Милорад Додик

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Милорад Додик
Milorad Dodik 2016-mc.rs.jpg
Додик (2016)
Биографија
Датум рођења(1959-03-12)12. март 1959.(61 год.)
Мјесто рођењаБања Лука
 ФНР Југославија
Држављанство БиХ (такође Република Српска РС)
 Србија[1]
Религијаправославни хришћанин
СупружникСњежана Додик
Дјеца2
Професијаполитиколог
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија
Савез независних социјалдемократа (1996—)
Нестраначки политичар
(1991—1996)
Савез реформских снага Југославије
(1990—1991)
Савез комуниста Југославије
(до 1990)
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. новембра 2018.
ИзбориИзбори 2018.
ПретходникМладен Иванић
15. новембра 2010. — 19. новембар 2018.
ПретходникРајко Кузмановић
НасљедникЖељка Цвијановић
28. новембар 2006 — 15. новембар 2010.
ПретходникПеро Букејловић
НасљедникАнтон Касиповић (в. д.)
18. јануар 1998 — 12. јануар 2001.
ПретходникГојко Кличковић
НасљедникМладен Иванић

Coat of arms of Bosnia and Herzegovina.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Босне и Херцеговине

Милорад Додик (Бања Лука, 12. март 1959) босанскохерцеговачки је и српски политичар, српски члан Предсједништва Босне и Херцеговине, предсједник Савеза независних социјалдемократа (СНСД) и политиколог. Бивши је предсједник Републике Српске и предсједник Владе Републике Српске.

Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду. Почасни је предсједник КК Партизан. Добитник је више признања и одликовања, као што је награда Фонда јединства православних народа из руку руског патријарха, Свети крст чувара Христовог гроба из руку јерусалимског патријарха, Ордена Светог Саве првог реда који додјељује Српска православна црква, Ордена Немањића, Ордена Републике Српске на ленти.[2]

Дјетињство и образовање

Милорад Додик је рођен 12. марта 1959. године у Бањој Луци, као син Богољуба и Мире Додик. Живио је у Лакташима, гдје је похађао основну школу. Године 1978, завршио је Пољопривредну средњу школу у Бањој Луци; послије овога се уписао на ФПН Универзитета у Београду, на којем је дипломирао 1983. године.[3]

Политичка каријера

Од 1986. до 1990. био је предсједник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. Године 1990. на првим вишестраначким изборима у СР Босни и Херцеговини изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага. Током рата у БиХ, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то вријеме, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су чланови били опозиција Српске демократске странке — која је имала већинску власт у Народној скупштини Републике Српске.

Године 1996, послије Дејтонског споразума, из клуба је произашла Странка независних социјалдемократа и Додик је постао њен први предсједник. Странка се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом како би се оформио Савез независних социјалдемократа, чији је Додик и данас предсједник.

Премијерски мандати

Милорад Додик је обављао функцију предсједника Владе Републике Српске у три мандата.

Предсједнички мандати

Милорад Додик је побиједио на изборима за предсједника Републике Српске 2010. са добијених 51% гласова. Дана 15. новембра 2010. године званично је ступио на дужност предсједника Републике Српске, положивши заклетву пред Народном скупштином Републике Српске. Вјерски обред инаугурације је обављен 15. новембра 2010. године у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци. Приликом обреда инаугурације, предсједник РС Милорад Додик је положио заклетву.

На изборима одржаним 12. октобра 2014. са добијених 45,39% гласова по други пут је побиједио Огњена Тадића који је добио подршку 44,28% гласова, и мандат му се продужио до 2018. године.[5]

Највећа изборна побједа (2018)

На Општим изборима у БиХ 2018. због уставног ограничења могућности три узастопна мандата на мјесту предсједника Републике Српске, по први пут се кандидовао, и однио најубједљивију побједу за мјесто српског члана Предсједништва БиХ, са остварених 368.210 гласова; то је уједно, не рачунајући прве послијератне изборе, и највећи појединачни број гласова за позицију у Предсједништву БиХ од свих дотадашњих чланова и из свих народа.[6]

Ангажман у спорту

У млађим данима се бави активно кошарком играјући у КК Поткозарје, а касније и у КК Полет. Милорад Додик је више од десет година био предсједник КК „Игокеа“ Александровац чији је један од оснивача, а КК „Партизан“ Београд му је додијелио титулу почасног предсједника клуба.[7] Неријетко га се може видјети на спортским манифестацијама у Србији[8] и Републици Српској а у функцији предсједника РС иницирао је и неколико пројеката сарадње између различитих гранских спортских савеза Србије и Републике Српске.[9] Иако је много пута са различитих позиција власти у Републици Српској помагао новчаним донацијама клубове из спортске породице Борац, у јуну 2019. по први пут се из просторија фудбалског клуба Борац обратио медијима и јавно стао иза пројекта „Европски Борац”, најављујући у периоду од шест мјесеци чишћење свих вишедеценијских дуговања која су оптерећивала овај клуб, и стварање клуба способног да се поново бори за трофеје и игра европска такмичења. [10] Исте године, на крају полусезоне предсједник Борца Вицо Зељковић констатовао је да је очишћено 90% дуга, а Борац је годину завршио на диоби другог мјеста у Премијер лиги БиХ. [11]

Приватни живот

Ожењен је Сњежаном с којом има двоје дјеце, сина и ћерку.[3]

Признања

Милорад Додик и Владимир Путин (2018)
  • Поводом освештења Саборног храма Христа Спаситеља у Бањој Луци 29. маја 2009. године, као једном од кумова храма, тада предсједнику Владе Републике Српске, Милораду Додику је додијељен Орден Светог Саве првог реда, највише одликовање Српске православне цркве.[12]
  • Одлуком Националног савјета безбједности Русије је 6. новембра 2011. одликован је „Орденом Првог степена за заслуге пред отаџбином и козаштвом“.[13]
  • Указом предсједника Руске Федерације Дмитрија Медведева од 22. новембра 2011, одликован је „Орденом дружбе“ за развој сарадње између Руске Федерације и Босне и Херцеговине.[14] Орден му је уручен 9. јануара 2012, на Дан и Крсну славу Републике Српске.[15]
  • Споменица Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ на којој пише: „У знак поштовања и захвалности за залагање и допринос његовању просвјете, културе и духовности српске“; Билећа, 28. јуни 2012.
  • Одликовање Фонда јединства православних народа, за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву; 11. март 2014.

Патријарх московски и све Русије Кирил уручио је предсједнику Републике Српске Милораду Додику награду међународног Фонда јединства православних народа за 2013. годину, а које се додјељује у координацији Руске православне цркве и Кабинета предсједника Руске Федерације, ради одавања признања за истакнуту дјелатност на јачању јединства православних народа и унапређење и јачање хришћанских вриједности у друштву.[2]

  • Орден Светог владике Николаја који додјељује Епархија ваљевска добио је 3. маја 2015. године.[16]
  • Орден Светог Симеона Мироточивог Српске православне цркве добио је 8. октобра 2019.[17][18][19]

Контроверзе

Додик (2007)

Град Сарајево је 6. октобра 2009. поднио Тужилаштву БиХ, сарајевском и тузланском кантоналном тужилаштву, те Окружном суду у Бијељини — кривичну тужбу против Додика због „злоупотребе положаја, или овлашћења, изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора или нетрпељивости и насилничког понашања“, зато што је 11. септембра на јавном скупу у Бијељини — према наводима тужбе — „порицао доказане ратне злочине“ на Маркалама и на Капији у Тузли, и проглашавао невиним генерала Ненада Ђукића, коме се суди пред Судом БиХ.[20]

Појавио се у својству свједока одбране на суђењу бившем предсједнику РС Радовану Караџићу, са којим током рата није дијелио страначку идеологију, јер је Додик за то вријеме представљао опозицију у Републици Српској.[21]

Додик је више пута вербално нападао новинаре различитих медијских кућа,[22][23] а новинарима Алтернативне телевизије је забрањено присуство у изборном штабу СНСД послије избора у октобру исте године.[24][25]

Види још

Референце

  1. ^ еНовости.инфо (17. 6. 2009). „Додик: држављанин Српске, прије свега”. СРНА. Архивирано из оригинала на датум 26. 08. 2014. Приступљено 23. 12. 2010. 
  2. 2,0 2,1 Patrijarh Kiril nagradio Dodika za promociju hrišćanskih vrijednosti — BiH — Nezavisne novine
  3. 3,0 3,1 „Milorad Dodik: Biografija”. CIN. Приступљено 29. 8. 2017. 
  4. ^ Bideleux & Jeffries 2007, стр. 375.
  5. ^ Dodik osvojio 45,39, a Tadić 44,28 posto glasova
  6. ^ ЦИК БиХ, Највећа побједа.
  7. ^ „БИОГРАФИЈА”. Архивирано из оригинала на датум 23. 03. 2016. Приступљено 04. 05. 2016. 
  8. ^ пријеми
  9. ^ пријеми МД
  10. ^ Европски Борац, Додик.
  11. ^ Ослобођење, Очишћен дуг Борца.
  12. ^ „Освештан Храм Христа Спаситеља у Бањалуци”. 
  13. ^ „Председнику Републике Српске орден првог степена”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 11. 2011. Приступљено 7. 11. 2011. 
  14. ^ УКАЗ Президента РФ от 22.11.2011 N 1517 „О НАГРАЖДЕНИИ ОРДЕНОМ ДРУЖБЫ ДОДИКА М." Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2014), Приступљено 13. 4. 2013.
  15. ^ Уручена одликовања поводом Дана Републике (фото), Приступљено 13. 4. 2013.
  16. ^ Додику уручен орден (Б92, 3. мај 2015)
  17. ^ „Орден Светог Саве патријарху Иринеју и Вучићу – Додику Орден Светог Симеона Мироточивог”. Политика. 8. 10. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  18. ^ „Завет Светог Саве: Свечаном академијом у Центру „Сава“ прослављена 800-годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве”. СПЦ. 9. 10. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  19. ^ „Благословено светосавско јединство Српске Православне Цркве, Републике Србије и Републике Српске”. СПЦ. 9. 10. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  20. ^ Кривична пријава против Додика. Радио-телевизија Србије, 6. октобар 2009., Приступљено 6. 10. 2009.
  21. ^ Свједок на суђењу Радовану Караџићу
  22. ^ Б92: „Протест због Додикових увреда“, Приступљено 24. 12. 2010.
  23. ^ Дојче веле: „Суноврат новинарства — пријетња новинару ФТВ“, Приступљено 24. 12. 2010.
  24. ^ Фронтал:„СНСД забранио Алтернативној телевизији присуство у изборном штабу“], Приступљено 24. 12. 2010.
  25. ^ Press Now: „Dodik ontzegt laatste onafhankelijk televisiestation in Republika Srpska toegang tot verkiezingsinformatie“[мртва веза], Приступљено 24. 12. 2010.

Литература

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.