Србија

За друга значења, погледајте Србија (вишезначна одредница).
За друга значења, погледајте Република Србија (вишезначна одредница).
Република Србија
Flag of Serbia.svg
Coat of arms of Serbia.svg

Крилатица:
Само слога Србина спасава
Химна:
Боже правде
{{{alt}}}
Главни град Coat of Arms Belgrade.png Београд
44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467Координате: 44°48′N 20°28′E / 44.800° СГШ; 20.467° ИГД / 44.800; 20.467
Највећи град Београд
Службени језик српски1
Владавина
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Томислав Николић
 — Председник Владе Александар Вучић
 — Председник Народне скупштине Маја Гојковић
Историја
Стварање и независност
 — Оснивање Србије 626.
 — Проглашење краљевине 4. јануар 1217.
 — Проглашење царства 16. април 1346.
 — Први српски устанак 15. фебруар 1804.
 — Други српски устанак 23. април 1815.
 — Први српски устав 15. фебруар 1835.
 — Међународно признање 13. јул 1878.
 — Оснивање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембар 1918.
 — Одвајање Црне Горе од СЦГ 3. јун 2006.
Географија
Површина
 — укупно 88.361 km2(113)
 — вода (%) 0,13
Становништво
 — 2015. 7.095.383 (без КиМ) [1](102)
 — 2011. 9.024.734 (са КиМ) (92)
 — густина 92/km2(107)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2010
 — укупно 79.940[2] (80.650)[3] милиј. $(75.)
 — по глави становника 10.830[4] $(74.)
ПХР (2012) Раст 0.769[5](64.) — висок
Валута српски динар2
 — код валуте RSD
Остале информације
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен .rs3
.срб
Позивни број +381

1 У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо, док су у Војводини званични и мађарски, словачки, румунски, русински и хрватски; на Косову и Метохији и албански;
2 На Косову и Метохији и евро;
3 До 30. марта 2010. године .yu.

Србија, или званично Република Србија, континентална је држава која се налази у јужној Европи,[6] већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију.[7] Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Републиком Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска).

Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори Државна заједница је престала да постоји и Република Србија је, на основу Уставне повеље наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.[8] Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) су прогласиле независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава, а има и статус земље посматрача у Организацији Уговора о колективној безбедности.

Садржај

Етимологија

Према званичној историографији назив Србија се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то најпре као Σερβλία (Сервлија, Серблија), а затим и Σερβια (Сервија, Сербија), што значи земља Срба.[9] У истом веку, арапски путописац Масуди ову земљу назива Сарабин, а њене становнике Сараби.[10] Срби међутим пре овог, своју домовину су једноставно називали Српске земље.

Етимологија титуларног народа Срба, је много више загонетнија. Сличан етноним се појављује код неких древних народа много векова пре Христа, али званична наука, у већини случајева, не налази њихову директну повезаност са словенским Србима. Постоје многе теорије о настанку имена Срби, а највероватније је да је оно изведено из старе словенске речи са кореном серб, што значи исто.[11] Друге теорије корен речи проналазе у индоевропској речи сер- што значи: пазити, штитити, а из које је и изведеница у латинском servare: (о)чувати, стражарити, заштити, (п)осматрати.[12]

Географија

Главни чланак: Географија Србије

Положај

Ушће Саве у Дунав код Београда

Србија се налази на Балкану — региону југоисточне Европе (око 75% територије) и у Панонској низији — региону средње Европе (око 25% територије). Но, географски, а и климатски, једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.397 km, од чега је 1.717 km сувоземних и 680 km речних.[13] Дужина граница по државама суседима износи: Албанија 122 km, Босна и Херцеговина 391 km, Бугарска 371 km, Хрватска 315 km, Мађарска 166 km, Република Македонија 252 km, Црна Гора 236 km, Румунија 544 km.[13]

Рељеф

Северни део Републике заузима равница (види: Географија Војводине), а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 m надморске висине,[13] а највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2.656 m.[13] Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском,[14] на ушћу Тимока у Дунав, на 28-36 m надморске висине.[15] Делиблатска пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. У њој је клима полустепска, налази се у јужном Банату и једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости.

  • Највиша тачка: Ђеравица, Проклетије (2.656 m).
  • Најнижа тачка: Ушће Тимока у Дунав (28 m).
  • Највеће језеро: Ђердапско језеро (163 km²).
  • Најдужа река: Дунав (587,35 km).
  • Највећи град: Београд (1.659.440 ст.)
Главни чланак: Планине Србије
Југозападне падине Суве планине.
Голија, поглед на језеро Тичар.

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Највиши врхови Србије су:

Врх Висина Планина
Ђеравица 2.656 m Проклетије
Црни Врх 2.585 m Шар планина
Гусам 2.539 m Проклетије
Богдаш 2.533 m Проклетије
Жути Камен 2.522 m Проклетије
Љуботен 2.498 m Шар планина
Ветерник 2.461 m Копривник
Црни Крш 2.426 m Проклетије
Хајла 2.403 m Хајла
Горње Подунавље код Апатина, једна од преосталих мочвара.

Панонска низија представља веома значајну област Србије. Она заузима Војводину, северни, равничарски део Србије и уски појас јужно од реке Дунава и Саве. Највећи део Панонске низије лежи испод 200 m надморске висине, а „равничарску идилу” ремете острвске планине, алувијалне равни, лесне заравни и пешчаре. Острвске планине представљају остатке спуштеног дела старе масе тј. унутрашњих Динарида. Протежу се од запада према истоку. Изграђене су од стена различите старости: палеозојских шкриљаца, мезозојског кречњака итд. Падине Фрушке горе и Вршачких планина изграђени су од органских неогених седимената и плеистоцених наслага леса.

Просторе данашњег Панонског басена некада је прекривао праокеан Тетис, чијим повлачењем је и настао Панонски басен. Повлачењем, Тетис је иза себе оставио веома плодно тло, па се због тога Панонски басен назива још и „Житницом Србије”. За просторе ове регије особена је црница (или чернозем), као врста земљишта. Међутим, јавља се и тзв. деградирани чернозем, као и плодно алувијално тло и гајњаче.

Привреда ове области је добро развијена и као велика привредна средишта јављају се Нови Сад, Суботица, Београд, Сомбор, Зрењанин, Кикинда, Сремска Митровица, Шабац, Смедерево и Пожаревац. Због веома плодног тла добро је развијена пољопривреда, а највише се гаје од воћа: шљиве, јабуке, крушке, ораси, трешње, вишње, кајсије, брескве; од поврћа: купус, пасуљ, парадајз и паприка; од житарица: кукуруз, пшеница, раж, јечам; од индустријских биљака: сунцокрет, шећерна репа, хмељ, мак. Најзначајнија пољопривредна производња је производња винове лозе и производња вина.[16]

Воде

Реке и речни сливови у Србији

Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 km² тј. 92,4 %[17]), који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 km.[18] Поред Дунава, пловне су још целим својим током кроз Србију реке: Сава (206 km), Тиса (168 km) и Бегеј (75 km), а делимично су пловне Велика Морава (3 km од 185 km) и Тамиш (3 km од 118 km).[13] Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200 km, су[13]: Западна Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори (4.771 km² тј. 5,4 %[17]) које теку ка Јадранском мору. Сливови река Пчиња, Лепенац и Драговиштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу (1.944 km² тј. 2,2 %).[17] Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта, пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 km, од чега је за бродове, до 1000 t, пловно 385.9 km.[13] Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом Канал Дунав—Тиса—Дунав, према називима река које повезује.

Већина језера у Србији је полигенетског порекла,[19] а највеће међу њима је Ђердапско језеро, површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²),[13] које је по настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 km², су[13]: Власинско језеро (на реци Власини, 16 km²), Перућац (на реци Дрини, 12,4 km²) и језеро Газиводе (на реци Ибру, површине 11,9 km²). Највећа природна језера су Палићко језеро површине 5,6 km² и Бело језеро површине 4,8 km², која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се глацијална језера, попут Ђеравичког на Проклетијама или језера на Шар-планини,[19] док се на крајњем северу јављају, иначе ретка[19], еолска језера, Палићко (5.6 km²) и Лудошко.[19] Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и речна језера (Русанда, Царска бара), док су тектонска језера, која су постојала у прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.

Највиши водопад у Србији је Копрен на Старој планини североисточно од Пирота. Висок је 103,5 m и састоји се од неколико каскада, са просечним падом од 56,4 степена.[20] Други по висини је Јеловарник (71 m) на Копаонику,[21] који сачињавају три узастопне каскаде, а трећи је Пиљски на Старој планини (64 метра).[22] Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву[21], док је највеће речно острво Србије Острово у Дунаву код Костолца, површине 60 km².[21]

Клима

Климатски дијаграм Београда

Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5 °C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9 °C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци).[23] Просечна годишња температура у Србији је: 10,9 °C (предели испод 300 m надморске висине), 10 °C (300—500 m), 6 °C (1000—1500 m), 3 °C (изнад 1500 m).[23] Просечна годишња количина падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.

Најзначајнији ветрови Србије су:

  • кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
  • северац (хладан и сув северни ветар)
  • моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
  • јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
  • југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије)

Флора и фауна

Обични рис је у Србији законом заштићена врста, услед малобројне популације, редован лов на риса није дозвољен.

Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно, два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри (алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона: балканске мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава), панонске мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима), динарске мешовите шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме (мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне вегетације, заступљени су и други вегетацијски облици, у зависности од локалних услова, нпр. низијске ливаде, тресаве, степски фрагменти.

Фауна Србије је доста разноврсна, што значи да је велики број животињских врста које су регистроване на територији Европе присутно и у Србији. По прецизном попису — чак 43,3%. Подаци кажу да се у водама и око њих налази 110 врста риба и 20 врста водоземаца, да на територији Србије живи најмање 45 врста гмизаваца, око 260 врста птица гнездарица и 94 врсте сисара.[24] Најчешће врсте дивљачи на које се може наићи у Србији су европски јелен, јелен лопатар, срна, дивокоза, муфлон, дивља свиња, медвед, куна златица, куна белица, јазавац, веверица, обични пух, зец, ласица, вук, обични рис, шакал, риђа лисица , ракунолики пас и твор. Остале животињске врсте које настањују Србију су јежеви, гуштери, змије, као и разни инсекти попут лептира.

Србију насељавају и следеће врсте дивљих птица: врабац, славуј, кос, дрозд, сива чапља, дивља гуска, дивља патка кржуља, дивља патка риђоглава, јастреб кокошар, лештарка, јаребица камењарка, пољска јаребица, препелица, фазан, лиска црна, шумска шљука, голуб гривнаш, голуб пећинар, голуб дупљаш, гугутка, грлица, сојка (креја), гачац, сива врана и сврака.

Многи канали, природна и вештачка језера одличан су потенцијал за разноврсност рибљег фонда. У најчистијим водама могу се пронаћи поточни и речни ракови, а уобичајено се на различитим локацијама пеца кечига, шаран, поточна и језерска пастрмка, смуђ, штука и велики број врста беле рибе.

Главни чланак: Шуме у Србији
Липовичка шума се простире на северу Шумадијског побрђа, лежи на Ибарској магистрали око 25 km југозападно од Београда.

Некада је Шумадија са разлогом носила то име, због густих и непроходних шума које су се у њој налазиле. Ретко ко би разумео жалбе путника из прве половине 19. века да су се са великим потешкоћама пробијали кроз изузетно густе и непроходне шуме Кнежевине Србије. Те жалбе су биле оправдане, и на нашим прецима је одговорност што су дозволили уништавање шума. Ни ситуација око нас није боља.[25] Србија има 2 000 000 хектара шума и оне годишње произведу око 8 000 000 тона кисеоника. У Србији се годишње сагори 4 000 000 тона огревног дрвета што значи да је допринис Србије светском билансу угљен-диоксида око 6 000 000 тона годишње.[25]

На нашим просторима има много различитих врста шума. Ако знамо да на овим просторима живи око 50 различитих врста високог дрвећа, и да готово свака та врста на одређеним местима изграђује своју шуму, можемо замислити колико су разноврсни шумски екосистеми.[26] Веће шуме у Србији: Кошутњак, Молинска шума, Шалиначки луг, Липовичка шума, Валмиште, Бојчинска шума и друге.

Национални паркови

За више информација погледајте: Национални паркови Србије

У Републици Србији постоји пет националних паркова:

Име Основан Површина (ha) Мапа Слика
Национални парк Ђердап 1974. 93.968
Национални парк Ђердап на мапи Србије
Национални парк Ђердап
IronGate.jpg
Национални парк Копаоник 1981. 11.810
Национални парк Копаоник на мапи Србије
Национални парк Копаоник
Smrce na Kopaoniku.jpg
Национални парк Тара 1981. 22.000
Национални парк Тара на мапи Србије
Национални парк Тара
Planina tara.jpg
Национални парк Шар-планина 1986. 39.000
Национални парк Шар-планина на мапи Србије
Национални парк Шар-планина
Šar Mountains, view from the Republic of Macedonia.jpg
Национални парк Фрушка гора 1960. 25.393
Национални парк Фрушка гора на мапи Србије
Национални парк Фрушка гора
Fruska Gora.JPG

Резервати природе

За више информација погледајте: Резервати природе Србије и Седам српских чуда
Кањон Увца.

У Србији је издвојено и законом заштићено око 463