13. фебруар

13. фебруар је четрдесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 321 дан (322 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1358 — Потписан је Задарски мир којим је угарски краљ Лудвиг Анжујски поразио Млетачку републику и вратио Задар под своје окриље.
• 1542 — Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе.
• 1633 — Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757..
• 1668 — Пописивањем Лисабонског споразума између Афонса VI и Карлоса II, Шпанија признала независност Португалије.
• 1689 — Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III Орански и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском.
• 1793 — Велика Британија, Пруска, Аустрија, Низоземска република, Шпанија и Пијемонт-Сардинија, склопиле савез против револуционарне Француске.
• 1861 — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије.
• 1935 — Порота у Флемингтону, Њу Џерзи је прогласила Бруна Хауптмана кривим за отмицу и убиство сина Чарлса Линдберга.
• 1945 — Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, заузела Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.
• 1945 — Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи.
• 1960 — Након успешне нуклеарне пробе, Француска је постала четврта држава на свету која је стекла нуклеарно оружје.
• 1961 — Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи.
• 1971 — Јужновијетамске снаге су напале Лаос, уз америчку ваздушну и артиљеријску подршку.
• 1975 — Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили „Турску федералну државу Кипар“ и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.
• 1984 — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза.
• 1990 — СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке.
• 1991 — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила.
• 2000 — Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима.
• 2001 — Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово „путовање“ од 2.700 km трајало је 90 дана.
• 2002 — Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001.
• 2003 — Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.

Рођења

• 1457 — Марија од Бургундије, царица Светог римског царства. († 1482)
• 1599 — Папа Александар VII. († 1667)
• 1718 — Џорџ Родни, британски адмирал. († 1792)
• 1766 — Томас Роберт Малтус, енглески демограф и економиста. († 1834)
• 1769 — Иван Крилов, руски публицист, песник, преводилац и писац. († 1844)
• 1805 — Јохан Петер Густав Лежен Дирихле, немачки математичар. († 1859)
• 1811 — Франсоа Базан, француски маршал. († 1888)
• 1815 — Руфус Вилмот Гризволд, амерички књижевни критичар, антолог, песник и уредник. († 1857)
• 1831 — Јован Ристић, српски државник и историчар. († 1899)
• 1849 — Рандолф Черчил, британски државник. († 1895)
• 1873 — Фјодор Шаљапин, руски оперски певач. († 1938)
• 1885 — Бес Труман, прва дама Америке. († 1982)
• 1887 — Геза Чат, мађарски прозаик, драматург, сликар, музичар и музички критичар. († 1919)
• 1902 — Харолд Ласвел, амерички политиколог и теоретичар комуникације. († 1978)
• 1903 — Жорж Сименон, класик криминалистичког жанра. († 1989)
• 1910 — Вилијам Шокли, амерички физичар. († 1989)
• 1923 — Мајкл Ентони Бајландик, амерички политичар. († 2002)
• 1929 — Омар Торихос, панамски војни официр. († 1981)
• 1933 — Здравко Шотра, српски редитељ.
• 1933 — Пол Бија, камерунски политичар.
• 1933 — Ким Новак, америчка глумица.
• 1934 — Џорџ Сегал, амерички глумац и физичар.
• 1937 — Слободан Стојановић, књижевник, драматург и сценариста, уредник ТВ Београд, професор Факултета драмских уметности у Београду. († 2000)
• 1941 — Зигмар Полке, немачки сликар и фотограф. († 2010)
• 1942 — Доналд Е. Вилијамс, амерички пилот, машински инжењер и астронаут. († 2016)
• 1943 — Елејн Пејгелс, америчка историчарка религије и професорка.
• 1944 — Стокард Ченинг, америчка глумица.
• 1947 — Богдан Тањевић, црногорски кошаркаш и тренер.
• 1947 — Мајк Шишефски, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1960 — Пјерлуиђи Колина, италијански фудбалски судија.
• 1968 — Кели Ху, америчка глумица.
• 1974 — Роби Вилијамс, енглески певач и забављач.
• 1977 — Ренди Мос, амерички фудбалер.
• 1979 — Андерс Беринг Брејвик, норвешки убица.
• 1979 — Рафаел Маркез, мексички фудбалер.
• 1979 — Мина Сувари, америчка глумица, модел и дизајнерка.
• 1986 — Џејми Мари, британски тенисер.
• 1987 — Елџеро Елија, холандски фудбалер.
• 1991 — Елијаквим Мангала, француски фудбалер.
• 1994 — Мемфис Депај, холандски фудбалер.

Смрти

• 921 — Вратислав I, војвода Чешке. (*око 888)
• 1021 — Ел Хаким би Амр Алах, фатимидски калиф. (* 985)
• 1130 — Папа Хонорије II. (* 1060)
• 1141 — Бела II Слепи, угарски краљ и зет рашког великог жупана Уроша I (* 1100)
• 1199 — Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година. (* 1113)
• 1322 — Андроник II Палеолог, византијски цар и отац српске краљице Симониде (* 1260)
• 1542 — Катарина Хауард, енглеска краљица. (*око 1524)
• 1571 — Бенвенуто Челини, италијански вајар и писац. (* 1500)
• 1660 — Карл X Густаф Шведски, шведски краљ. (* 1622)
• 1662 — Елизабета Стјуарт, краљица Чешке. (* 1596)
• 1787 — Руђер Бошковић, дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата. (* 1711)
• 1826 — Петар фон дер Пален, руски генерал и политичар. (* 1745)
• 1883 — Рихард Вагнер, немачки композитор. (* 1813)
• 1905 — Константин Савицки, руски сликар. (* 1844)
• 1938 — Момчило Настасијевић, књижевник. (* 1894)
• 1950 — Рафаел Сабатини, англо-италијански писац. (* 1875)
• 1956 — Јан Лукашијевич, пољски логичар, математичар и филозоф. (* 1878)
• 1958 — Жорж Руо, француски сликар. (* 1871)
• 1966 — Маргерит Лонг, француска пијанисткиња (* 1874)
• 1968 — Меј Марш, америчка глумица. (* 1894)
• 1974 — Петар Лубарда, сликар, један од најзначајнијих југословенских ликовних уметника 20. века. (* 1907)
• 1976 — Муртала Мохамед, нигеријски генерал и политичар. (* 1938)
• 2008 — Анри Салвадор, француски шансоњер. (* 1917)
• 2013 — Милоје Мића Орловић, новинар и уредник РТС-а, први водитељ Дневника ТВ Београд. (* 1934)
• 2016 — Слободан Сантрач, југословенски и српски фудбалер (* 1946)
• 2016 — Антонин Скалија, амерички адвокат и судија. (* 1936)
• 2018 — Принц Хенрик, дански принц и супруг данске краљице Маргарете II (* 1934)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Кира и Јована - бесребренике и чудотворце
  • Свету мученицу Трифену
  • Преподобног Никиту Печерског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума