Универзитет Принстон

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Универзитет Принстон
Принстон грб.png
Грб Универзитета Принстон
лат. Universitas Princetoniensis
Бивша именаКолеџ Њу Џерси (1746-1896)
МотоDei sub numine viget
Мото (на српском)Снагом бога она цвета[1]
Типприватни
Оснивање1746.
Академске
афилијације

AAU,
URA,
NAICU
Буџет$26,1 милијарди (2019)[2]
ПроректорDeborah Prentice
РекторChristopher L. Eisgruber
Академско особље1.289[3]
Административно
особље

1.103
Број студената8.374 (2018)[4]
Преддипломци5.400
Постдипломци2.781
ЛокацијаПринстон, Њу Џерзи[5],  САД
Боје        [6]
Атлетски надимакTigers (Тигрови)
Спортске
афилијације

SPAF,
NCAA Division I,
Ivy League,
ECAC Hockey,
EARC,
EIAVA,
MAISA

AAU
URA
NAICU[7]
Веб-сајтwww.princeton.edu
Princeton U logotype.png

Универзитет Принстон (енгл. Princeton University) је приватни истраживачки универзитет који се налази у Принстону, Њу Џерзију, Сједињеним Америчким Државама. Један је од осам универзитета из тзв. Лиге бршљана и спада у колонијалне колеџе. Основан је 1746. године у Елизабету, Њу Џерзију, као колеџ Њу Џерзија.[8][а] Касније, 1747. године премештен је у Њуарк, а потом у Принстон 1756. где је 1896. преименован у садашњи назив.[13] Принстон је био четврта високошколска институција у САД. Једно време био је везан за презбитеријанску цркву, али данас је секуларна институција која не врши притиске и нема верске захтеве према својим студентима.

Кула Кливленд, Универзитет Принстон

Принстон пружа додипломску и постдипломску обуку из хуманистике, друштвених наука, природних наука и инжењерства.[14] Универзитет нуди професионалне дипломе кроз Принстонску школу за јавне и међународне послове, Факултет за инжењерство и примењене науке, Архитектонску школу и Бендхајмски центар за финансије. Универзитет такође руководи Лабораторијом за физику плазме у Принстону америчког Министарства енергије. Принстон има највећу задужбину по студенту у Сједињеним Државама.[15]

Историја

Комеморативна марка од 3 цента из 1956. године којом је прослављена двестота годишњица Насау Хола

Универзитет Принцетон, основан као Колеџ Њу Џерзија, сматран је наследником „Лог колеџа“ који је основао пречасни [[[William Tennent|Вилијам Тенент]] у Нешамину у Пенсилванији око 1726. године.[16] Њу Лајт презбитеријанци су основали колеџ у Њу Џерзију 1746. године у Елизабету. Његова сврха била је обука свештеника.[17] Тај колеџ је био образовна и верска престоница шкотске презбитеријанске Америке. За разлику од Харварда, који је првобитно био „интензивно енглески“, и чији дипломци су током Америчке револуције стали на страну круне, Принстон је основан како би задовољио верске потребе тог периода и многи његови дипломци су у рату стали на америчку страну.[16] Године 1754, повереници колеџа у Њу Џерзију предложили су да се, признајући интерес гувернера Џонатана Белчера, Принстон именује као Белчеров колеџ. Белчер је одговорио: „Какво би то име било!“[18] Године 1756, колеџ је преселио свој кампус у Принстону, Њу Џерзи. Његов дом у Принстону био је Насау Хол, назван по краљевској кући Орање-Насау Вилијама III од Енглеске.

Након преране смрти првих пет председника Принстона, Џон Видерспун је постао председник 1768. године и остао је на тој функцији до своје смрти 1794. Током свог мандата, Видерспун је фокус колеџа преусмерио са обуке свештеника на припрему нове генерације за секуларно вођство у новој Америчкој нацији. У том циљу пооштрио је академске стандарде и затражио улагања у колеџ.[19] Видерспуново председништво представљало је дуг период стабилности за колеџ, прекинут Америчком револуцијом и посебно битком код Принстона, током које су британски војници накратко заузели Насау Хол; Америчке снаге, предвођене Џорџом Вашингтоном, гађале су топовима зграду како би их протерали.

Џон Видерспун, председник колеџа (1768-94), потписник Декларације о независности

Године 1812, осми председник Колеџа Њу Џерзија, Ашбел Грин (1812–23), помогао је у успостављању суседне Принстонске богословије.[20] План за проширење теолошког наставног плана и програма наишао је на „ентузијастично одобравање дела власти на Колеџу у Њу Џерзија“.[21] Данас Принстонски универзитет и Принстонска богословија одржавају одвојене институције које имају везе које укључују услуге попут унакрсне регистрације и узајамног библиотечког приступа.[22][23]

Напомене

  1. ^ Принстон је четврта високошколска установа која је стекла повељу колеџа, која изводи наставу или додељује дипломе, судећи по подацима за које се сматра да нису спорни. Принстон и Универзитет Пенсилваније оба тврде да су четврти најстарији по датуму оснивања, а Универзитет Пенсилваније је једном тврдио да је 1749. његов датум оснивања, што га чини петим најстаријим, али су 1899. његови повереници усвојили резолуцију која је утврдила 1740. годину као датум оснивања.[9][10] Поређење датума оснивања додатно компликује чињеница да су Лог колеџом управљали Вилијам и Гилберт Тенент, презбитеријански свештеници, у округу Бакс у Пенсилванији, од 1726. до 1746, и некада је било уобичајено да се успостави формална веза између њега и Колеџа Њу Џерзија, што би оправдало да Принстон потисне своје оснивање све од 1726. Међутим, Принстон то никада није учинио, и историчар Принстона наводи да чињенице „не гарантују“ такво тумачење.[11] Универзитет Колумбија је основан и започео је школску наставу 1754. године. Колумбија себе сматра петом високошколском институцијом у Сједињеним Државама, на основу датума своје повеље из 1754. и датума Пенсилванијске повеље из 1755.[12]

Референце

  1. ^ Princeton Profile (PDF) (2015-16 изд.). Princeton. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 12. 2015. Приступљено 12. 10. 2015. 
  2. ^ As of June 30, 2019. „U.S. and Canadian 2019 NTSE Participating Institutions Listed by Fiscal Year 2019 Endowment Market Value, and Percentage Change in Market Value from FY18 to FY19 (Revised)”. National Association of College and University Business Officers and TIAA. Приступљено 22. 4. 2020. 
  3. ^ „Facts & Figures”. Princeton University. Приступљено 25. 12. 2019. 
  4. ^ „Common Data Set 2018-2019” (PDF). Princeton University. Приступљено 23. 12. 2019. 
  5. ^ „Princeton University”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. 
  6. ^ Guide to Princeton University's Graphic Identity (PDF). Princeton University Trademark Licensing. 15. 12. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 12. 2015. Приступљено 14. 3. 2017. 
  7. ^ „Member Directory”. NAICU. P (list by institution). Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2015. Приступљено 12. 10. 2015. 
  8. ^ „Princeton in the American Revolution”. Princeton University, Office of Communications. Приступљено 7. 5. 2007. »the fourth college to be established in British North America.« 
  9. ^ „Building Penn's Brand”, Gazette, University of Pennsylvania 
  10. ^ „Princeton vs. Penn: Which is the Older Institution?” (FAQ). Princeton. 5. 2. 2003. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2003. 
  11. ^ „Log College”. Princeton. 1978. Архивирано из оригинала на датум 17. 11. 2005. 
  12. ^ History, Columbia 
  13. ^ „"Princeton's History" — Parent's Handbook, 2005–06”. Princeton University. август 2005. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2006. Приступљено 20. 9. 2006. 
  14. ^ „About Princeton”. Princeton University, Office of Communications. Приступљено 28. 1. 2010. 
  15. ^ „College Endowment Rankings”. Приступљено 28. 4. 2013. 
  16. ^ а б Holland, J. G. (1876). „Princeton College”. Scribner's Monthly. XIII: 626 — преко actual book. 
  17. ^ „Princeton University 250th Anniversary Celebration Collection”. Library Finding Aids. Princeton University. Приступљено 11. 11. 2012. 
  18. ^ Princeton Alumni Weekly. 1933. стр. 487. 
  19. ^ Morrison, Jeffry H (2005), John Witherspoon and the Founding of the American Republic 
  20. ^ University, Princeton. „Ashbel Green – The Presidents of Princeton University”. Приступљено 29. 6. 2015. 
  21. ^ „Princeton Theological Seminary”. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2015. Приступљено 29. 6. 2015. 
  22. ^ „FAQ Princeton Theological Seminary”. Seeley G. Mudd Manuscript Library. Princeton. 24. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 19. 5. 2015. Приступљено 13. 10. 2015. 
  23. ^ „Partnerships, Exchanges, and Cross-Registration”. Princeton University Graduate School. Princeton. 15. 4. 2014. Архивирано из оригинала на датум 7. 6. 2014. 

Литература

  • Axtell, James. The Making of Princeton University: From Woodrow Wilson to the Present (2006), 710 pp; highly detailed scholarly history.
  • Bradley, Stefan M., "The Southern-Most Ivy: Princeton University from Jim Crow Admissions to Anti-Apartheid Protests, 1794–1969," American Studies 51 (Fall–Winter 2010), 109–30.
  • Bragdon, Henry. Woodrow Wilson: The Academic Years (1967).
  • Kemeny, P. C. Princeton in the Nation's Service: Religious Ideals and Educational Practice, 1868–1928 (1998). 353 pp.
  • Noll, Mark A. Princeton and the Republic, 1768–1822: The Search for a Christian Enlightenment in the Era of Samuel Stanhope Smith (1989). 340 pp.
  • Rhinehart, Raymond (2000), Princeton University: The Campus Guide (guide to architecture) , 188 pp.
  • Smith, Richard D (2005), Princeton University , 128 pp.
  • Synnott, Marcia Graham (1979), The Half-Opened Door: Discrimination and Admissions at Harvard, Yale, and Princeton, 1900–1970 . 310 pp.
  • Wilson, Woodrow (1972), Link, Arthur S; et al., ур., The Papers of Woodrow Wilson, 14–21 .
  • McLachlan, James (1976), Princetonians, 1748–1768: A Biographical Dictionary . 706 pp.
    • Harrison, Richard A (1981), Princetonians, 1776–1783: A Biographical Dictionary, 2 . 585 pp.
    • ——— (1981), Princetonians, 1776–1783: A Biographical Dictionary, 3 . 498 pp.
    • Woodward, Ruth L; Craven, Wesley Frank (1991), Princetonians, 1784–1790: A Biographical Dictionary . 618 pp.
    • Looney, J Jefferson; Woodward, Ruth L (1991), Princetonians, 1791–1794: A Biographical Dictionary . 677 pp.

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.