Операција Зима ’94
Операција Зима 94 | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део рата у Босни и Херцеговини | |||||||
![]() Операција Зима 94 | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() Република Хрватска ![]() Херцег-Босна |
![]() Република Српска | ||||||
Команданти и вође | |||||||
![]() ![]() |
![]() | ||||||
Јачина | |||||||
7.000[1][2]‒15.000[3] | 3.500[2] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
ХВ: 30 погинулих и 58 рањених[4] | непознато |
Операција Зима 94 је назив војне операције хрватских снага у рату у Босни и Херцеговини. Трајала је од 29. новембра до 24. децембра 1994. године. Током 27 дана борби, хрватске снаге су поразиле 2. крајишки корпус Војске Републике Српске (ВРС) и заузеле доминатне висове на планини Динари и значајна упоришта у источном делу Ливањског поља, освојивши укупно око 200 км².
Увод
Успешан противнапад ВРС у операцији Штит у новембру 1994. године, наговестио је пад града Бихаћа, снажног упоришта Бошњака Цазинске крајине. Хрватско вођство је стога нападом на Ливањско поље и планину Динару желело да ослаби продор ВРС. Тајни циљ хрватског вођства било је стварање повољног упоришта за напад на Книн и Републику Српску Крајину. Хрватска војска, оружана сила Републике Хрватске, према сопственом казивању, илегално је ратовала и боравила у Босни и Херцеговини.[5]
Због изразито стрмог рељефа и оштре зиме, Хрвати су груписали јаке снаге на малом простору. За напад су предвидели до 15.000 бораца[3], док је у самој борби, према неким проценама, учествовало око 7.000 војника.[1][2] Током борби хрватске снаге су обилато користиле хеликоптере, како за превоз јединица и рањеника, тако и за пребацивање наоружања и опрема.[6] План напада је предвиђао освајање доминантних кота Повируше – Троглав на планини Динари и потискивање ВРС на источној страни Ливањског поља правцем Челебић – Радановци – Богдаши. За напад на Динари било је задужено Сплитско Зборно подручје (као Оперативна група ”Сјевер”), док је за источни правац била задужена Оперативна група ”Ливно”.
У моменту почетка напада Хрватске војске на падинама Динаре, у рејону села Чапразлије бранио се један батаљон 9. граховске бригаде. Други батаљон, који је у то време био ангажован на бихаћком фронту, имао је рејон одбране на падинама планине Старетине у висини села Челебић. Бригада је у свом саставу имала и хаубичку батерију 105 мм и шест самоходних артиљеријских оруђа 76 мм, а имала је подршку корпусне артиљеријске групе (батерија топова 130 мм) са ватрених положаја у рејону села Црни Луг.[3] Као помоћ снагама у одбрани Динаре и Ливањског поља, седам дана након почетка напада хрватских снага, са бихаћког фронта је упућена 3. петровачка лака пешадијска бригада и један батаљон из 1. дрварске лаке пешадијске бригаде.[3] За затварање западних падина Старетине ангажоване су две чете Посебне јединице полиције РС. На правцу Ливно – Гламоч одбрану је изводила 5. гламочка лака пешадијска бригада, која је, уједно, затварала правац који са Купрешке висоравни изводи у Гламочко поље.
Корпус | Јединица | Напомена |
---|---|---|
ЗП Сплит | 1. хрватски гардијски здруг | |
4. гардијска бригада | само делови | |
5. гардијска бригада | само делови | |
7. гардијска бригада | само делови | |
114. бригада | из Сплита | |
6. домобранска пуковнија | из Сплита | |
126. домобранска пуковнија | из Сиња | |
14. артиљеријски дивизион | из Шибеника |
Корпус | Јединица | Напомена |
---|---|---|
ЗП Томиславград | 1. гардијска бригада ХВО | око Гламоча |
22. диверзантски одред | око Гламоча | |
80. домобранска пуковнија | око Гламоча у резерви | |
Специјална полиција МУП-а ХР ХБ | око Гламоча |
Корпус | Јединица | Напомена |
---|---|---|
2. крајишки | 5. гламочка бригада | око Гламоча |
9. граховска бригада | на Динари и око Челебића | |
3. петровачка бригада | на Динари, појачана батаљоном из 1. дрварске бригаде | |
Две чете Посебних јединица полиције (ПЈП) | део МУП-а РС, на Старетини |
Ток операције
Дана 29. новембра 1994. године у ноћним сатима јединице 126. домобранске пуковније Хрватске војске су се неопажено убациле у борбени распоред иза прве линије одбране батаљона који се бранио у рејону Чапразлија. У јутарњим сатима отпочео је фронтални напад 4. гардијске бригаде којим је постигнуто потпуно изненађење. Батаљон из састава Граховске бригаде је разбијен и у нереду се повукао у дубину иза прве линије одбране. Наредних дана Хрватска војска на падинама Динаре ангажује снаге 4. и 7. гардијске бригаде, 114. бригаде и 126. домобранске пуковније, које у зимским условима овладавају првим висовима Динаре.
Трећа петровачка бригада и батаљон из састава 1. дрварске бригаде уведени су у борбу на североисточним падинама Динаре 7. децембра 1994. године. После увођења у борбу, батаљон из Дрварске бригаде је разбијен јаком пешадијско-минобацачком ватром на кршевитом терену у покушају да изврши противнапад и заузме повољнији тактички положај, и избачен је из борбе. Том приликом је тешко рањен командант батаљона, поручник Горан Матић, који је убрзо подлегао повредама.[7] Петровачка бригада је организовала одбрану са предњим крајем на линији Велике пољанице – с. Доњи Казанци на североисточним падинама Динаре, и успела да привремено стабилизује одбрану и заустави продор непријатеља дуж падина Динаре. Хрватске снаге су, међутим, до 23. децембра освојили снажна упоришта ВРС на источној страни Ливањског поља (Челебиће и Богдаше).[8] После одређених припрема и прегруписавања снага, хрватске снаге су 23. децембра извршиле следећи удар. Био је то пешадијски напад коме је претходила жестока тенковско-артиљеријска ватра у трајању од неколико сати, чиме су наредног дана потиснуте снаге Војске РС на северозападне ободе Ливањског поља, на линију Дабар – Црни бунари (Динара), затим северозападним ободом Ливањског поља (с. Црни Луг – с. Нуглашица), гребеном планине Старетине, и даље старом линијом фронта Гламочке бригаде.
Напад на Гламочку бригаду, на правцу Ливно – Гламоч, у то време су изводили 5. гардијска бригада Хрватске војске, Први хрватски гардијски здруг, 22. диверзантски одред и Специјална јединица МУП-а Хрватске Републике Херцег-Босне. Напад је текао значајно спорије и с мање успеха.[9][7]
Последице
Снаге Хрватске војске су се уклиниле дубоко дуж Ливањског поља тако да су створиле могућност за даље напредовање и опкољавање Гламоча и Грахова. Преме појединим проценама, Главни штаб ВРС је намерно послао слабе снаге у одбрану Динаре како би наставио напад на Бихаћ.[8]
Референце
- ↑ 1,0 1,1 Balkan Battlegrounds 2003, стр. 544.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Vojnogeografska analiza 2018, стр. 43.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Други крајишки 2019, стр. 172.
- ^ Marijan 2016, стр. 420.
- ^ Vojnogeografska analiza 2018, стр. 66.
- ^ Vojnogeografska analiza 2018, стр. 40.
- ↑ 7,0 7,1 Други крајишки 2019, стр. 173.
- ↑ 8,0 8,1 Balkan Battlegrounds 2003, стр. 547.
- ^ Balkan Battlegrounds 2003, стр. 546.
Литература
- Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан Б. (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3.
- Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995, Volume II. Washington, DC: Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2003. ISBN 978-0-16-066472-4.
- Vinković, Karlo (2018). Vojnogeografska analiza vojnih operacija Zima 94', Skok 1 i Skok 2 (MSc). Sveučiliše u Zagrebu. Prirodoslovno-matematički fakultet.
- Marijan, Davor (2016). Domovinski rat. Zagreb: Despot Infinitus. ISBN 978-953-7892-53-1.