Операција Паук

Иди на навигацију Иди на претрагу

Операција Паук је била заједничка операција Републике Српске и Републике Српске Крајине да поново успоставе Аутономну Покрајину Западну Босну, која је била савезник Срба. Босанска влада је претходно поразила и загосподарила територијом. Операција се окончала српском побједом и Аутономна Покрајина Западна Босна је опстала све до пада Републике Српске Крајине и краја рата у Босни и Херцеговини.[тражи се извор]

Позадина

Западна Босна 1994.

Фикрет Абдић је прије рата био директор велике компаније Агрокомерц из Велике Кладуше. Средином осамдесетих је ухапшен и осуђен због издавања меница без покрића. То међутим није смањило његов утицај, јер је већ 1990. изабран са највећим бројем гласова за члана Предсједништва Босне и Херцеговине. Када се у љето 1992. разбуктао рат у Босни и Херцеговини, Абдић се вратио у Велику Кладушу.[1]

Велика Кладуша се налазила у бихаћком џепу између Републике Српске и Републике Српске Крајине који је бранио Пети корпус Армије Републике Босне и Херцеговине под командом Атифа Дудаковића. У бихаћком џепу је постојала велике несташица основних потрепштина. У 1993. у рату у БиХ све три зараћене стране су међусобно ратовале и склапале локалне савезе. Абдић је одлучио да се приклони Србима и Хрватима, за које је сматрао да побјеђују у рату. Са друге стране, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман су имали политичку корист од Абдићевог аутономаштва као аргумент да ни босански Муслимани нису за целовиту Босну и Херцеговину. Хрватска је дозволила Абдићу да послује у Хрватској и купује нафту, а Србија је за дио те нафте снабдијевала Западну Босну храном и оружјем. Пети корпус Армије БиХ су такође снабдевали Срби шверцовањем хране, оружја и муниције. Целокупан надзор над прометом роба имала је Државна безбедност Србије преко Српске добровољачке гарде.[тражи се извор]

У октобру 1993. је прогласио Аутономну Покрајину Западну Босну, одметнуо се од власти у Сарајеву, основао Народну одбрану Аутономне Покрајине Западне Босне и склопио сепаратни мир са Републиком Српском.[2] Дудаковић је остао лојалан Алији Изетбеговићу, па се до тада јединствена муслиманска војска у бихаћком џепу подијелила на два дијела. Дудаковићев Пети корпус се сад устријемио на Абдића. Послије три мјесеца борби највећи део бихаћког џепа је сада био под контролом војске лојалне влади у Сарајеву. Примирје између двије муслиманске странее је постписано у јануару 1994, али су борбе настављене у фебруару када је Војска Републике Српске напала Пети корпус да би спријечила пад Велике Кладуше.[2]

Борбе у Цазинској крајини су трајале цијело прољеће и љето 1994. Почетком јуна, влада у Сарајеву је покренула операцију Тигар 94, нови напад на Абдићеве снаге и до августа Абдићеве снаге, којима су помагале Војска Републике Српске и Српска војска Крајине, су биле поражене и повукле се у Републику Српску Крајину, док је Абдић отишао у Загреб. Абдић се обратио за помоћ Слободану Милошевићу да му помогне да поврати Велику Кладушу. На основу њиховог договора формирана је оперативна група Паук. Припаднике Абдићеве војске у Слуњу су обучавали инструктори Државне безбедности Србије. У командном кадру операције Паук били су генерал СВК Миле Новаковић кога је касније требало да замени начелник ГШ ВРС Манојло Миловановић. Целом операцијом је руководио Јовица Станишић. Њима подређени заповједници тактичких група били су Абдић, Милорад Улемек Легија и Радојица Божовић, пуковник Државне безбедности Србије. Команда операције је била стационирана било на Петровој гори.[тражи се извор]

Након пораза Абдићевих аутономаша, Дудаковићев Пети корпус је покренуо велики напад изван енклаве. Начелник Генералштаба Војске Републике Српске, генерал Манојло Миловановић је затражио од Уједињени нација да интервенишу и да се ситуација врати на стање од дана 23. октобра. Радован Караџић је прогласио ратно стање у зони деловања Другог крајишког корпуса и наредио мобилизацију становништва тог подручја. Пети корпус је опколио Босанску Крупу и заузео око 250 km². До краја октобра 1994. успио је да одбије Војску Републике Српске из великих дијелова западне Босанске Крајине.[тражи се извор]

Операција Штит 94

Противнапад Војске Републике Српске почео је 4. новембра, када је заузет Кулен Вакуф, а 6. новембра село Ћукови 14 км северно. Оно је служило као важна стратешка тачка, одакле су босански Срби имали артиљеријску подршку Српске војске Крајине. 9. новембра је ликвидиран мостобран Армије БиХ на јужној обали Уне, североисточно од Босанске Крупе, а такође је заузето важна раскрсница на путу Крупа-Бихаћ. У исто време су се у операцију укључили крајишки Срби који су блокирали муслиманске резерве око Бихаћа.[тражи се извор]

Ускоро је заповедник операције Штит 94 генерал Миловановић зауставио напредовање и предложио Петом корпусу да капитулирају, али је Дудаковић одбио. До 20. новембра Срби су вратили све територије изгубљене у октобру и Миловановић је прогласио победу. Тиме је окончана прва фаза операције Штит 94.[тражи се извор]

Референце

  1. ^ Burg & Shoup 2002, стр. 171.
  2. 2,0 2,1 Burg & Shoup 1999, стр. 154.

Литература

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.