Филозофија науке
Филозофија науке је грана филозофије чији је задатак критичко испитивање и анализа науке, њених метода и крајњих резултата. Један огранак филозофије науке, методологија науке, је уско везана за теорију сазнања. Истражује методе путем којих наука долази до истина које постулира о свијету и критички разматра претпостављене резоне у корист тих метода. Методологија се бави питањима као што су:
- смјер којим се креће прихватање одређене научне теорије,
- природом односа узајамног потврђивања доказа и хипотеза,
- и анализира истинитост научних афирмација, тј., када и како научне тврдње могу бити оповргнуте подацима и опсервацијама са терена, као и експериментима из лабораторија.
Други огранци филозофије науке се баве самим значењем и садржајем постављених научних резултата, и уско су везане за метафизику, као и филозофију језика. Типични проблеми којима се баве ти огранци филозофије науке су:
- природа научних закона,
- когнитивни садржај научних теорија о ономе невидљивом,
- и структура датих научних објашњења.
Филозофија науке такође испитује специфичне проблеме (фундаменте), који су резултат саме научне праксе. Неки од могућих примјера су:
- метафизичке претпоставке теорија које се баве проблемом простор-време,
- улога вероватноће у статистичкој физици,
- интерпретација мјерења у квантној теорији и
- анализа објашњења, која долазе из еволуционе биологије.
Концепти о кредибилитету хипотеза
Важнији концепти који се намећу када је ријеч о кредибилитету хипотеза су сљедећи:
Индуктивизам је теза по којој хипотезе могу бити поткријепљене успјехом предвиђања у одређеним случајевима, тј., када су исти под окриљем саме хипотезе.
Ако поиствјечимо принцип индуктивне инференције са тврдњом, да ће будућност бити иста као и прошлост, суочавамо се са скептичком примједбом, да такав закон нема садржаја и чак је аутокондрадикторан, ако се прихвати било каква врста »сличности«. Да би јој се вратио садржај и чврстина на самом почетку, обично се додаје да приликом формулисања научних хипотеза, једино су прихватљиви ограничени скупови »исконских« вриједности.
