Славко Јаневски

Иди на навигацију Иди на претрагу
Славко Јаневски
S JANEVSKI.tif
Портрет Славка Јаневског
Датум рођења(1920-01-11)11. јануар 1920.
Место рођења Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти20. јануар 2000.(2000-01-20) (80 год.)
Место смрти Република Македонија
ДржављанствоМакедонац
Занимањеписац
Награде„11. октобар”, „АВНОЈ”, „Браћа Миладинови” и др.

Славко Јаневски (Скопље, 11. јануар 1920Скопље, 20. јануара 2000) био је истакнути македонски писац кратких прича, романописац, пјесник, филмски сценариста, есејиста и сликар. Дуги низ година био је члан МАНУ-а и Друштва писаца Македоније. Спада у прву генерацију македонских писаца послије Другог свјетског рата, који је поставио темеље савремене македонске књижевности. Његов роман "Село иза седам јесени" (1952) био је први роман који је објављен на стандардном, македонском језику.

Због своје плодоносне креативне каријере, Јаневски је награђен бројним наградама и признањима, међу којима је и "АВНОЈ", "11. октобар", "Браћа Миладинови". У његову част у парку "Женски борац" у Скопљу изграђен је споменик академика Томе Серафимовског. Поред тога, у његову част проглашен је и читалац у Скопљу, који је пуштен у рад у 2013. години. Комисија за лустрацију Македоније је 2013. године објавила да је дошла до закључка да је Славко Јаневски био сарадник југословенских тајних служби. То је довело до оштрих реакција и неприхватања одлуке МАНУ, Друштво писаца Македоније и шире македонске јавности. [1]

Биографија

Споменик Славка Јаневског

Славко Јаневски рођен је у Скопљу, гдје је завршио основну и стручно-техничку школу. Од 1945. је уредник првог македонског листа за дјецу "Пионир", а затим је био главни и одговорни уредник неколико књижевних часописа, као што су дјечији часопис "Титовци", часописи за књижевност и умјетност "Нови дан" и "Модерност", књижевни лист "Хоризон" и хуморно-сатирични лист "Остен". У међувремену је радио као уредник у издавачким кућама "Коцо Рацин", "Наша књига" и "Македонска книга".

Године 1946. у Скопљу, Славко Јаневски, Блазе Конески, Ацо Шопов, Владо Малески и Коле Чашуле формирали су Друштво писаца Македоније, који је тада пребројавао 7 чланова. Након тога, Јаневски је био и предсједник Друштва. Био је члан македонског ПЕН центра, предсједник Савјета СВП-а, као и члан МАНУ-а од свог оснивања 1967. године.

Јаневски је оставио траг у македонској кинематографији као аутор неколико филмских сценарија: 1967. прилагодио је класичну историјску драму Војдана Чернодринског "Македонска крвава свадба", режију Трајче Попов; сарађивао је са Панде Ташковским о филмској адаптацији епског ратног романа "Завјера до Уговора", под називом "Македонски дио пакла", у режији Ватрослава Мимице; и адаптирао сопствени хуманистички роман "Два мара" за филм под називом "Кнот", у режији Кирила Ценевског.

Лустрација

У јун 2013. години, Комисија за лустрацију против Славка Јаневског је спровела процес лустрације, у којем је утврдио да је сарађивао са тајним службама. Наиме, према речима Комисије, пратио је писце и умјетнике, користећи псеудоним "Славен" и тврдио да су њихова дјела лоша књижевност.[2][3][4] Реакције на ову одлуку примили су МАНУ,Друштво писаца Македоније, македонски ПЕН центар и шира културна јавност у Македонији.[5][6][7]МАНУ је чак и јавно затражио преиспитивање одлуке,[8] али је захтјев одбијен од стране Комисије за лустрацију као неоснован.[9][10]

Награде и признања

Славко Јаневски је добитник многих награда и признања, међу којима су: „АВНОЈ”, „11. октобар”, „Браћа Миладинов”, награда града Скопље, „Коцо Рацин”, „Македонска ријеч”, награда за књижевни опус „ИДРО - Мисао” и „Мирослав Крлежа”. [11] Исто тако, освојио је и двије златне арене за сценарио филмског фестивала у Пули, за филмске филмове „Ноћ вукова” (1955)и „Македонски дио пакла” (1974).

У сјећању на његов рад, 29. јануара 2010. године, његов споменик, рад академског вајара Томе Серафимовског, откривен је у парку „Женски борац” у Скопљу. Такође, у Општини Центар, 2013. године, отворена је читаоница која је названа у његову част.

Стваралаштво

Јаневски је аутор многобројних књига за дјецу, путописну прозу, збирки кратких прича, романа и поезије који су преведени на бројне свјетске језике. Према Георгију Старделову, Јаневскова поезија је пуна особина као што су: хумор, фантазија, машта, критичност, магија, сублимација, људска историја. Основ његових дјела је хумор, тј. његова поезија је неодвојива од хумора, који је најчешћи у уништавању конвенција. Истовремено, он даје једну од најбитнијих критика балканске варварске идеологије.

Он је пјесник изненађења,авантуре, овоземаљских чуда, еруптивне поетске имагинације, која одбацује сваки могући ред. У пјесничком доживљају Јаневског, словенска-паганска емоција, осјетљивост и хедонизам, пантеизам и поезије македонске митологије, космологије, демонологије, етнологије су сублимирани.

[12]

Библиографија

Дјела Јаневског укључују сљедеће радове: [13] [14] [15]

  • Крвава секвенца: лирски фрагменти (поезија, култура, 1945)
  • Пјесме (са Азо Сопов, Блазе Конески, Гого Ивановски и Лазо Каровски) (поезија, Главни одбор НОМС, 1946)
  • Траг младих (са Ацо Схопов, поезија, Главни одбор Националне омладине Македоније, 1946)
  • Пионири, пионири, бугови и шумске животиње (поезија за дјецу, Народна књига Издавачка кућа, 1946)
  • Пјевање певања (поезија за дјецу, издавачка кућа државне књиге, 1946)
  • Милиони великана: приче о петогодишњем плану (поезија за дјецу, Нопок, 1948)
  • Пјесме (1944-1948) (поезија, Издавачка кућа за књиге, 1948)
  • Сњежник (поезија за дјецу, Нокок, 1948)
  • Егејска православна бајка (поезија, Нопок, 1950)
  • Улица (роман, Народна књига Издавачка кућа Народне Републике Македоније, 1950)
  • Лирика (Коцо Рацин, 1951)
  • Село иза седме јесени (роман, Коцо Рацин, 1952)
  • Прича о шећеру (прича за дјецу, Дјечја радост, 1952)
  • Кловнови и људи (кратке приче, Коцо Рацин, 1954)
  • Два Мари (роман, Коцо Рацин, 1956)
  • Хљеб и камен (поезија, Коцо Рацин, 1957)
  • Мјесечар (роман, Коцо Рацин, 1958)
  • Сјенка Карамбе Барамба (поезија за дјецу, Коцо Рацин, 1959)
  • Марсовци и мишеви (поезија за дјецу, Коцо Рацин, 1959)
  • Горке легенде (путописна проза, Коцо Рацин, 1962)
  • Јадни црни Јое (поезија, Коцо Рацин, 1962)
  • Тамни говори (са Кирил Камилов и Мето Јовановски) (Коцо Рацин, 1962)
  • И бијес и бол (роман, Коцо Рацин, 1964)
  • Стела (роман, нова верзија "Село иза Седам Јесена", Култура, 1965)
  • Јеванђеле по Итар Пеју (поезија, Коцо Рацин, 1966)
  • Команди глувих (Поезија, мисли, 1966)
  • Плесачица на длану (поезија, Просвета, Београд, 1966) * Команда глувих (поезија, мисао, 1966)
  • Црно и жуто (поезија за дјецу, македонска књига, 1967)
  • Каинавелија (поезија, македонска књига, 1968)
  • Тражим, тражим, тражим (поезија за дјецу, Наша књига, 1969)
  • Војник два метра у земљи (поезија, мисао, 1969)
  • Највећи континент (Наша књига, 1969)
  • Тврдоглави (роман, Наша књига, 1969)
  • Топлота (кратке приче, Нова Македонија, 1972)
  • Плакета поезије: библиопхилно издање (поезија, Центар за културу и информисање - Скопље, 1975)
  • Ковчег (кратке приче, Наша књига, 1976)
  • Окована јабука (поезија, мисли, 1979)
  • Астропеус (поезија, Македонска книга, 1980)
  • Горчиновци (поезија, Македонска книга и мисао, 1980)
  • Одбране кратке приче (Култура, 1980)
  • Змајеви за игру (поезија, македонска књига, 1983)
  • Легије св. Адоније (роман, култура, македонска књига и мисао, 1984)
  • Распеће пса (роман, Култура, Македонска книга и мисао, 1984)
  • Чекајући кугу (роман, Култура, Македонска книга и мисао, 1984)
  • Девет Керубинових вијекова (роман, Култура, 1986)
  • Дјеца из цвијета (поезија за дјецу, Дјечја радост, 1987)
  • Чуда чудеса(трилогија, Македонска книга, 1987)
  • Забрањена одаја (мисао, 1988)
  • Наредбе глувих (поетски избор, 1988)
  • Псићи шуме (поезија, мисао, 1988)
  • Чудотворци (роман, Македонска книга, 1988)
  • Рулет са седам фигура (роман, мисли, 1989)
  • Ожалошћени Орфеј (поетски избор, Култура, 1990)
  • Пупи Паф (проза у стиху за дјецу, дјечја радост, 1992)
  • Пастир међу скелетом (поезија, македонска књига, 1992)
  • Иза тајних врата (кратке приче, македонска књига, 1993)
  • Проклетство проклетства (поезија, мисли и Римако, 1995)
  • Континент Кукулино (проза, мисао, 1996)
  • Пупи Паф у граду Шумшул (дјечја књига, дјечија радост, 1996)
  • Пупи Паф види из свемира (Дјечја радост, 1996)
  • Пупи Паф - мајстор снова (Дјечја радост, 1996)
  • Док су креације спале (поезија, дјечја радост, 1998)
  • Депонија (роман, ЗУМПРЕС, 2000)
  • И пето годишње доба (кратке приче, МАНУ и Фондација "Трифун Костовски", 2001)
  • Измишљена тврђава (поезија, МАНУ и Фондација "Трифун Костовски", 2002)
  • Книжевно насљедство, Том 1: Галерија Универзум (МАНУ и Фондација „Трифун Костовски“, 2005)
  • Книжевно насљедство, Том 2: Разговор са Јаневским (МАНУ и Фондација „Трифун Костовски“, 2007)

Поред редовних издања, одабрани радови Јаневског издани су у више наврата: [16]

  • Славко Јаневски, Избор (Наша књига, Скопље, 1969)
  • Највећи континент
  • Итар Пејо Кајнавелиски
  • Улица. Кловнови и људи
  • Горке легенде
  • Двије Марии. Мјесечар
  • И бол и бијес
  • Стем
  • Тврдоглави
  • Славко Јаневски, Избор (Наша книга, Скопље, 1976)
  • Омарнини
  • Ковчег
  • Улица. Кловнови и људи
  • Горке легенде
  • Двије Марии. Мјесечар
  • И бол и бијес
  • Стем
  • Тврдоглави
  • Славко Јаневски у књижевној критици
  • Славко Јаневски, Избор (Мисао, Скопље, 1983)
  • И бол и бијес
  • Одабране пјесме
  • Тврдоглави
  • Славко Јаневски, Избрана дијела - Јубилејно издање (Македонска книга, Скопље, 1989/1990)
  • Девет Керубинових вијекова
  • Легије Светог Адофониса
  • Распеће пса
  • Чекајући кугу
  • Чудотворци
  • Тврдоглави
  • Омарнини
  • Рулет са седам фигура

Референце

  1. ^ Македонски писци, Удружење писаца Македоније, Скопље, 2004. . стр. 106.
  2. ^ Лустриран и писателот Славко Јаневски[мртва веза], Утрински Весник, 28. јуни 2013.
  3. ^ Лустриран мртов академик со псевдоним „Славјан“, Канал 5, 28. јуни 2013.
  4. ^ Лустриран Славко Јаневски!, Телма, 28. јуни 2013.
  5. ^ Лустрацијата на Славко Јаневски удира во темелите на државноста[мртва веза], Утрински Весник, 30. јуни 2013.
  6. ^ Писателите огорчени и бараат одговорност[мртва веза], Нова Македонија, 1. јули 2013.
  7. ^ МАНУ со остра критика за лустраторите, тие не отстапуваат од лустрирањето на Јаневски, Канал 5, 1. јули 2013.
  8. ^ МАНУ не го дава Славко Јаневски[мртва веза]
  9. ^ Комисијата за лустрација ги отфрли реакциите за Јаневски, Телма, 1. јули 2013.
  10. ^ За лустраторите не се важни ликот и делото на Славко Јаневски, Deutsche Welle, 1. јули 2013.
  11. ^ Блесок
  12. ^ „Георги Старделов за поезијата на Славко Јаневски (фрагменти)“, во: Славко Јаневски, Коренот на стеблото ја надминува мерата на нивните разуми, Скопје: Темплум, (2014). стр. 140-143.
  13. ^ „Славко Јаневски - перо кое пишува на македонски и по неговата смрт...“, Македонска нација, 3 февруари 2010.
  14. ^ „Библиографија на делата на Славко Јаневски“, во: Славко Јаневски, Коренот на стеблото ја надминува мерата на нивните разуми, Скопје: Темплум, (2014). стр. 133-136.
  15. ^ „Библиографија на книгите за деца на Славко Јаневски“, во: Славко Јаневски, Како така? Зошто така? Сè да знае светов сакал!. Скопје: Темплум, (2014). стр. 151.
  16. ^ „Библиографија на делата на Славко Јаневски“, во: Славко Јаневски, Коренот на стеблото ја надминува мерата на нивните разуми, Скопје: Темплум, (2014). стр. 136.

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.