦ Кенеди ЛК-39
Масаприближно 450.000 kg
Дужина72,8 m
Ширина108,5 m
Висинаоко 20 m
Преусризована запремина916
Атмосферски притисак101,3 kPa (1 atm)
Перигеј409 km[1]
Апогеј416 km [1]
Инклинација51,65 степени[1]
Просечна брзина7,66 km/s (27.600 km/h)[1]
Орбитални период92,69 минута[1]
Епоха25. јануар 2015.[1]
Дана у орбити7579
(21. август)
Дана са посадом6866
(21. август)
Број орбита92.579[1]
Опадање висине2 km/месечно
Статистика од 9. марта 2011.
(осим ако није другачије наведено)
Референце: [1][2][3][4][5][6]
Конфигурација
The components of the ISS in an exploded diagram, with modules on-orbit highlighted in orange, and those still awaiting launch in blue or pink
Модули МСС од јуна 2017. године.

Међународна свемирска станица — МСС (енгл. International Space Station — ISS; рус. Междунаро́дная косми́ческая ста́нция — МКС) је заједнички пројекат изградње орбиталне свемирске станице шест свемирских агенција из САД, Русије, Јапана, Канаде, Бразила и Европске Уније.

Одговорне агенције су:

Изградња међународне свемирске станице почела је 1998. године лансирањем у орбиту руског модула Зарја. Од 2. новембра 2000. године, на Међународној свемирској станици се непрекидно налази посада од три члана, а планирано је да се од 2009. године стална посада прошири на шест чланова.

По завршетку изградње 2011. године Међународна свемирска станица ће имати димензије од 110 × 90 × 30 метара, а планирано је да буде коришћена барем до 2024. године.

Свемирска станица се налази у орбити око Земље на висини од 360 km (220 миља), тип орбите који се уобичајено назива ниска орбита. Стварна висина се мења по неколико километара пошто отпор атмосфере снижава орбиту а повремено се врши корекција (подизање) орбите. Станица дневно губи од 65 до 100 метара у висини. Трајање једне орбите (орбитални период) је око 92 минута. Станица је до сада направила преко 37500 орбита.

Позивни радио знак

Руски: RS0ISS Амерички: NA1SS Идентификација пакет-радио дигипитера: ARISS

Занимљивост

НАСА је на својој службеној страници објавила фотографију Београда из Земљине орбите коју је направила 34. посада на Међународној свемирској станици, 5. марта 2013. године. Београд је фотографисан са дигиталном камером Никон D2Xs.[7]

Види још

Литература

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Peat, Chris (25. 1. 2015). „ISS - Orbit”. Heavens-Above. Приступљено 25. 1. 2015. 
  2. ^ NASA (9. 3. 2011). „The ISS to Date”. NASA. Приступљено 21. 3. 2011. 
  3. ^ NASA (18. 2. 2010). „On-Orbit Elements” (PDF). NASA. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 10. 2009. Приступљено 19. 6. 2010. 
  4. ^ „STS-132 Press Kit” (PDF). NASA. 7. 5. 2010. Приступљено 19. 6. 2010. 
  5. ^ „STS-133 FD 04 Execute Package” (PDF). NASA. 27. 2. 2011. Приступљено 27. 2. 2011. 
  6. ^ „NASA — Facts and Figures — International Space Station”. NASA. 3. 11. 2014. Приступљено 5. 12. 2014. 
  7. ^ Images Of The Day, NASA.

Спољашње везе

Презентације Међународне свемирске станице на сајтовима националних свемирских агенција
Други извори
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.