Црквице (Зеница)

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Поглед на улаз у Црквице (2020)

Црквице (неправилно Црквица)[1][2][3] градско су насеље у насељеном мјесту Зеница (ФБиХ, БиХ).

Географија

Простире се између ријеке Босне, Камберовића поља и Бабине Ријеке. Дугуљасто насеље на сјеверу завршава Градским гробљем „Црквице”. Недалеко је и Кантонална болница Зеница, старо Кужно гробље и фудбалски (углавном тренинг) центар Савеза.

Историја

Османлска окупација било је катастрофално доба за католичанство и католичке Хрвате. Католички Хрвати су због насилног и интересног превјеравања (већином на ислам и православље), убистава, избјеглиштва и протјеривања потпуно нестали из ових простора. Бискуп Маријан Маравић у извјешћу из 1650. године не наводи нити једну католичку породицу у Зеници. Многи Хрвати су због политичке ситуације и прогона побјегли у јужну хрватску земљу Далмацију.[4]

Велика епидемија куге избила је концем 18. вијека у Далмацији. Уз то је такође у тим крајевима владала неимаштина па је услиједило велико повратно досељавање католичких Хрвата из Далмације у плодну средњу Босну. Већином су се населили у крајевима око Травника и Зенице. У Зеницу је тада доселило стотињак породица из Далмације. Досељеници су у једну руку повратници, јер су то били потомци оних исељеника који су претходно због политичке ситуације и прогона били одселили у Далмацију.[4]

Дрвена католичка црква у Црквицама и жупни двор 1894. године
Дрвена католичка црква у Црквицама и жупни двор 1894. године
Католичка црква у Црквицама 1915. године
Католичка црква у Црквицама 1915. године


Досељене повратничке породице Хрвата куповале су плодну земљу од осиромашеног и економски пасивног турског становништва. Ови досељени повратници потомци Хрвата били су предузетнији од домицилног становништва. Због економског стања из Далмације досељених потомака прогнаних католичких Хрвата и наглог бројчаног пораста града Зенице, Зеницу се називало Малом Далмацијом.[4]

Због наглог пораста броја католика јавила се потреба и за редовном пасторизацијом у Зеничком крају.[4] Жупа Зеница настала је одвајањем од Гучогорске жупе 1836. године као мјесна капеланија и од тада се воде матичне књиге. Првотно сијело жупе било је у изразито хрватском католичком селу Црквицама.[5] До 1840. године капеланија Зеница потпадала је под жупу Долац. Оснивањем самосталне жупе у Гучој Гори, зеничка капеланија је припала Гучогорској жупи. Зеница је жупом формално проглашена 1858. године, а сједиште је било у Црквицама све до 1870. године.[4] Црквице су 1876. године постала независна жупа.[5] Године 1894. црква је била дрвена. Данашњу Цркву Безгрешног Зачећа БДМ (hr) мјештани су подигли 1914. године.

Референце

  1. ^ „Zeničanima rođenim 1958.-1964.”. arhiva.zenicablog.com. Приступљено 28. 2. 2020.
  2. ^ „AMBULANTA CRKVICE”. dzz.ba. Приступљено 28. 2. 2020. »Ambulanta porodične medicine Crkvice smještena je u zgradi, u ul. Crkvice br. 33...« в. такође прву слику на линку са званичном таблом јавне установе
  3. ^ „Policijska stanica Crkvice”. mupzdk.gov.ba. Приступљено 28. 2. 2020.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Župa Svetog Josipa - Zenica KRATKA POVIJEST ŽUPE Sv. JOSIPA, ZENICA
  5. 5,0 5,1 Bosna Srebrena Архивирано на сајту Wayback Machine (25. април 2019). Samostansko područje Guča Gora: Zenica – župa sv. Ilije proroka
The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.