Млетачка Далмација

Иди на навигацију Иди на претрагу
Далмација

Republic of Venice 1796.png
Подручје Млетачке републике, 1796.
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Flag of Most Serene Republic of Venice.svg Млетачка република
Главни град Задар
Друштво
Званични језици италијански, говорни језици: хрватски, српски
Религија Католицизам, Православље
Владавина
Облик владавине покрајина
Титула владара Провидур
Оснивање 1409.
Престанак 1797.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Краљевина Угарска Хабзбуршка монархија Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Портал:Историја

Млетачка Далмација (лат. Dalmatia Veneta) била је дио Далмације који се налазио под влашћу Млетачке републике, углавно од 16. до 18. вијека.[1] Први посједи су стечени око 1000. године, али Млетачка Далмација је у потпуности консолидована тек 1420. и трајала је до 1797. године када је Млетачка републике нестала послије Наполеонових освајања.

Географија

Млетачка република је имала посједа на Балканском полуострву и источном Средоземљу, као што је Млетачка Албанија у Јадранском мору и Млетачка Јонска острва у западној Грчкој. Посједи у Далмацији су се простирали од Истре до данашњег Црногорском приморја: сва далматинска острва и копнене територије од централног Велебита до сјеверних граница Дубровачке републике. Пожаревачким миром из 1718. године Млетачка је по посљедњи пут увећала своје посједе у Далмацији: направљени су мали помаци, узимајући област Сиња, Имотског и Вргорца у Далматинском залеђу.[2]

Историја

Средњи вијек

Почевши са дуждом Пјетром II Орсеолом, који је Млетачком владао од 991. године, млетачку пажњу према Венету дефинитивно је засијенила јака жеља за контролом Јадранског мора. Унутрашњи сукоби су се стишали, а трговину са Византијским царством појачао је повољан уговор (Златна була) са византијским царем Василијем II. Царски указ млетачки трговци су ослобођени пореза, који су плаћали други странци али и само Византијци. Године 1000. експедиција млетачких бродова у приобалним дијеловима Истре и Далмације обезбједила је млетачку врховну власт у том подручју, а Неретљани, српско племе које се бавило пиратством, трајно је потиснуто. Том приликом дужд Орсеоло се прогласио „дуждом Далмације”, што је означило почетак млетачког колонијалног царства. Он је такође био одговора за успостављање славне церномије „Вјеначање мора”. У том тренутку Млетачка република је имала чврсту контролу над Јадранским морем, ојачани експедицијама Пјетровог сина Отона 1017. године.

Стварање млетачког прекоморског царства почело је са освајањем Далмације и достигло је свој највећи обим на крају Четвртом крсташког рата 1204. године, стицајем три октаве Византијског царства.[3]

Године 1409, током двадесетогишњиг угарског грађанског рата између краља Жигмунда и напуљске династије Анжу коју је предводио Ладислав Напуљски, Ладислав је продао своја „права” на Далмацију Млетачкој републици за суму од 100.000 дуката. Централизованија трговачка република преузела је контролу над градовима 1420. године (изузев Дубровачке републике), који ће остати под млетачком контролом у периоду од 377. године (1420—1797).[4] Најјужнија подручја Далмације (данас дио Црногорског приморја) носила су назив Млетачка Албанија током тог периода.

Млетачко-турски ратови (1499—1540)

Кандијски рат

Морејски рат

Посљедње десетљеће

Демографска историја

Млетачку Далмацију је насељавало аутохтоно романско становништво и словенско становништво (које је у Далмацију стигло послије 640. године). Романско становништво је говорило далматски и венетски језик, али и италијански и латински језик. Словенско становништво је говорило српским језиком.

Далматинско становништво које је било католичке вјероисповјести живјело је у приморским областима и градовима, док је православни становништво већином живјело у залеђу. За словенско становништво које је живјело у руралним заједницима у Далматинском залеђу кориштен је назив Морлаци, углавном су били припадници Српске православне цркве.

Види још

Референце

Литература

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.