Рене Фавалоро

Иди на навигацију Иди на претрагу
Рене Фавалоро
Rene Favaloro.JPG
Рене Фавалоро
Датум рођења(1923-07-12)12. јул 1923.
Место рођењаЛа Плата
Аргентина
Датум смрти29. јул 2000.(2000-07-29) (77 год.)
Место смртиБуенос Ајрес
Аргентина
Пребивалиште Аргентина
ПољеМедицина Хирургија
ШколаNational University of La Plata
ИнституцијаУниверзитет у Ла Плати
Познат поКоронарној бајпас хирургији
Извршио у знак протеста Самоубиство.

Рене Херонимо Фавалоро (шп. René Gerónimo Favaloro; Ла Плата, 12. јул 1923Буенос Ајрес, 29. јул 2000) био је аргентински кардиохирург и један од оснивача коронарне бајпас—хирургије. Године 1967. први на свету извршио је премошћавање срчаних артерија, оболелом од коронарне артеријске болести уградњом артеријског бајпас-графта. Оваква интервенција временом је постала једна од најзначајније процедура у кардиоваскуларној хирургији.

Живот и каријера

Рене Фавалоро рођен је 12. јула 1923. у скромној кући у насељу „Ел Мондонго“ у Ла Плати. Само један градски блок делио је његову улицу од болнице у којој ће касније радити као лекар. Рене је у четвртој години живота, први пут изразио жељу да буду лекар, коју је у каснијем животу и остварио. Можда је разлог за то била његова повремена посета и вишедневни боравак у кући његовог стрица, лекара, у којој је Рене имао прилику да се упозна са медицинском професијом, проводећи са стрицем доста времена у ординацији и кућним посетама.

Први кораци

Основно образовање Рене је стекао у школи, у којој се због скромних средстава учење обављало кроз рад. Слободно време после школе проводио је у радионици свог оца, столара, који га је научио многим тајнама овога заната. Ренеова мајка била је кројачица, вешта и способна жена, која је Ренеа научила да цени рад и поштење.

Године 1936, након ригорозног прегледа, Рене је уписао Национални колеџ Ла Плата. У овој школи Ренеу су његови наставници Езекуиел Мартинез Естрада и Педро Хенрикуез Урена усадили основна начела хуманизма, слободе, правде, етике, поштовања, трагања за истином и учешће у друштвеним активностима које се морају спроводити само непрестаним радом и пожртвовањем.

По завршеном школовању на колеџу Рене је уписао студије медицине на Националном универзитету Ла Плата. У трећој години започео је праксу у Поликлиници болнице у Ла Плати и начинио прве контакте са пацијентима. Жељан знања Рене је учио више од својих колега и онога што му је пружао наставни програм. У вечерњим часовима враћао се на клинику како би проучавао еволуцију болести у пацијената и дуго разговарао са њима о њиховим тегобама. Такође је, пратио и рад професора клиничке медицине и присуствовао бројним операцијама еминентних хирурга тог времена, који су га научили хируршким вештинама. Све то ће касније имати велики утицај на његов допринос светској кардиоваскуларној хирургији.

Страст за грудном хирургијом

Жељан знања из кардиоваскуларне и грудне хирургије, које су све више постајале „чудо“ 20. века, Фавалоро је напустио руралну медицинску праксу и отпутовао у САД како би учествовао; „у медицинској „револуцији“, као њен активни учесник а не само као посматрач“. На једном од његових путовања до Ла Плате професор Маинети, га је саветовао да за усавршавање изабере Клинику у Кливленду.

Са мало средстава и недовољним познавањем енглеског језика, слушајући савете свог професора, Фаволо се одлучио за Кливленд, да у њему настави своје даље стручно усавршавање. У САД Фаволо је прво радио као резидент, а затим као члан хируршког тима, и сарадник др Доналда Б Ефлера, шефа кардиоваскуларне хирургије, Ф. Мејсон Сонеса шефа дијагностичке лабораторије и Вилијема Л, шефа одељења за кардиологију.

На почетку рада већина његових активности била је повезана са лечењем срчаних залистака и урођених болести срца. Али жеља за знањем га је терала да стално истражује и учи. Сваки дан, када би завршио свој рад у операционој сали, Фавалоро је проводио сате и сате прегледајући короноангиографске налазе и проучавао анатомију срчаних артерија и њихов однос према срчаном мишићу. У том периоду Лабораторија Сонеса, оца коронарне артериографија, имала је највећу колекцију ангиографских снимака у САД.

Почетком 1967, Фавалоро је почео да размишља о могућностима примене вене сафене у хирургији срчаних артерија. Те године Фавалоро је започео примену технике премошћавања крвних судова, назване бајпас или коронарни бајпас, која је касније била основа његовог будућег рада и Фавалори обезбедила углед и ван граница земље, након што је његова метода радикално променила историју лечења коронарне болести.
„Данас се само у САД обави између 600.000 и 700.000 бајпас операција годишње. Његов допринос медицини није био случајан, већ пре свега резултат дубоког познавања његове специјалности, сати и сати истраживања и напорног рада. Фавалоро је једним поводом рекао да његов допринос није био само лични успех, већ и резултат рада заједничког тима коме је први циљ био добробит пацијента.“ [1]

Фондација Фавалоро

Велика љубав за своју земљу је Фавалора вратила у Аргентину у 1971. са идејом да у њој оснује центар сличан Кливлендској клиници, у коме би се комбиновала медицинска нега, истраживања и образовање, како је он то навео у својој оставци Ефлеру:

"Још једном је судбина ставила на моја рамена тежак задатак коме ћу посветити последњу трећини мог живота, да оснујем Одељење за торакалну и кардиоваскуларну хирургију у Буенос Ајресу... У овом тренутку, околности указују на то да сам ја једини у могућности да то урадим. Ово одељење ће бити намењено, поред медицинске неге становништва, за последипломско образовање и друге облике последипломских студије у Буенос Ајресу и другим великим градовима у земљи, као и за клиничка истраживања. Видећете ми ћемо моћи да следимо принципе Кливлендске клинике. "

Вођен наведеном идејом настала је Фавалоро фондација 1975, коју је он основао заједно са другим партнерима што је интензивирало рад у овој области медицине која се непрестано развијала од његовог повратка. Један од највећих Фавалорових доприноса био је у подизању нивоа стручности за добробит пацијената, која је реализован кроз бројне курсеве, семинае и конференције у организацији Фондације, укључујући и ангажовање познатих кардиолога као консултанта, који се одржавали наставу сваке две године.

Фавалоро је у 1980. основао Лабораторију за основна истраживања, коју је финансирао сопственим новцем током дугог периода, у оквиру Одељења за истраживање и едукацију Фавалоро фондације. Потом је основао Институт за истраживање базичних наука у Институту за биомедицинске науке, што је довело, у августу 1998, до оснивања и Фавалоро Универзитета. „Тренутно универзитет има факултет медицинских наука, из области медицина (основан 1993) и кинезиологије и пфизиатрије (основан 2000) и Факултете техничких наука, природних наука, са три смера (основан 1999)“.

Године 1992. инаугурисан је у Буенос Ајресу Институт за кардиологију и кардиоваскуларне хирургије, Фавалоро фондација, као непрофитна установа, уз мото; напредне технологије у служби медицине и хуманизма"' Институт је требало да обезбедити високоспецијализоване услуге из кардиологијe, кардиоваскуларне хирургије и трансплантације срца, плућа, јетре, бубрега и коштане сржи, и других медицинских области. Тиме je Фавалоро рад на овом институту фокусирао окружен изабераном групом „професионалаца“.

Понижење и смрт

Тешке последица финансијске кризе у Аргентини с краја 20. века одразиле су се и на 77 година старог Рене Фавалороа и његов медицинског фонд који је дуговао држави 40 милиона пезоса (приближно једнака свота америчких долара). Рене Фавалоро је безуспешно више месеци куцао на сва врата у Аргентини у потрази за новцем, али подршке није било, што га је увело у тешку психичку кризу и трагичну смрт.

Сам Фавалоро, у писму које је послао највећем аргентинском дневном листу месец дана пре своје трагичне смрти признао је да доживљава... „један од најтежих тренутака свог живота“... и...„да је постао просјак“.

Очајан и немоћан да издржи понижења, у тренуцима психичког растројства Фавалоро је 29. јула 2000. у свом стану у Буенос Ајресу одузео себи живот пуцајући у груди.[2]

Извори

  1. ^ Biografia, Renace la pasión por la cirugía torácica na fundacion favaloro.com Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 26, 2011) (на језику: енглески) Posećeno 07. фебруара 2011.
  2. ^ Выстрел в сердце Покончил с собой человек, придумавший аортокоронарное шунтирование, „Семь Дней“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 20, 2012) (на језику: енглески)

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.