Миливоје Ђилас Мињо

Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛИВОЈЕ ЂИЛАС
Миливоје Ђилас.jpg
Миливоје Ђилас
Датум рођења(1914{{month}}{{{day}}})1914.
Место рођењаПодбишће, код Мојковца
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти5. март 1942.(1942-03-05) (27/28 год.)
Место смртиЈајинци, код Београда
Србија Србија
Професијастудент агрономије
Члан КПЈ одод 1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Миливоје Ђилас Мињо (Подбишће, код Мојковца, 1914Јајинци, код Београда, 5. март 1942), студент агрономије и учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија

Рођен је 1914. године у Подбишћу, код Мојковца у тадашњој Краљевини Црној Гори. Потиче из официрске породице, његов отац Никола био је официр Црногорске војске, а двојица његове старије браће били су — Алекса и Милован Ђилас.[1]

Студирао је агрономију на Пољопривредно-шумарском факултету у Земуну. Преко старије браће, прикључио се омладинском револуционарном покрету. Током студија, припадао је студентском револуционарном покрету на Београдском универзитету. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1936. године.[1]

У току Народноослободилачког рата налазио се најпре на дужности члана Среског комитета КПЈ за Таково, а потом је био политички комесар Таковског батаљона у Чачанском партизанском одреду. Током устанка у Србији, 1941. године, био је рањен. Заробљен је од четника у околини Ужица и потом предат Немцима[тражи се извор].

После мучења у Специјалној полицији у Београду, одведен је у Бањички логор, где након неколико недеља откривен његов прави идентитет (скривао га је под именом Петар Јовановић), па даље ислеђивање над њим преузео управник логора Светозар Вујковић. После вишедневних тортура, стрељан је 5. марта 1942. године на стратишту у Јајинцима.[2][3][4]

Због херојског држања током истраге, председник Савеза бораца Александар Ранковић га је након рата предложио за народног хероја, али је то спречио његов брат Милован зато што су већ два брата Ђилас била проглашена за народне хероје, па је сматрао да би било незгодно прогласити и трећег. Књижевник Михаило Лалић, који је био његов најбољи пријатељ, сматрао је да је он био већи херој него његова браћа. У роману Раскид Лалић свог пријатеља представља као идеалног јунака под именом Мињо Биљурић.[3]

Поред Миливоја, у току рата страдали су његов брат Алекса, сестра Добрана и отац Никола. Најстарији брат Алекса (1906—1941), који је проглашен за народног хероја погинуо је у борби са четницима новембра 1941. године код Слијепач Моста. Сестра Добрана (1921—1942) погинула је у борби са четницима и Бугарима на југу Србије, док је отац Никола (1871—1943), убијен од стране балиста у Србици, код Косовске Митровице.[5][1][6]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Лалић 2011, стр. 27—34.
  2. ^ Чачански одред 1982.
  3. 3,0 3,1 Михаило Лалић, Сам собом
  4. ^ Беоговић 1989, стр. 186.
  5. ^ Споменица 2000, стр. 197—198.
  6. ^ Милован Ђилас, Разговори са Стаљином

Литература

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.