Нови вијек

Људска историја
↑ Преисторија
Забележена историја
Стари век
Најранији записи Африка Америке Источна Азија Јужна Азија Југоисточна Азија Западна Азија Медитеран
Средњи век
Африка Америке Океанија Источна Азија Јужна Азија Централна Азија Југоисточна Азија Западна Азија Европа
Нови век
Рани нови век Нови век Види још Савремено/Модерно доба Футурологија
↓ Будућност

Нови вијек је, по историографској категоризацији, период од Пада Цариграда (1453) до краја Првог светског рата (1918). За почетак новог вијека узима се 1453. година (тј. пад Византије) а за крај новог вијека узима се Први свјетски рат (1914—1918).

Основне одлике

Нови вијек почиње открићима у области науке, технике, привреде и упознавања сопствене планете. Нова техничка открића као што су проналазак компаса и дурбина или изградња каравела, нове врсте бродова, омогућила су и убрзала географска открића.

Значајни научници

Наука у Новом вијеку није више под директним утицајем цркве. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник, Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декарт и Франсис Бејкон.

Култура

Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Број писмених људи повећава се захваљујући Јохану Гутенбергу, изумитељу штампарске машине.

Колумбо у Новом свијету. Овим догађајем је почео нови вијек.

Радови везани за чланак Историја Новога века на Викизворнику