11. јануар
11. јануар је једанаести дан у години у Грегоријанском календару. 354 дана (355 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 1569 — У Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете I, у катедрали Светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је коришћен за обнову утврђења, лука и других јавних радова.
- 1787 — Вилијам Хершел је открио два Уранова месеца, које је касније његов син назвао Оберон и Титанија.
- 1811 — Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.
- 1843 — Аустријски цар Фердинанд I је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у „новинама и јавним списима“.
- 1879 — Британске снаге под командом лорда Челмсфорда су напали Зулуланд без дозволе британске владе, чиме су започели Англо-зулу рат.
- 1882 — Нападом устаника на пандурску станицу у Улогу почео устанак у Херцеговини против аустроугарске окупације.
- 1886 — У Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је „Уџбеник модерног шаха“, који се сматра основом модерне шаховске стратегије.
- 1919 — Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аустроугарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Тријанону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.
- 1922 — Први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.
- 1923 — Војске Француске и Белгије су окупирале Рурску област како би присилиле немачку Вајмарску републику да плати одштету за Први светски рат.
- 1942 — Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур.
- 1946 — Уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију.
- 1962 — Под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.
- 1970 — Армија Нигерије је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.
- 1989 — Испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.
- 1992 — Референдум за територијалну и политичку аутономију Албанаца у Македонији[1]
- 1998 — Наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор.
- 2000 — Председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.
- 2001 — Влада Бурундија и побуњеничка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.
- 2006 — Вулкан Огастин на Аљасци еруптирао два пута, што је прва његова ерупција од јануара 1986.
Рођења
- 347 — Теодосије I, византијски цар. (прем. 395)
- 1503 — Пармиђанино, италијански сликар и бакрорезац. (прем. 1540)
- 1930 — Род Тејлор, аустралијско-амерички глумац. (прем. 2015)
- 1945 — Жералдо Азеведо, бразилски музичар.
- 1956 — Филис Логан, шкотска глумица.
- 1957 — Брајан Робсон, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
- 1961 — Дубравко Јовановић, српски глумац.
- 1963 — Миа Беговић, хрватска глумица.
- 1971 — Мери Џеј Блајџ, америчка музичарка и глумица.
- 1971 — Миле Кекин, хрватски музичар и глумац, најпознатији као певач групе Хладно пиво.
- 1972 — Аманда Пит, америчка глумица.
- 1973 — Рокмонд Данбар, амерички глумац.
- 1975 — Матео Ренци, италијански политичар, 56. премијер Италије.
- 1978 — Емил Хески, енглески фудбалер.
- 1981 — Бенјамин Ауер, немачки фудбалер.
- 1982 — Урош Мирковић, српски кошаркаш.
- 1983 — Андре Мирер, шведски алпски скијаш.
- 1984 — Марко Перовић, српски фудбалер.
- 1985 — Зоран Ерцег, српски кошаркаш.
- 1987 — Џејми Варди, енглески фудбалер.
- 1992 — Бријана Пери, америчка хип хоп музичарка и глумица.
- 1996 — Лерој Сане, немачки фудбалер.
Смрти
- 844 — Михајло I Рангабе, византијски цар.
- 1735 — Владика Данило I Петровић, црногорски владика (рођ. 1697)
- 1829 — Фридрих фон Шлегел, немачки писац (рођ. 1772)
- 1928 — Томас Харди, енглески писац (рођ. 1840)
- 1966 — Алберто Ђакомети, швајцарски скулптор и сликар (рођ. 1901)
- 1988 — Изидор Ајзак Раби, амерички физичар. (рођ. 1898)
- 1997 — Милутин Бутковић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1930)
- 2003 — Јоже Пучник, словеначки патриота, јавни интелектуалац, социолог и политичар. (рођ. 1932)
- 2014 — Аријел Шарон, генерал и једанаести премијер Израела. (рођ. 1928)
Празници и дани сећања
Српска православна црква слави:
Види још
Референце