11. јануар

11. јануар је једанаести дан у години у Грегоријанском календару. 354 дана (355 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 1569 — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали Светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова.
• 1787 — Вилијам Хершел је открио два Уранова месеца, које је касније његов син назвао Оберон и Титанија.
• 1811 — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.
• 1843 — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“.
• 1879 — Британске снаге под командом лорда Челмсфорда су напали Зулуланд без дозволе британске владе, чиме су започели Англо-зулу рат.
• 1882 — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације.
• 1886 — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије.
• 1919 — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.
• 1922 — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.
• 1923 — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат.
• 1942 — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур.
• 1946 — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију.
• 1962 — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.
• 1970 — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.
• 1989 — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.
• 1992 — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији
• 1998 — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор.
• 2000 — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.
• 2001 — Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.
• 2006 — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.

Рођења

• 347 — Теодосије I, византијски цар. († 395)
• 1503 — Пармиђанино, италијански сликар и бакрорезац. († 1540)
• 1930 — Род Тејлор, аустралијско-амерички глумац. († 2015)
• 1945 — Жералдо Азеведо, бразилски музичар.
• 1956 — Филис Логан, шкотска глумица.
• 1957 — Брајан Робсон, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
• 1961 — Дубравко Јовановић, српски глумац.
• 1963 — Миа Беговић, хрватска глумица.
• 1971 — Мери Џеј Блајџ, америчка музичарка и глумица.
• 1971 — Миле Кекин, хрватски музичар и глумац, најпознатији као певач групе Хладно пиво.
• 1972 — Аманда Пит, америчка глумица.
• 1973 — Рокмонд Данбар, амерички глумац.
• 1975 — Матео Ренци, италијански политичар, 56. премијер Италије.
• 1978 — Емил Хески, енглески фудбалер.
• 1981 — Бенјамин Ауер, немачки фудбалер.
• 1982 — Урош Мирковић, српски кошаркаш.
• 1983 — Андре Мирер, шведски алпски скијаш.
• 1984 — Марко Перовић, српски фудбалер.
• 1985 — Зоран Ерцег, српски кошаркаш.
• 1987 — Џејми Варди, енглески фудбалер.
• 1992 — Бријана Пери, америчка хип хоп музичарка и глумица.
• 1996 — Лерој Сане, немачки фудбалер.

Смрти

• 844 — Михајло I Рангабе, византијски цар.
• 1735 — Владика Данило I Петровић, црногорски владика (* 1697)
• 1829 — Фридрих фон Шлегел, немачки писац (* 1772)
• 1928 — Томас Харди, енглески писац (* 1840)
• 1966 — Алберто Ђакомети, швајцарски скулптор и сликар (* 1901)
• 1988 — Изидор Ајзак Раби, амерички физичар. (* 1898)
• 1997 — Милутин Бутковић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1930)
• 2003 — Јоже Пучник, словеначки патриота, јавни интелектуалац, социолог и политичар. (* 1932)
• 2014 — Аријел Шарон, генерал и једанаести премијер Израела. (* 1928)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светих четрнаест хиљада младенаца витлејемских
  • Преподобног Маркела из Апамије Сиријске
  • Преподобног Марка Гробара и Теофила Плачљивог
• 
• 
• 

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума