Српске енклаве на Косову и Метохији

Иди на навигацију Иди на претрагу
Етничка распрострањеност становништва Косова и Метохије 2005. према подацима ОЕБС-а (називи општина написани су на руском језику)

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину Заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.[1]

Позадина

Према попису становништва из 2011. године, Срби су чинили већину становништва у 10 општина на Косову и Метохији, док су у једној општини највећи постотак горанског становништва, који су у Србији признати као посебан народ, али их неки сматрају етничком групом Срба. Општине са српском већином су: Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Северна Косовска Митровица, Штрпце, Грачаница, Партеш, Клокот, Ранилуг, а у општину Ново Брдо чини око пола Срба и пола албанаца. У осталим општинама Косова и Метохије већину становништва су чинили Албанци. На Косову и Метохији живи и известан број словенских муслимана, који су потомци Срба који су за време турске окупације прешли на ислам али се нису асимиловали у Албанце. Они се данас називају и Бошњацима.

Од 10. јуна 1999. године за мање од месец дана иселило више од 250.000 припадника неалбанске популације, а да се вратило тек око 3.000. Неалбанско становништво се враћало у више мањих неогранизованих група. Поред 250.000 расељених током 1999. године, од 437 места на Косову у којима су живели Срби до 1999, етнички је потпуно очишћено 312 насеља. За 10 година било је 7.000 етнички мотивисаних напада, убијено је више од 1.000 Срба, 841 Србин је киднапован, а 960 Срба је рањено.[2]

Према резултатима анкетних истраживања огромна већина пописаних избеглица са Косова и Метохије изјаснила се за трајно насељавање у Београду и другим деловима Србије, без амбиција за повратак.[3]

Од 20. фебруара 2008. године на Косову и Метохији постоји нових девет општина, од којих су у три општине Срби већина.[4]

Списак

Општина Лепосавић (етнички састав 2006)

  • 18.000 Срба (20.000 процена из 2015[5])
  • 67 Албанаца
  • 240 Бошњака
  • 203 Рома

Општина Звечан (етнички састав 2006)

  • 16.050 Срба уз око 4.000 ирл
  • 350 Албанаца
  • 250 Остале етничке групе

Општина Зубин Поток (етнички састав 2006)

  • 14.000 Срба
  • 800 Албанаца

Општина Северна Косовска Митровица (етнички састав 2011)

  • 19.000 Срба
  • 2.000 Албанаца
  • 1.000 Остале етничке групе

Општина Штрпце (етнички састав 2011)

  • 9.100 Срба
  • 4.500 Албанаца
  • 30 Рома

Општина Ново Брдо (етнички састав 2011)

Општина Драгаш (етнички састав 2011)

  • 9.000 Горанаца и 7 Срба
  • 20.000 Албанаца
  • 1.000 Остале етничке групе

Српска насеља и насеља мањина на Косову и Метохији

Општина Вучитрн


Општина Приштина

  • Приштина - Четрдесетак Срба који живе изоловано [8]
  • Грачаница - Међународна организација OSCE, на основу података општинских служби, процењује број становника општине на 21.534, при чему би удео Срба био око 85%.[9]
  • Доња Брњица
  • Нови Бадовац
  • Племетина

Општина Липљан

  • Добротин - 280 српских домаћинстава (извор Б92)
  • Ливађе
  • Доња Гуштерица
  • Горња Гуштерица
  • Суви До
  • Старо Грацко
  • Ново Насеље - 1999. 140 српских и 11 албанских породица. 2006. 120 српских и 60 албанских (извор Б92)
  • Рабовце

Општина Косово Поље

Општина Гњилане

Општина Пећ

Општина Исток

Општина Призрен

У општини је пописано 237 Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Ораховац

  • Велика Хоча - око 700 Срба[19]
  • град Ораховац - око 350 Срба[19]

Општина Србица

Око 330 Срба у следећим селима, од тога стотинак деце:[20]

  • Бања
  • Суво Грло

Општина Косовска Каменица[21]

Општина Витина

  • Витина - осамдесетак Срба[22]
  • Клокот
  • Врбовац
  • Трпеза
  • Пожарање
  • Ново Село
  • Житиње
  • Бинач
  • Могила

Општина Клина

Око 250 повратника на територији општине.[23]

Општина Обилић

Општина Подујево

  • Медреговац - У Медреговцу према подацима из 2013. живи десетак Срба, то су једини преостали Срби у општини Подујево.[27]

Општина Штимље

  • Четрдесет девет пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Урошевац

  • Тридесет двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Ђаковица

  • Седамнаесторо пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Дечани

  • Троје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Глоговац

  • Двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Сува Река

  • Двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Демографска историја српских насеља на Косову и Метохији

Српска насеља на Косову и Метохији 1961. године

Напомене

  1. ^ Насеља у загради су насеља са преко 15 % Срба

Референце

  1. ^ Време бр. 899: Срби јужно од Ибра, Јована Глигоријевић, 27. 3. 2008., Приступљено 21. 1. 2013.
  2. ^ „B92 - Vesti - Interesovanje za povratak na Kosovo”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ Република бр.382-385: Како обезбедити опстанак Срба на Косову, Мирко Ђорђевић, Приступљено 22. 1. 2013.
  4. ^ „Blic Online”. www.blic.rs. Архивирано из оригинала на датум 3. 6. 2009. Приступљено 14. 9. 2011.  Текст „Gračanica i Klokot postaju opštine?” игнорисан (помоћ)
  5. ^ Приштина манипулише бројем становника
  6. 6,0 6,1 „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 14. 9. 2011. 
  7. ^ Живот Срба у Вучитрну
  8. ^ Приштина: Сби Срби стану у три собе
  9. ^ http://www.osce.org/kosovo/88762 Општински профил Грачанице 2013.
  10. ^ Молотовљеви коктели и претеће поруке Убиј Србина
  11. 11,0 11,1 „Blic Online”. www.blic.rs. Архивирано из оригинала на датум 28. 1. 2010. Приступљено 14. 9. 2011.  Текст „"Struja se mora plaćati"” игнорисан (помоћ)
  12. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2010. Приступљено 14. 9. 2011. 
  13. ^ Гораждевац: Из страха будни и кад спавају
  14. ^ Повратници у Брестовику: Овде умемо да живимо
  15. ^ Обијене куће српских повртника у селу Љевоша у Метохији
  16. ^ Обележено 14 година од повратка Срба у Осојане
  17. ^ Ljubožda, Albanci protestuju zbog povratka Srba
  18. ^ Како Срби данас живе у Призрену
  19. 19,0 19,1 Orahovac, mesto gde metak više ne ubija, ubijaju uspomene
  20. ^ Срби из Србице траже извињење од Вучића
  21. ^ „B92 - Vesti - Sukob Srba i KPS-a na protestima”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  22. ^ Život i standardi: Srbi u Vitini
  23. ^ Упућено појачање полицији у општини Клина у Метохији
  24. ^ „B92 - Vesti - Godišnjica savezničke invazije”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  25. ^ Нападнуте две српске куће код Клине
  26. ^ Српски и албански ђаци у истој школи
  27. ^ Медреговац: Срби заробљени на свом имању („Вечерње новости“, 22. август 2013)

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.