Шведски језик

Иди на навигацију Иди на претрагу
шведски језик
svenska
Изговор[ˈsvɛnˌska]
Говори се у Шведска
 Финска
 Естонија
Број говорника
9,6 милиона[1]
као други језик
3,2 милиона (2018)
латиница (шведски алфабет)
Званични статус
Службени језик у
 Шведска
 Финска
 Европска унија
Flag of the Nordic Council 2016.svg Нордијски савет
РегулишеШведски језички савет (шведски: Språkrådet)
Канцеларија за шведски при истраживачком институту за језике Финске (шведски: Svenska språkbyrån)
Језички кодови
ISO 639-1sv
ISO 639-2swe
ISO 639-3swe
{{{mapalt}}}
Мапа главних шведско језичких подручија

Шведски језик (шведски: О овој звучној датотеци svenska , svenska språket) је језик којим говори приближно 9 милиона људи. Као посебан језик јавља се у VIII веку. Спада у групу германских језика, односно у подгрупу северногерманских језика. Званичан језик је у Шведској, Финској и у Европској унији. Шведски језик је најблискији данском и норвешком језику. Говорници ових језика се лако међусобно разумеју.

Шведски је језик са високим степеном стандардизације. Стандардни шведски се темељи на језику који се говори у главном граду Стокхолму.

Карактеристике

Шведски језик има два рода (заједнички и неутрални, шведски uter и neuter) и два падежа (номинатив и генитив). Постоји 5 типова деклинација. Карактеристична је употреба мелодијског акцента који је нестао из већине индоевропских језика. Правила писања у шведском одговарају некадашњем изговору речи, тако да постоји јаз између писане и изговорене речи.

Најјачи страни утицаји на шведски језик су дошли из нисконемачког језика, француског и енглеског.

Историја

Примерак законика Äldre Västgötalagen из Вастерготланда овјављен 1280-их, један од најранијих текстова на шведском писан латиничним писмом.
Насловна страна Библије Густава Васе штампана у граду Упсала 1541. године

Историјски, шведски језик је један од потомака старонордијског језика, и то његове источне подваријанте. Некад се средњовековни шведски назива рунски шведски, јер је писан рунским писмом. Нордијски је био заједнички језик који су говорили сви људи у Скандинавији у доба Викинга. У 9. веку стари нордијски језик се почео делити у две главне гране, источну и западну. Шведски заједно са данским, припадао је источном краку. Разлике између њих су почеле у 13. веку. Шведски језик који се говорио у средњем веку је познат као „стари шведски”.[2] Овај период се односи на успостављање Римокатоличке цркве на овим просторима. У то време су латински и грчки имали снажан утицај на овај језик.

У наредном периоду, појављује се тзв. „нови шведски” као последица јаког тренда у потрази за националним идентитетом и европске реформације. Савремени шведски језик је створен када је краљ Густаф Васа наредио да се Библија преведе на шведски. Нови завет је преведен 1526, а цела Библија 1541.[3] Овај превод се обично назива Библија Густафа Васе. И многе друге књиге и књижевна дела у то време су преведена на шведски. Библија Густава Васе се често сматра разумним компромисом између старог и новог шведског. То је био велики корак ка успостављању сталног шведског правописа. Он је успоставио кориштење самогласника „å”, „ä”, и „ö”,[4] а павопис „ck” уместо „kk”, разликујући је јасно од данске библије.[5] Можда је то намерно урађено због тадашњег супарништва између ове две земаље.[6]

Већ од XVI века почињу да се јављају потдијалекти шведског језика. Тренутно се издвајају две врсте дијалеката у Шведском језику: у Шведској и у Финској. У јужном делу Шведске - Сканији (Skåne), говорни језик је подлегао веома јаким данским утицајима.[7] Писани језик се енергично развија као симбол националне моћи, а 1786. године краљ Густаф III оснива Шведску академију. Стандардни језик је почео да се појављују у 17. веку,[8] заснован првенствено на Свеа дијалектима који се говоре у Стокхолм и око језера Малар, али и уз неке делове из Гета дијалеката. Шведски језик се шири на рачун данског након освајања јужних и западних провинција у 17. веку.[9]

Период који укључује шведски као што се говори и данас се у лингвистичкој терминологији назива „нусвенска”. Уз индустријализацију и урбанизацију Шведске која се увелико одвијала током последњих деценија 19. века, нова врста аутора су оставила свој траг на шведску књижевност. Многи аутори, научници, политичари и друге јавне личности су имали велики утицај на нови национални језик који је био у настајању. Најутицајнији од свих је био Аугуст Стриндберг (1849-1912).

У 20. веку је дошло до формалне стандардизације шведског, као и до мањих језичких промена (рецимо, употреба заменице „ти“ у говорном језику). Током 20. века заједнички, стандардизирани национални језик постао је доступан свим Швеђанима.[10] Правопис је коначно устаљен, и био је готово у потпуности јединствен, са изузетком неких мањих одступања, до времена реформе правописа 1906. године.[6][11][12]

Основне речи

  • Ja — Да
  • Nej — Не
  • Hej — Здраво
  • Tack — Хвала
  • God dag — Добар дан

Види још

Референце

  1. ^ Ethnologue 21st Edition, retrieved 21 February 2018
  2. ^ Lars-Erik Edlund, "Språkhistorisk översikt" in Dahl & Edlund 2010, стр. 28–29
  3. ^ The Nordic Languages. Walter de Gruyter. 2005. стр. 1900. ISBN 978-3-11-019706-8. 
  4. ^ Lars-Erik Edlund, "Språkhistorisk översikt" in Dahl & Edlund 2010, стр. 26–31
  5. ^ Bandle, Oskar; Elmevik, Lennart; Widmark, Gun (2002). The Nordic Languages. Walter de Gruyter. стр. 517. ISBN 978-3-11-014876-3. 
  6. 6,0 6,1 Swedish 101
  7. ^ Lars-Erik Edlund, "Språkhistorisk översikt" in Dahl & Edlund 2010, стр. 29, 31
  8. ^ Grünbaun, Katharina (2012). „Svenska språket” [The Swedish language] (PDF) (на језику: Swedish). Svenska institutet. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 10. 2012. 
  9. ^ Swedish language
  10. ^ Sociolinguistics. Walter de Gruyter. 2006. стр. 1751. ISBN 978-3-11-019987-1. 
  11. ^ Taavitsainen, Irma; Melchers, Gunnel; Pahta, Päivi (2000). Writing in Nonstandard English. John Benjamins Publishing. стр. 302. ISBN 978-90-272-9903-1. 
  12. ^ Bandle, Oskar; Braunmuller, Kurt; Jahr, Ernst Hakon (2005). The Nordic Languages. Walter de Gruyter. стр. 1805. ISBN 978-3-11-017149-5. 

Литература

  • Andersson, Erik (2002), „Swedish”, Ур.: König, Ekkehard; van der Auwera, Johan, The Germanic Languages, Routledge language family descriptions, Routledge, стр. 271—312, ISBN 0-415-28079-6 
  • Bergman, Gösta (1984), Kortfattad svensk språkhistoria, Prisma Magnum (на језику: Swedish) (4th изд.), Stockholm: Prisma, ISBN 91-518-1747-0, OCLC 13259382 
  • Bolander, Maria (2002), Funktionell svensk grammatik (на језику: Swedish), Stockholm: Liber, ISBN 91-47-05054-3, OCLC 67138445 
  • Crystal, David (1999), The Penguin dictionary of language (2nd изд.), London: Penguin Books, ISBN 0-14-051416-3, OCLC 59441560 
  • Dahl, Östen (2000), Språkets enhet och mångfald (на језику: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-01158-X, OCLC 61100963 
  • Dahl, Östen; Edlund, Lars-Erik, ур. (2010), Sveriges nationalatlas. Språken i Sverige (на језику: Swedish), Stockholm: Kungl. Vitterhets historie och antikvitets akademien, ISBN 978-91-87-76057-0 
  • Elert, Claes-Christian (2000), Allmän och svensk fonetik (на језику: Swedish) (8th изд.), Stockholm: Norstedts Akademiska Förlag, ISBN 91-1-300939-7 
  • Engstrand, Olle (1999), „Swedish”, Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the usage of the International Phonetic Alphabet., Cambridge: Cambridge University Press, стр. 140—142, ISBN 0-521-63751-1, OCLC 40305532 
  • Engstrand, Olle (2004), Fonetikens grunder (на језику: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-04238-8, OCLC 66026795 
  • Ferlin, Nils (1976) [1933], Barfotabarn (на језику: Swedish), Stockholm: Bonnier, ISBN 91-0-024187-3 
  • Garlén, Claes (1988), Svenskans fonologi (на језику: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-28151-X, OCLC 67420810 
  • Granberry, Julian (1991), Essential Swedish Grammar, New York: Dover Publications, ISBN 0-486-26953-1, OCLC 23692877 
  • Haugen, Einar (2009). „Danish, Norwegian and Swedish”. Ур.: Bernard Comrie. The World's Major Languages. New York: Routledge. стр. 125—144. ISBN 978-0-415-35339-7. 
  • Hultman, Tor G. (2003), Svenska Akademiens språklära (на језику: Swedish), Stockholm: Norstedts, ISBN 9172273518, OCLC 55849724 
  • Josephson, Olle (2005), Ju: ifrågasatta självklarheter om svenskan, engelskan och alla andra språk i Sverige (на језику: Swedish) (2nd изд.), Stockholm: Nordstedts ordbok, ISBN 91-7227-446-8 
  • Kotsinas, Ulla-Britt (1994), Ungdomsspråk (на језику: Swedish), Uppsala: Hallgren & Fallgren, ISBN 91-7382-718-5, OCLC 60994967 
  • Leinonen, Therese (2011), „Aggregate analysis of vowel pronunciation in Swedish dialects”, Oslo Studies in Language, 3 (2) 
  • Nationalencyklopedin, online edition (на језику: шведски)
  • Parkvall, Mikael (2009), „Sveriges språk. Vem talar vad och var?” (PDF), RAPPLING 1. Rapporter från Institutionen för lingvistik vid Stockholms universitet. (на језику: Swedish) 
  • Pettersson, Gertrud (1996), Svenska språket under sjuhundra år: en historia om svenskan och dess utforskande (на језику: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-48221-3, OCLC 36130929 
  • Svenska språknämnden (2000), Svenska skrivregler (на језику: Swedish) (2nd изд.), Stockholm: Liber (објављено 2002), ISBN 91-47-04974-X 
  • Svensson, Lars (1974), Nordisk paleografi: Handbok med transkriberade och kommenterade skriftprov (на језику: Swedish), Lund: Studentlitteratur, ISBN 91-44-05391-6, OCLC 1303752 
  • Wessén, Elias (1998) [1973], Våra ord: deras uttal och ursprung : kortfattad etymologisk ordbok (на језику: шведски) (2nd изд.), Stockholm: Norstedts, ISBN 91-7227-053-5 
  • Swedish Essentials of Grammar Viberg, Åke; et al. (1991) Chicago: Passport Books. ISBN 0-8442-8539-0
  • Swedish: An Essential Grammar. Holmes, Philip; Hinchliffe, Ian; (2000). London; New York: Routledge. ISBN 0-415-16048-0.
  • Swedish: A Comprehensive Grammar Second Edition. Holmes, Philip; Hinchliffe, Ian; (2003). London; New York: Routledge. ISBN 0-415-27884-8.
  • Svenska utifrån. Schematic grammar-Swedish structures and everyday phrases Byrman, Gunilla; Holm, Britta; (1998) ISBN 91-520-0519-4.

Спољашње везе

The article is a derivative under the Creative Commons Attribution-ShareAlike License. A link to the original article can be found here and attribution parties here. By using this site, you agree to the Terms of Use. Gpedia Ⓡ is a registered trademark of the Cyberajah Pty Ltd.