Хаџи Лојо

Иди на навигацију Иди на претрагу
Хаџи Лојо
Die Gartenlaube (1878) b 789.jpg
Хаџи Лојо 1878. године
Пуно имеСалих Вилајетовић
Датум рођења1834.
Место рођењаСарајево
  Османско царство
Датум смрти1887.
Место смртиМека
  Османско царство

Хаџи Лојо (право име Салих Вилајетовић) Сарајево 1834Мека 1887.) је био радник у каменоломима, кириџија и вероучитељ у почетним школама.

Вилајетовић је рођен 1834. године у Сарајеву, главном граду тада Босанског вилајета. Годинама је обављао верске обреде у џамијама и радио је у образовним институцијама у Сарајеву.

Најпре се истицао у отпору реформама које је спроводила централна турска власт, а на глас је изишао кад је 1872. устао против градње нове српске православне цркве у Сарајеву.[1] Пре окупације се одметнуо од власти и чинио разне испаде и разбојништва, тако да су турске власти расписивале потере за њим и његовом дружином.

Непосредно пред окупацију Сарајева Хаџи Лојо агитује у масама за борбу против окупације. У догађајима који су претхопдили окупацији и у периоду кад је збачана турска власт и проглашена Народна влада, Хаџи Лојо је имао значајну улогу, као један од вођа сарајевског становништва, нарочито нижих слојева. Имућнији слојеви су гледали на њега с неповерењем и сматрали га хајдуком.

У борбама са аустроугарском војском није непосредно учествовао. Уз све то окупатор га је сматрао главним организатором отпора у Сарајеву, иако је организаторима отпора више сметао него помогао, тако да су 14. августа 1879. покушали да га убију.

У ноћу између 16 и 17. августа, пошто се сам ранио, Хаџи Лојо, је напустио Сарајево и рањен се сакривао око Рогатице и Горажда где је и пронађен 2. септембра. У септембру 1879. осуђен је смрти, али му је казна смањена на 5 година тамнице, колико је и одлежао u Терезијенштату у Моравској.

По издржаној казни, Хаџи Лоји није било дозвољено да се врати у Босну, па је отишао у Турску.

Бранислав Нушић је 1908. године написао роман заснован на Хаџи Лоју.[2] Решад Кадић је такође 1982. године написао роман заснован на њему.[3]

Референце

  1. ^ Robert J. Donia: Sarajevo. A Biography. University of Michigan Press, Ann Arbor 2006, ISBN 0-472-11557-X, S. 55.
  2. ^ Kostić, Strahinja K. "Branislav Nušić." Maske und Kothurn 30.1-2 (1984): 145-152.
  3. ^ Rešad Kadić (1982). Hadži Lojo. Starješinstvo Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji. 

Литература

  • Васо Чубриловић, Босански устанак, Београд 1930;
  • Хамдија Крешевљаковић, Сарајево у доба окупације Босне 1878, Сарајево 1937;
  • Радослав Петровић, Покрет отпора против аустроугарске окупације 1878. године у Босни и Херцеговини у зборнику Отпор аустроугарској окупацији 1878. године у Босни и Херцеговини, Сарајево 1978.
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.