Рушевине средњовековног града Сврчина

(преусмерено са Сврчин)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Рушевине средњовековног града Сврчина
Опште информације
МестоСврчин
ОпштинаУрошевац
Време настанкапре 1331. (Средњи век)
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије
СедиштеПриштина - Лепосавић
АдресаТрепчино насеље бб 38218

Сврчин је био један од двораца Немањића, смештених у области некадашњег Сврчинског језера, североисточно од данашњег Урошевца. Познат је као место у коме је Душан Силни (краљ 13311346, цар 13461355), након збацивања оца са власти, овенчао за краља, 08.09.1331. године на сабору српске властеле.

Положај града

Тачан положај средњовековног Сврчина није утврђен, услед недостатка археолоших истраживања подручја на коме се он локализује, али се на основу до сада откривених остатака он смешта на простору Сврчинског брда и данашњег села Сврчине[1], док се раније, као могућа локација помињало и Сарајиште[2][a] (део села Лашко Баре).

Налази на терену

На Сврчинском брду, налажена је стара опека и камење коришћено у градњи.

На Главици код Сврчине налазе се остаци цркве светог Јована, из којих су мештани вадили камење за своје потребе, а према њиховим причама, од цркве је раније била очувана апсида. Током радова на изградњи дренажног рова за мајдан, на североисточној падини Главице, пронађен је камени зид, чија се дебљина креће од 1 до 1.2 метра, као и део једне тегуле са зупцем, а на целом том простору су пронађене цигле и камење, који су некада припадали грађевини.

Код Српског Бабуша, у подножју брда Главице, поред обале Сазлије, налазе се темељи црквице светог Јована, која по предању потиче из XII века. У самом селу су приликом разних копања проналажени темељи и опеке.

У Бабушу постоји стари амбар, који је током времена много преправљан, а локално предање га смешта у доба султана Мурата (13591389), док се за један гвоздени ражањ прича да потиче из средњег века.

Почетком `60 година 20. века, у Слатини (тј. Бабушану, између Српског и Мухаџер Бабуша) су пронађени стари златници, али су они касније изгубљени.

Стари темељи су нађени и код Раковице, између Новог Мираша и Главице сврчинске.

Напомене

  1. ^ Назив села потиче од турске речи сарај, којом се означава дворац или палата.

Види још

Референце

Литература

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.