Орах

Иди на навигацију Иди на претрагу

Орах
Juglans major Morton.jpg
Juglans major
W Nuss Gr 99.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Потплеме:
Род:
Juglans

Синоними[1]

Wallia Alef

Орах (лат. Juglans) је род биљака из породице Juglandaceae. Врсте овог рода су дрвеће високо 10-40m, са шиљастим листовима дугим 2-9cm. Назив орах употребљава се и за најузгајанију врсту овог рода, домаћи орах.

Двадесет једна врста ораха има ареал распрострањења у северној умереној клими Старог света у подручју од југоисточне Европе до Јапана, а у Новом свету од југоисточне Канаде до Калифорније на запад и Аргентине на југ.

Плодови свих врста ораха су јестиви, али ораси који се обично купују у трговинама потичу од домаћег ораха, једине врсте која има велик плод и танку љуску. Пољопривредна врста која је изабрана због танке љуске и издржљивости у умереној клими понекад се назива „карпатски орах“. Ораси имају много уља и једу се сирови или кувани. Такође су изврстан извор масних киселина омега-3, па се показало да снижавају ниво холестерола у крви.

Распрострањеност и значај

Највећа распрострањеност ораха је на простору од Хималаја до Сибира. У Европи се највише гаји у Француској, Италији и Грчкој. У Србији гаји се углавном у свим крајевима. Највише се гаји у долинама река. Значајни центри гајења ораха у Србији су: Подриње, Поморавље, Подунавље, Тимочка крајна, падине Фрушке горе и Метохијска котлина.

Таблица о гајењу ораха у Србији

Значај гајења ораха је пре свега због језгра. Језгро ораха спада међу најважније угљено-протеинске производе. Садржи око 57-60% масти и 15-18% беланчевина. Енергетска вредност језгра износи 2.500 kJ. Орах садржи и витамине A,B,C и E. Значај ораха огледа се и у великој техничкој вредности дрвета, индустриској употреби ораховог уља, разноврсности употребе коре и лишћа (за бојење тканине и друго...), могућности лаког транспорта и чувања плодова.

Морфолошке и физиолошке особине ораха

Број врста ораха је веома велики. Најпознатије врсте ораха су: Juglians regia, J. nigra, J. californica, J. rupestris, J. hindusii, J. cinerea, J.manshurica, J. siboldiana и друге. Juglians regia је најзначајнија врста ораха, од овог ораха произишле су многе питоме сорте ораха. Сорте се разликују нарочито по бујности и дуговечности, времену цветања и особинама плодова. Групишу се по географском распрострањењу (француске, калифорнијске, руске итд.) Висина ораха достиже и до 35 m, обим стабла може бити и 3 m. Орах живи и преко 100 година. Калемљени ораси су краћег века. Орах има пуну крошњу ширине 10-15 m. Кора ове биљке је смеђа или тамно-зелена која са старошћу биљке почиње да пуца. Коренов систем је одлично развијен, осовински са около развијеним бочним кореном.[2] Пупољци су зелено сиви. Листови су непарно перасто дељени, дужине 20-40 cm, и садрже 3-11 лиски, дужине 5-18 cm и ширине око 5 cm. Распоред листова је наспраман и имају интензиван мирис.[2] Период листања је април. Припада једнодомним биљкама. Цвета пре листања. Разликују се мушке и женске цвасти. Мушке су у виду ресица, дужине до 10 cm, у којима је смештен велики број прашника, док су женски засебни или скупљени у цваст, налик пупољцима. Период цветања се такође разликује код мушких и женских цветова, мушки цветови се јављају пре појаве листића, у априлу , женски касније у периоду од априла до маја.[2] Плод ораха је коштуница, округлог обилика, пречника 3-5 cm која током сазревања мења боју од зелене до браон и распукне се по шаву на средини у току септембра када сазрева. Семе је беличасто до жуто, избраздано, са пуно масних киселина и уља.[2]

Расејавање и размножавање

Расејавање се врши ветром, док се размножавање обавља семеном или вегетативним деловима биљке.

Nogal centenario

Еколошки услови за гајење ораха

Клима Орах успева у повољним климатским условима, без јаких зимских мразева, на дубоким и растреситим земљиштима с довољно креча, затим на алувијалним, иловачасто-песковитим и скелетним земљиштима. Неке cе врсте се развијају и на каменитим земљиштима. У Србији најчешће се налази у речним долинама.

Орах најчешће успева тамо где расте храст. Најбоље му одговарају умерено топла подручја. За све животне функције ораха потребно је доста топлоте и велика количина воде. Распоед падавина у току године је веома важан за нормално развијање ораха, посебно количина падавина у јулу и августу месецу. За гајење ораха одговарају подручја у којима је клима погодна за гајење винове лозе, дувана и кукуруза.

Земљиште Успева на земљиштима различитих физичких и хемијских особина уз услов да нису превише плитка, тешка и непропустљива. Значајне су две особине земљишта
1) да има повољан режим влажности 2) да земљиште буде довољно аерисано. Истраживања у Калифорнији су показала да се орах успешно гаји и на киселом, неутралном и слабо алкалном земљишту чија је pH вредност 5,5-8,0.

Сорте ораха

Сорте ораха су националне. Многе земље имају своје сорте. Тако се у Француској гаје, пре свега француске сорте, у Италији је раширен San Giovanni и Pellegrini . Због комерцијалне потребе у последњих пар деценија настао је велики број сорти ораха. Највећи произвођач сорти ораха је Француска чије сорте теже да у релативно кратком временском периоду стабло достигне задовољавајући облик и да даје максималне приносе. У Србији још нису одабрани типови ораха који се могу признати као наше сорте. Сорте:

  • Франкет (Franqatte) - Француског порекла и стандардна је светска сорта, гаји се од 1827. године. Плод је крупан, око 9 грама, мало издужен, проширен и зашиљен, при основи са оштрим врхом. Љуска је светла, мекана, испуњена језгром одличног квалитета чији удео износи око 48% и садржајем уља од 63%.
  • Паризиен (Parisienne) - Ова сорта је из Иресе. Ово је врло раширена сорта ораха, али мање од франкета. Дрво расте бујно и достиже велике размере. Плодови су тешки око 8,5 грама елиптично-конични. Љуска равна, полутврда, мало тамнија него код франкета, испуњена одличном језгром, богатом у уљу до 63% и уделом у тежини плода до 49%. Од француских сорти ораха још су значајне: Corne, Moussine, Chabertte.
  • Шејново - је прва позната сорта у Бугарској. Сорта отпорна на негативне температуре.

Плод је крупан око 10,5 грама, овалног је облика, танке љуске испуњене језгром доброг квалитета. Ова сорта је у Србији доста распрострањена. Мање су квалитетни плодови осталих бугарских сорти.

  • Домаћи орах - Прве Српске сорте ораха су признате 1986. године, а то су: Шампион, Тиса, Срем.

Оценивање квалитета плодова ораха

Маса језгре по једном плоду - Представља важан знак за оценивање вредности ораха. Маса језгре за комерцијални орах креће се од 5-8 грама. Боја језгре - Важна карактеристика у одређивању продајне вредности ораха. Преимућство се даје светлијим бојама. Боја језгре може бити сортна одлика или пак одраз лоше бербе, прераде и чувања. Боја љуске - Светла или тамна, обојеност плодова зависи од манипулисања и неких других мера, као и од заштите која је спроведена против инсеката и болести. Оштећења изазвана инсектима и болестима, излагање киши или остављање плодова да леже на земљи лоше утиче на боју љуске.

Орах у љусци

Чување плодова ораха

Плодови ораха се чувају при вишим температурама- око 4 °C, као и релативној влажности ваздуха 65-75%. Под оваквим режимом плодови ораха се могу чувати и 12 месеци. Чување језгре ораха је много сложеније. Фактори који утичу на кварење плода су: влага, топлота, светлост. Најбоље органолептичке особине језгра постиже чувањем са 3-3,5% воде. Језгре се најбоље чувају у хладњачама на температури од 1-4 степени у тами. На тај начин језгра се може чувати и 24 месеца.

Најчешће сорте ораха у Србији

Срем:

  • Порекло - Селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду, одабрана из спонтане популације.
  • Берба плодова - Сазревају у првој половини септембра.
  • Особине биљке - Стабло је средње бујно, средње до добре родности. У вегетацију улази средње рано.
  • Плод - Крупан је, просечне масе око 15 грама. Овалног је облика, танке и лако ломљиве љуске. Језгра је светла и привлачна. Рандман језгре је висок, око 58%.
  • Оцена - Препоручује се за гајење у виноградарској зони.

Шејново:

  • Порекло - Бугарска сорта, одабрана из спонтане популације ораха 1938. године.
  • Берба плодова - Сазревају у првој половини септембра.
  • Особине биљке - Стабло је бујно, а гране у круни израстају под широким угловима. Обилно и редовно рађа. У период вегетације улази нешто раније него што би то било пожељно.
  • Плод - Средње је крупан, масе око 12 грама. Јајастог је облика, танке и лако ломљиве љуске. Рандман језгре је велик, око 53% од масе плода. Језгра је квалитетна, али због тамније боје није привлачна.
  • Оцена - Шејново ће и у будућем периоду сачувативрло значајно место у нашем сортиману ораха.

Гајзенхајм 139 (Geinsenheim 139)

  • Порекло - Немачка селекција
  • Берба плодова - Сазревају половином октобра.
  • Особине биљке - Стабло је средње бујно и родно. Касно улази у период вегетације и рано је завршава, па је мразеви не угрожавају. Делом образује апомиктичне плодове.
  • Плод - Средње је крупан, просечне масе око 13 грама. Лоптастојајастог је облика, светле и лако ломљиве љуске. Рандман језгре је око 48%.
  • Оцена - Успрешно се гаји и у хладнијим подручијима.

Расна

  • Порекло - Селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду, одабрана из спонтане популације ораха.
  • Берба плодова - Сазревају половином октобра.
  • Особине биљке - Стабло је мање бујно и родно. Пророди врло рано, још као садница у расаднику. У вегетацију улази средње позно.
  • Плод - Средње је крупан, просечне масе око 12 грама. Округластокупастог је облика. Љуска плода је мека и лако ломљива. Рандман језгре је око 50%.
  • Оцена - Расна је погодна за гајење у континенталним (невиноградарским) зонама.

Галерија

Референце

  1. ^ „Tropicos | Name - Juglans L.”. www.tropicos.org. Приступљено 29. 6. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Godet, Jean-Denis. (2000). Drveće i grmlje : cvjetovi, listovi, pupovi i kora : Godetov vodič. Pavletić, Zinka., Brepols). [Zagreb]: Naklada C. ISBN 9536088169. OCLC 440957528. 

Литература

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.