Списак српских владара

Грб Србије

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

Списак српских владара пре досељења на Балкан

Легендарни српски владари [4]

Списак владара са подручја Србије

За списак историјски спорних владара из дела Попа Дукљанина погледати чланак: Летопис Попа Дукљанина.
Српска култура
Coat of arms of the Nemanic Dynasty.svg
Живот и обичаји
Уметност
Образовање и наука
Издаваштво и медији
Споменици
Разно

Србија под Бугарском (924927)

Србија под Византијом (969 - око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловим царством (око 998 — око 1018)

Србија под Османским царством (14591804)

Списак владара након Првог српског устанка

Списак владара Краљевине Југославије

Слика Име Династија Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
PetarI-Karadjordjevic.jpg Петар I Карађорђевићи 11. јул 1844. 16. август 1921. 15. јун 190316. август 1921. У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I.
Kralj aleksandar1.jpg Александар Карађорђевићи 16. децембар 1888. 9. октобар 1934. 16. август 1921. — 9. октобар 1934. Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Petar II Karađorđević.jpg Петар II Карађорђевићи 6. септембар 1923. 3. новембар 1970. 9. октобар 193429. новембар 1945. Кнез Павле владао као намесник 1934 - 1941, био краљ у егзилу од 17. априла 1941.

Списак владара Црне Горе

Списак владара Босне

Списак владара Травуније

Списак владара Херцеговине

Напомене

  1. ^ Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин (Стефан Д. Немањић), и краљ Дечански (Стефан У. III Д. Немањић) и сви остали владари из те породице. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Симеон Немања Први“ и „Урош Трећи“, али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. „Стефан“ је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.[15]

Види још

Референце

  1. ^ Curta 2001, стр. 331.
  2. ^ Псеудофредегарова хроника, 8. век
  3. ^ Логос 2017, стр. 33-37, 70, 75-76.
  4. ^ С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Београд 1997
  5. ^ Живковић 2006, стр. 23.
  6. ^ Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 205. 
  7. ^ а б в Благојевић & Медаковић 2000.
  8. ^ Логос 2017, стр. 75, 88 са напоменом 481.
  9. ^ Ћирковић 2008, стр. 14.
  10. ^ а б в г Живковић 2006.
  11. ^ Живковић 2006, стр. 73.
  12. ^ Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, С. Рајковић; The Byzantine province in change : (on the threshold between the 10th and the 11th century), Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Byzantine Studies ; Athens : National Hellenic research foundation, Institute for Byzantine research (2008)
  13. ^ Историја српског народа 1. стр. 172-174
  14. ^ Новаковић 1958, стр. 179, 186-187.
  15. ^ Логос 2017, стр. 127-133.
  16. ^ Логос 2017, стр. 160-168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и треће мишљење да је било само једно крунисање вероватно крајем 1219. године, или најкасније почетком 1220.
  17. ^ Логос 2017, стр. 169-172.
  18. ^ Логос 2017, стр. 171-173, 178, 183.
  19. ^ Логос 2017, стр. 173, 178, 183.
  20. ^ Cawley, Charles (11. 1. 2007). „Montenegro”. Medieval Lands. The Foundation for Medieval Genealogy. Приступљено 12. 4. 2008. 
  21. ^ а б Поп Дукљанин 1988.
  22. ^ Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
  23. ^ а б в г Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара: IX—XII век. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-13754-1. 
  24. ^ а б Venance Grumel, La chronologie, Paris 1958, 390 p.
  25. ^ Мишић 1997, стр. 25–32.
  26. ^ Станоје Станојевић: "Историја Срба", 1910.
  27. ^ Јован Скилица, „Хроника“

Литература

Спољашње везе